Siniša Mali – predstavnik države u nekim od najvećih projekata i jedan od funkcionera sa najviše afera

Karijera Siniše Malog ide ubrzano uzlaznom putanjom nakon dolaska SNS na vlast 2012. kada je najpre imenovan za savetnika prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. Do tada je bio gotovo nepoznat široj javnosti.

Kao savetnik potpredsednika Vlade Siniša Mali od početka učestvuje u realizaciji ulaganja kompanije Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u Er Srbiju, a jedan je od predstavnika države za realizaciju projekta Beograd na vodi, takođe sa investitorima iz Emirata. Njegova uloga nije do kraja razjašnjena u slučaju nelegalnog rušenja privatnih objekata u Hercegovačkoj ulici, a istraga o poreklu njegove imovine je obustavljena.

U vreme potpisivanja međudržavnog sporazuma između Srbije i UAE u februaru 2013. godine, koji je bio osnov za kasnije potpisane ugovore u koje spada i strateška saradnja sa Etihadom i izgradnja Beograda na vodi, premijer je bio Ivica Dačić, a prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić. Siniša Mali, danas predsednik Nadzornog odbora Er Srbije, tada je bio savetnik prvog potpredsednika Vlade, ali manje poznat široj javnosti.

Er Srbija – umesto odgovora, tajac

Od brojnih obećanja, Er Srbija jedina je arapska investicija koja je potpuno realizovana, tako što je Etihad postao vlasnik 49 odsto, a država Srbija ostala većinski vlasnik. Uprkos tome, građani Srbije već pet godina slušaju potpuno različite tvrdnje kada je u pitanju ugovor sa Etihadom i poslovanje Er Srbija. Od informacija da će strateško partnerstvo s Etihadom dovesti Srbiju do toga da bude lider u regionu, da je to sada kompanija koja posluje pozitivno - do tvrdnje da je sve sporno kada je u pitanju ugovor s kompanijom iz UAE i da je ugovor štetan za državu Srbiju.

Na osnovu istraživanja novinara redakcije Insajder, dostupnih informacija, izveštaja i analize dokumenata, Er Srbija jeste poslovala pozitivno, ali prema analizi finansijskih izveštaja rezultat je samo formalno takav jer se kao prihod računa davanje države Srbije što nikako nije prihod, odnosno to kompanija nije zaradila, već je dobila bespovratno od Srbije.

U serijalu „Srpsko-arapska posla“ objavljene su brojne činjenice do kojih su došli novinari Insajdera, uprkos zatvorenosti institucija za bilo kakve informacije. Zbog svega što je otkriveno postavlja se pitanje da li je ugovor s Etihadom bio najbolje rešenje da se spasi JAT ili su u pitanju neka druga srpsko-arapska posla.

Siniša Mali, kao jedan od najodgovornijih predstavnika države u ovom poslu, odbio je da odgovori na pitanja novinara Insajdera o poslovanju Er Srbije. Ovo je inače prvi serijal od kada postoji Insajder, od 2004. godine, da niko od nadležnih nije želeo da odgovara na pitanja o isplativosti celog posla.

Beograd na vodi i rušenje u Hercegovačkoj

Siniša Mali je i kao savetnik prvog potpredsednika Vlade, a od novembra 2013. i kao prvi čovek Beograda, bio uključen i u realizaciju projekta Beograd na vodi.

Realizacija ove investicije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata počela je u decembru 2015, kada je Skupština Srbije usvojila poseban Zakon o Beogradu na vodi.

U međuvremenu, potpisan je Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat. Osnovana je i zajednička arapsko-srpska firma Beograd na vodi, koja bi u narednih 30 godina trebalo da završi ceo projekat. Većinski vlasnik sa udelom od 68 odsto jeste arapska firma, dok je država Srbija vlasnik32 odsto.

Prema Ugovoru, arapski investitor ulaže 150 miliona evra i obezbeđuje, kako se navodi, kamatonosni zajam od 150 miliona evra. Srbija ulaže zemljište od 100 hektara, ima obavezu raščišćavanja celog područja i obavezu izgradnje infrastrukture.

Šta je ono što Beograd i Srbija dobijaju od takvog ugovora, da li je reč o međudržavnom sporazumu ili komercijalnom ugovoru zbog kog Srbija čini brojne ustupke jednom stranom privatniku, kakav je istorijat firme koja gradi Beograd na vodi i da li uopšte Srbija ima razloga da veruje jednom čoveku za tako veliku investiciju? Koliko ulažu Srbija i Beograd, a koliko arapski investitor? Zašto je zbog arapskih investicija Beograd pretvoren u divlji zapad u kom su noću pod maskama nepoznate osobe rušile objekte na području budućeg Beograda na vodi... neka su od pitanja na koja je Siniša Mali pristao da odgovara za Insajder pre dve godine.

Na pitanje kako je došlo do toga da predstavnici vlasti najave ulaganje iz Emirata u Beograd na vodi u iznosu od 3,5 milijardi evra, a na kraju se prema ugovoru obavežu na ulaganje od ukupno 300 miliona, Siniša Mali između ostalog odgovara:

„Kada bismo mi sada sedeli da pogledamo analizu projekata u prethodnom periodu, ja ne znam da li bismo našli projekat koji vredi 300 miliona evra, 150 miliona evra da je neko došao i investirao u Srbiju“, rekao je tada.  

Izgradnja projekta Beograd na vodi trajaće 30 godina po fazama, a iako je gradski menadžer Goran vesić tvrdio da će prve dve stambene kule biti useljene u martu ove godine, to se nije desilo.

Neispitana uloga Siniše Malog u rušenju u Hercegovačkoj

Do danas nije razjašnjen ni slučaj nelegalnog rušenja objekata na prostoru budućeg Beograda na vodi u Hercegovačkoj ulici u noći između 25. i 25. aprila 2016. godine, a odgovornost gradonačelnika u ovom slučaju tražilo je više hiljada građana na protestima u Beogradu. Istovremeno, za umešanost u ovaj slučaj optužila ga je i supruga Marija Mali u toku borbe za starateljstvom nad decom. Ona je u intervjuima za KRIK i NIN navela da joj je Siniša Mali rekao da je “da je učestvovao u rušenju” objekata, kao i da je to “uradio da otkloni smetnje za izgradnju kapitalnog projekta”.

Marija Mali je tada, takođe, rekla i da zna koja je firma svojom mehanizacijom sprovela rušenje objekata i da je spremna da nadležnim organima otkrije ime firme koja je rušila u Hercegovačkoj, ali da je niko nije pozvao. U međuvremenu, gradonačelnik i njegova sada bivša supruga izdali su zajedničko saopštenje u kojem su poručili da u javnosti više neće govoriti o svom privatnom životu, tako da će sve buduće informacije, vesti ili izjave po tom pitanju biti neistinite.

U vreme kada je bio premijer Srbije, Aleksandar Vučić rekao je u junu iste godine: “Iza rušenja stoje najviši organi gradske vlasti.”

Gradonačelnik je međutim u intervjuu za Insajder tvrdio da on nije umešan i da ne zna na koga je Vučić mislio.

„Predsednik Vlade je u tom trenutku imao svoja saznanja koja je rekao, ja o tome nisam razgovarao s njim, ali je takođe rekao i da je neophodno da nadležni organi, tužilaštvo i policija, urade svoj deo posla, pre nego što bi se saznalo šta se i kako tamo desilo. Ja takođe najviše želim da se to sazna šta se i kako se tamo dešavalo“, rekao je, između ostalog, Siniša Mali u intervjuu za Insajder 2016. godine.

Od izjava da iza nezakonitog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici stoje „kompletni idioti“, do tvrdnji zvaničnika da iza rušenja stoji sam vrh gradske vlasti, od obećanja da će fantomi iz Savamale biti sankcionisani, do masovnih protesta građana zbog činjenice da niko nije odgovarao za ukidanje pravne države te noći i činjenice da se policija te noći nije odazvala na pozive građana – neposredno pre druge godišnjice noćnog rušenja saopšteno je da je osumnjičeni u ovom slučaju dežurni policajac, koji je te noći bio na smeni.

Niko od nadležnih, uključujući gradonačelnika i mogućeg kandidata za ministra finansija, nije snosio odgovornost za dešavanja u Hercegovačkoj.

Aleksandar Vučić je nekoliko puta najavio da se Siniša Mali neće zadržati na mestu gradonačelnika, ali nikada nije rekao da li ga planira za neku drugu funkciju. Siniša Mali je uprkos najavama na funkciji gradonačelnika dočekao beogradske izbore u Beogradu u martu 2018.

Provera porekla imovine Siniše Malog obustavljena bez objašnjenja

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali prijavio je u januaru 2016. godine imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije koja uključuje 29 nekretnina, od kojih se samo dve - garaža i petosoban stan - vode na njegovo ime.

Prema dokumentaciji koju je Agencija dostavila sajtu Pištaljka, navodi se i da je čak jedna banka ukazala na sumnjive transakcije.

Međutim u dokumentaciji koju je Agencija ovom sajtu dostavila tek posle intervencije Poverenika za informacije od javnog značaja, većina podataka je zatamnjena, uključujući i naziv pomenute banke.

Nakon toga, u toku borbe nad starateljstvom nad decom, supruga Siniše Malog Marija Mali je u intervjuu Mreži za istraživanje kriminala i korupcije rekla da je gradonačelnik prikrio deo imovine, kao i da je tražio od nje da izjavi da je 95.000 evra nepoznatog porekla stekla nakon smrti oca.

U vezi sa ovim tvrdnjama, Marija Mali je u februaru prošle godine dala izjavu u Tužilaštvu.

Postupak protiv Siniše Malog, a povodom izveštaja Agencije, obustavljen je pre nekoliko meseci pred Višim javnim tužilaštvom s obrazlaženjem da je utvrđeno da nema dokaza da je Mali počinio krivično delo iz njihove nadležnosti.

Sumnje, međutim, nisu otklonjene jer tužilaštvo odbija da dostavi dokumentaciju o tome kako je vođena istraga u ovom slučaju.

Istovremeno je njegovu karijeru gradonačelnika obeležilo još nekoliko afera, a neke od njih tiču se načina na koji je stekao imovinu.

Računice Siniše Malog

Siniša Mali je u više navrata tvrdio da je čak za pola smanjio iznos duga Grada Beograda od 1,118 milijardi evra koji je, kako je tvrdio, ostao iza prethodnog gradonačelnika Dragana Đilasa.

Međutim i Fiskalni savet i Uprava za javni dug i ministar finansija, sada u ostavci, Dušan Vujović tvrdili su da računica gradonačelnika nije ispravna, odnosno da je Mali na mestu gradonačelnika zatekao tri puta manji dug.

Uprkos tome Mali je nastavio da tvrdi da je umanjio dug za 500 miliona dok sve ostale nadležne institucije tvrde da je dug umanjen za, u najboljem slučaju, 100 miliona , pa je čak i predsednik Aleksandar Vučić, uz pohvalu rada Siniše Malog, izneo podatak o zvanično umanjenom dugu od 200 miliona.

Siniša Mali nikada nije odustao od svoje računice.

Ukoliko istu metodologiju obračuna duga primeni na državu, prema analizi koju su za Insajder uradili predstavnici Fiskalnog saveta, dug države bi umesto 24 milijarde evra iznosio najmanje 40 milijardi, što je oko 105 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Biografija

Prema podacima koje je objavio portal Istinomer, Siniša Mali je rođen je 1972. godine u Beogradu.

Diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a magistrirao je i na Washington University u Sent Louis-u, smer finansije. Doktorsku disertaciju odbranio je 2013. godine na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, ali su su ovu disertaciju zbog plagiranja osporili pojedini profesori.

Kada je reč o njegovoj radnoj biografiji, u februaru 2001. godine imenovan je za pomoćnika ministra za privatizaciju u Ministarstvu za privredu i privatizaciju Vlade Srbije. Osnivanjem Agencije za privatizaciju jula 2001. godine, prelazi da radi u Agenciju gde postaje rukovodilac gde ostaje do kraja 2003. godine.

Nakon ovoga, osnovao je privatnu kompaniju koja se bavi savetovanjem u oblasti kupovine i prodaje preduzeća, finansijskog restrukturiranja, konsolidacije poslovanja, i savetovanja kompanija radi poboljšanja njihovih finansijskih performansi.

Na mesto savetnika prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića za finansije i privredu postavljen je 2012. godine. Odlukom Vlade Srbije, 18. novembra 2013. godine kao kandidat SNS-a postavljen je za predsednika Privremenog organa grada Beograda i tu ostaje do raspisivanja izbora 16. marta 2014. godine. 

Za gradonačelnika Beograda izabran je 24. aprila 2014. godine.