Šabiću danas ističe mandat, skupštinskom odboru se ne žuri da predloži novog poverenika

Zahvaljujući delovanju Poverenika, javnosti su, makar delimično postale dostupne informacije u vezi s poreklom novca za stan ministra odbrane Aleksandra Vulina, poverenik je urgirao i kada su u pitanju detalji u slučajevima Savamala i Helikopter, ali i kada su traženi podaci o spornim poslovanjima Srbijagasa, Er Srbije...

Rokovi za predlaganje kandidata i za imenovanje novog poverenika nisu definisani zakonom. Iz kancelarije Poverenika za Insajder navode da će, u skladu sa Zakonom, zamenik poverenika obavljati funkciju poverenika do izbora novog.

Organizacije civilnog društva, medija, predstavnika poslovne, stručne i naučne zajednice uputile su otvoreno pismo Odboru za informisanje Skupštine Srbije još 23. novembra, u kojem su zatražile da proces izbora novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti bude potpuno otvoren, transparentan, kao i da bude poštovan zakon prilikom izbora.

Institucija poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji postoji od 2004. godine, kao nezavisna i samostalna institucija.

Šabić je prvi i jedini poverenik koga je Srbija imala. Uvek se rukovodio pravom javnosti da ima uvid u rad državnih institucija i zbog toga je tokom dva sedmogodišnja mandata trpeo kritike svih vlasti. U poslednje vreme su, međutim, pritisci išli do toga da je u Skupštini optužen da radi za strane službe, iako Poverenik spada u nekolicinu onih koji su u državi morali da prođu najviše bezbednosne provere.

Šabić: Institucija poverenika ne bi bila osnovana da su poslanici pažljivije čitali zakon

Šabić je nedavno na forumu „Nezavisna i regulatorna tela“ poručio da se nezavisna tela u Srbiji teško bore sa političkim uticajem vlasti, ali i da rad tih institucija veoma zavisi od ličnosti koje ih vode.

Šabić je, govoreći o samom početku rada te institucije, čak rekao da ne veruje da bi zakon o njenom osnivanju bio usvojen „da su poslanici pažljivije čitali tekst zakona“,a rekao je i da je izbor, doduše ne samo te nezavisne institucije, pod kontrolom vladajućih partija.

Svom budućem nasledniku Šabić je poručio da mora da ima znanja o oblasti kojom se bavi, kao i da mora da se upravlja zakonima i Ustavom.

On je zbog ukazivanja na nepravilnosti u radu državnih institucija bio česta meta kritika – brojne državne institucije su ga proglasile pristrasnim i optužile da se bavi politikanstvom.

Da postoje i primeri u kojima i pojedinci iznose kritike na njegov račun, pokazuje šef poslaničke grupe SNS-a u Narodnoj skupštini Aleksandar Martinović, koji je na raspravi koja nije bila posvećena instituciji poverenika ocenio da Šabić „napada sopstvenu državu“ i da „se lažno predstavlja kao nezavisni državni organ“, a da u stvari vodi političku kampanju.

Martinović je tokom skupštinske rasprave upitao Šabića „kada će prestati da radi protiv interesa sopstvene države, a za račun stranih obaveštajnih službi, jer ne prima platu od stranih obaveštajnih službi, već iz državnog budžeta“.

„Crtanje mete na čelo ljudima“

Šabić se, gostujući u Insajder debati, osvrnuo na uvrede koje su poslanici i političari upućuju instituciji koju je do sada predstavljao. Te uvrede Šabić vidi kao pokušaj diskreditovanja, ali je kao veći problem istakao to što se one emituju u najgledanijem televizijskom programu, a da, primera radi, javni servis od njega nikada ne traži komentar.

„Ako neko uporno protura da ja zarađujem enormni novac, pa predsednica parlamenta ima potrebu da mi udvostruči platu, ako neko drugi ima potrebu da priča da sam ja strani špijun, ako neko treći ima pravo da priča da ja uzimam ogromne količine funti od Britanaca, je l’ ne bi bilo moguće makar hipotetički pretpostaviti da neki očajan čovek koji ima malo novaca, koji nema hleba da jede, koji nema posao, čija deca nemaju posao, dođe na ideju da se obračuna s osobom koja se valja u novcu i još radi za strane službe. To je crtanje mete na čelo ljudima, to je ono što je neodgovorno“, rekao je nedavno Šabić u Insajder debati.

Izbor novog poverenika slika neodgovornosti prema javnosti

Rodoljubu Šabiću zvanično je istekao mandat. Njegovu funkciju će do izbora novog poverenika obavljati zamenik, ali je činjenica da Srbija od danas, nakon 14 godina od uspostavljanja ove institucije, nema poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Prema Poslovniku o radu Skupštine, predsednik odbora mora da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora ili na zahtev predsednika Narodne skupštine.

Poslanica Demokratske stranke u Odboru Vesna Marjanović za Insajder kaže da nema dovoljno članova koji su za sazivanje sednice povodom izbora novog poverenika.

Ona naglašava da Zakon o slobodnom pristupu informacijama, iako ima svoje nedostatke u smislu da nije jasno propisana procedura, pruža sasvim dovoljno normi da je proces izbora novog poverenika već morao da bude pokrenut.

„Mi smo već dva puta izabrali gospodina Šabića prema istoj proceduri i ne postoji nijedno opravdanje za to što procedura do sada nije pokrenuta, naročito imajući u vidu to da su poslanici opozicije tražili da se o tome raspravlja. Većina to nije prihvatila, niti je predsednik Odbora pružio odgovor na to kada će biti zakazana sednica za izbor novog poverenika“, kaže Marjanović za Insajder.

Branka Stamenković za Insajder navodi da je podnela predlog Odboru da se na dnevni red stavi inicijativa civilnog društva za izbor novog poverenika, ali da nije naišla na podršku.

„Članovi Odbora su glasali i izglasali da to neće biti na dnevnom redu. Jedino što je predsedavajući rekao je – biće“, kaže Stamenković.

Kako je i organizacija Crta saopštila, Odbor je na sednici održanoj 26. novembra odbio da razmatra inicijativu za hitno pokretanje postupka izbora novog Poverenika, koju je, inače, potpisalo 70 organizacija. Za predlog je glasalo pet članova Odbora, a preostalih osam se nije izjasnilo.

Organizacije su takođe Odboru predložile kriterijume koje kandidati za poverenika moraju da ispune. Kriterijumi su, između ostalih, da kandidat nije kršio zakone, profesionalne standarde i pravila struke, kao i da nije bio povezan sa nekom političkom strankom u poslednje tri godine.

Novinari Insajdera su pokušali da dođu do predsednika Odbora Mirka Krlića preko sekretarijata Odbora, međutim, Krlić nije odgovorio na zahtev za razgovor.

Novi poverenik po izmenjenim zakonima

Kraj Šabićevog mandata obeležila je i izrada novog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. On je kritikovao Nacrt novog zakona, prema kojem društva kapitala, odnosno preduzeća poput Koridora, EPS-a ili Železnica više neće više morati da dostavljaju informacije građanima i novinarima i tako „polažu račun“ o svom radu, iako ih plaćaju svi građani.

Poslednju godinu Šabićevog mandata je obeležilo i usvajanje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Šabić je izjavio da je to „jedan od najgorih zakona koji je video“, da predstavlja „loš prevod Uredbe o zaštiti podataka o ličnosti Evropske unije“. Šabić je, inače, napisao model tog zakona, ali radna grupa Ministarstva pravde, koja je zakon pisala oko pet godina, taj model nije uzela u obzir.

Šabić je, gostujući nedavno u Insajder debati, istakao da se nepoštovanje ove institucije ogleda u nesprovođenju njegovih odluka.

„U zadnjih nekoliko godina parlament ne razmatra izveštaje Poverenika, čak ni matični odbor“, podsetio je Šabić.