Privatizacija banja u Srbiji: Jedini način opstanka ili šteta za državu

Prodajom nepokretnosti u Mataruškoj i Bogutovačkoj banji kompaniji FMO Ekonom iz Ušća nastavljena je privatizacija banjskih kompleksa u Srbiji.

Deo ovih banjskih kompleksa bio je u vlasništvu društvenog preduzeća „Mataruška i Bogutovačka banja doo“, dok je Specijalna bolnica za lečenje reumatskih oboljenja Agens, koja se nalazi u Mataruškoj banji, u vlasništvu PIO Fonda.  

Za sada je na licitaciji prodat deo kojim je upravljalo društveno preduzeće u stečaju, pa je privatna kompanija FMO Ekonom za 1,8 miliona evra dobila pravo korišćenja izvorišta vode i postala vlasnik tri hotela, tri vile, tri restorana, dva depadansa, kao i objekata starih i novih kupatila. 

Reč je o oko 10.000 kvadrata koji su prodati po ceni od oko 180 evra po metru kvadratnom. 

FMO Ekonom je inače kompanija koja se bavi proizvodnjom metalnih ormara i drugog kancelarijskog nameštaja od metala.

Osnovana je 2013. godine a jedini vlasnik i direktor je Dejan Antonijević. 

Za sada nije poznato koliko će Ekonom uložiti u kupljene objekte kao ni kakvi su planovi kompanije za razvoj ovih banja. 

Inače, privatizacija banja je deo Strategije razvoja turizma u Srbiji za period 2016-2025.

„Neophodno je da se država „oslobodiˮ svih resursa koji na sadašnjem nivou upotrebe predstavljaju trošak i ne kreiraju dodatu vrednost čak iziskuju stalne subvencije i dodatna ulaganja za održavanje njihovog nerentabilnog i neprofitnog poslovanja“, navodi se između ostalog u Strategiji.

Udruženje sindikata penzionera: Privatizacija banja protivzakonita

Ljubiša Babić, generalni sekretar Udruženja sindikata penzionera Srbije kaže za Insajder da država planira da nastavi sa prodajom svih banjskih lečilišta čiji je PIO vlasnik, iako je prema njegovim rečim privatizacija nezakonita jer su banje u vlasništvu Fonda a ne države.  

„One su građene sredstvima koja su radnici uplaćivali u penzioni fond a zamišljene su kao mesto za odmor i rehabilitaciju radnika odnosno penzionera. Umesto da sredstva od banja budu finasijska podrška PIO fondu, one su uništene a sada se prodaju u bescenje i pri tome ni jedan dinar od privatizacija ne ide u penzioni fond“, tvrdi Babić.

On ističe da je u jednom periodu PIO fond napravio program za revitalizaciju banja radi sticanja prihoda od te imovine ali da se od toga odustalo 2014. godine kada je, promenom Zakona, Upravni odbor PIO fonda smanjen sa 21 na sedam članova, od kojih većinu  postavlja Vlada Srbije.

Do tada je PIO fond vodio sudske postupke za utvrđivanje vlasništva nad banjama, suprotstavljao se njihovoj prodaji i promeni namene.

„U 17 slučajeva je presuđeno da je na osnovu ulaganja PIO fond vlasnik banja ali je bez obzira na to, pre par godina doneta odluka da se postupci obustave i sve prepusti državi koja je odlučila da banje privatizuje“, navodi Ljubiša Babić iz Udruženja sindikata penzionera Srbije.

On ocenjuje da je bez obzira na sve probleme, PIO fond mogao da vodi računa o svojoj imovini, da je za to bilo volje.

„Vi kad hoćete, vi možete“, navodi Babić i dodaje da dosadašnje privatizacije pokazuju da je „uništi pa jeftino prodaj“ jedina vidljiva strategija države kada je reč o upravljanju banjama.

Većina banjskih kompleksa izgrađena je za vreme socijalsitičke Jugoslavije, novcem građana koji su uplaćivali doprinose za penzijsko osiguranje. 

Sedamdesetih godina prošlog veka, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je raspolagao viškovima koje je investirao u izgradnju zdravstvenih objekata za rehabilitaciju. To je prema Zakonu iz 1972. godine bila zakonska obaveza Fonda.

Od devedesetih do danas, zbog nebrige države i samog penzionog fonda banje su zapuštene, objekti su ostavljeni da propadaju a mnogi od njih i ne rade. Smeštajni kapaciteti su značajno smanjeni.

Ipak, građani koji boluju od određenih bolesti i dalje ostvaruju pravo na banjsko lečenje o trošku zdravstvenog osigiranja a PIO fond svake godine određenom broju penzionera sa najmanjim primanjima plaća boravak u banjama.

Pitanje je da li će i kojoj meri usluge banjskog lečenja biti dostupne tim građanima i nakon privatizacije.

Savet za borbu protiv korupcije sumnja u sistemsku korupciju   

Da bi privatizaciju banja trebalo obustaviti jer se njihovom prodajom gubi namena i cilj zbog kojih je PIO fond ulagao sredstva građana u te objekte, smatra i Savet za borbu protiv korupcije.

Savet je ocenio da je privatizacija banja suprotna interesima građana ali i da su zahvaljujući nekim od prethodnih privatizacija banjskih objekata, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republika Srbija pretrpeli višemilionsku materijalnu štetu.

„Savet je došao do zaključka da postoji sumnja da ima elemenata sistemski organizovane korupcije širokih razmera, usmerenih, sa jedne strane, na svesno pričinjavanje materijalne štete Fondu i Republici Srbiji, a sa druge svesno omogućavanje trećim licima da se obogate kupovinom nepokretnosti po cenama nižim od tržišnih”, navodi se u Izveštaju o raspolaganju objektima specijalnih bolnica za rehabilitaciju koji je krajem prošle godine dostavljen Vladi i Tužilaštvu za organizovani kriminal.

Između ostalog, Savet za borbu protiv korupcije u ovom izveštaju iznosi podatke da je 2019. država prodala banjski kompleks “Žubor” u Kuršumlijskoj banji po ceni od 1.4 miliona evra, iako je Poreska uprava 2014. procenila da je vrednost te imovine gotovo četiri puta veća, odnosno da iznosi 5,5 miliona evra. 

Nakon Kuršumlijske i Vranjske banje, u martu ove godine prodata je i banja Zlatar, takođe u vlasništvu PIO fonda. Zlatar u Novoj Varoši kupila je za 2,5 miliona evra kompanija Metal Investmens Europe d.o.o . Ova banja prodata je tek iz trećeg pokušaja. Prvi put je oglašena na prodaju u oktobru 2019, kada je početna cena bila 3,9 miliona evra.

Inače, u presudi Osnovnog suda u Prijepolju kojom je utvrđeno vlasništvo PIO fonda nad ovim banjskim kompleksom, navodi se da je ulaganje Fonda u izgradnju banje Zlatar iznosilo 38 miliona evra.

U izveštaju se navodi da postoji sumnja da su pojedine državni organi kordinisano radili na umanjenju vrednosti nepokretnosti koje se nude na prodaju, sa ciljem udovoljavanja željama unapred viđenih kupaca.

Tako je na primer u Vranjskoj banji prodato samo zemljište iako se na njemu nalazio nezavršeni objekat sa građevinskom dozvolom u površini od 16 hiljada kvadrata. U analizi koju je uradio PIO fond 2009. procenjeno je da objekat vredi 3,2 miliona evra a zemljište 2,8 miliona. Zemljište je deset godina kasnije, procenjeno i prodato za oko 250 hiljada evra.

Kupac zemljišta je kompanija Millenium Resorts koja je kasnije za ukupno 1,6 miliona evra kupila i sve nepokretnosti koje su činile kompleks Specijalne bolnice za rehabilitaciju Vranjska banja.  

Ubrzo nakon toga, Millenium Resorts na osnovu biznis plana za Vranjsku banju dobija bespovratnu pomoć države u iznosu od oko 10 miliona evra.

Isti slučaj je i sa firmom AD Planinka koja je kupila „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji za 1,4 miliona evra a zatim od države kao podsticaj dobila 1,6 miliona evra.

Ova davanja su opredeljena na osnovu Uredbe Vlade o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u sektoru usluga hotelskog smeštaja u banjskim i klimatskim mestima a pravdana su velikim ulaganjima na koja su se kupci obavezali.

Prema Uredbi subvencije se dodeljuju u slučaju kada investicije iznose minimum dva miliona evra i kad je planirano zapošljavanje najmanje 70 novih zaposlenih.

Savet za borbu protiv korupcije međutim konstatuje da je ovakvo postupanje „očigledan primer diskriminacije PIO fonda“ jer se umesto Fondu kao vlasniku nepokretnosti, subvencije dodeljuju privatnim investitorima.

Prema oceni Saveta, da je taj novac dodeljen Fondu on bi nakon rekonstrukcije objekata bio u mogućnosti da ostvaruje prihode, banjski objekti bi nastavili da ostvaruju svoju zdravstvenu funkciju a istovremeno prirodni i lekoviti resursi ne bi prelazili u privatnu svojinu van domašaja države.

Izvor: Insajder