Šef Kancelarije MMF za Insajder o „crnoj listi” FATF: Nije dovoljno doneti zakone, morate da pokažete da se oni primenjuju
Srbija je pre godinu dana stavljena na “crnu listu” rizičnih zemalja Međunarodne organizacije za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma(FATF). Sa te liste nije skinuta ni nakon poslednje procene napretka u februaru ove godine. Šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Sebastijan Sosa u izjavi za Insajder kaže da je Vlada Srbije napravila napredak, ali da mora da pokaže da se usvojeni antikorupcijski zakoni i mere primenjuju.
U proteklih godinu dana Vlada Srbije je usvojila niz antikoruptivnih zakona i to po hitnom postupku, a usvojen je i Akcioni plan procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma. Uprkos tome, Srbija je i dalje na „crnoj listi“, a za to postoje i razlozi.
„Mislim da je Vlada Srbije u tom smislu povukla vrlo odlučujuće poteze ne bi li sprovela preporuke FATF. Ali ovde nije dovoljno samo da se donesu potrebni zakoni već morate da pokažete da se oni primenjuju. Zbog toga je teško skloniti se sa liste u kratkom vremenu“, kaže za Insajder šef Kancelarije MMF-a u Srbiji Sebastijan Sosa.
On je, kako kaže, ipak optimističan i veruje da će se to uskoro desiti. Smatra da je Srbija stavljena na listu rizičnih zemalja jer je bila prespora u primeni preporuka FATF.
„Na osnovu mojih razgovora s ekspertima, čini mi se da je uočljiva brža primena i zbog toga se nadam da će Srbija uskoro uspeti da bude skinuta s te liste“, kaže šef Kancelarije MMF-a u Srbiji.
S druge strane, napominje i da neće biti dobro ako aktuelna pozicija Srbije na listi FATF-a potraje.
„Ukoliko se takav status bude prolongirao to će imati za posledicu opadanje poverenja investitora zbog nesigurne sredine za ulaganje“, objašnjava Sosa za Insajder.
Paradoks - Srbija prva postupila po preporukama FATF, na kraju završila na „crnoj listi“
Koliko je neverovatna i paradoksalna situacija u kojoj se našla Srbija, možda najbolje pokazuje podatak da je upravo Srbija bila prva u regionu koja je po preporukama FATF usvojila Nacionalnu procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma još 2012. godine.
U problemu i u društvu zemalja poput Iraka, Pakistana, Sirije, Gane, Irana Srbija se našla između ostalog jer od tog trenutka, pa sve do 2018, Nacionalna procena rizika više nijednom nije urađena. Nova, dopunjena i aktuelizovana verzija, usvojena je tek nakon što se Srbija zbog "sistemskih manjkavosti" u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma našla na „crnoj listi“ visoko rizičnih zemalja.
FATF, naime, traži da zemlje kroz taj dokument identifikuju, ocene i shvate rizike od pranja novca i finansiranja terorizma s kojima se suočavaju. Na osnovu toga treba razviti sistem i mehanizme kojima bi se sprečilo pranje novca, a to se radi kroz zakone, propise i različite mere .
U dokumentu koji je u junu 2018. usvojila Vlada Srbije, konstatuje se da je rizik od pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji na nivou srednje vrednosti, a da su najugroženiji bankarski sektor, poslovi igara na sreću, sektor trgovine nekretninama, menjački poslovi, javni beležnici, kazina, advokati, računovođe...