Skupština konačno odlučuje o tužiocu za ratne zločine
Ratni zločini poslednjih meseci su ponovo među najvažnijim vestima pre svega zbog slučaja Haradinaj. Istovremeno, Srbija već gotovo godinu i po dana nema tužioca za ratne zločine. Vladi Srbije trebalo je čak osam meseci da predlog Državnog veća tužilaca, koji je dobila u septembru, uputi Narodnoj skupštini. Predlog je na dnevnom redu Skupštine, što i dalje ne znači da će Srbija dobiti tužioca za ratne zločine jer je, podsetimo, prethodni izbor propao.
Srbija nema prvog čoveka Tužilaštva za ratne zločine još od 31. decembra 2015, kada je Vladimiru Vukčeviću istekao mandat. Tužilaštvom od tada rukovodi Milan Petrović, zamenik tužioca. Zanimljivo je da on sve to vreme nije ni vršilac funkcije.
I premijer Aleksandar Vučić i ministarka pravde Nela Kuburović su najavljivali u više navrata da će biti izabran čelni čovek najvažnijeg tela za procesuiranje počinilaca ratnih zločina. Krajem prošle godine Vučić je tri puta najavio izbor novog tužioca za ratne zločine. Prvo je 10. novembra rekao da će tužilac za ratne zločine biti imenovan naredne nedelje. Početkom decembra rekao je da je isključivo Vlada kriva što tužilac još nije izabran, da bi početkom decembra rekao da će to biti učinjeno do Nove godine. Ipak čekalo se još pet meseci dok Vlada nije uputila predlog Skupštini.
Prvi pokušaj da se izabere tužilac za ratne zločine propao je krajem 2015. jer nijedan kandidat nije dobio većinu glasova 250 poslanika Skupštine Srbije.
Vlada u septembru dobila predlog
U septembru 2016. Državno veće tužilaca uputilo je Vladi listu kandidata za ratne zločine, ali i liste kandidata za veliki broj tužilaštava u Srbiji koja se nalaze u v.d. stanju. Kako izbor tužilaca nikako nije dolazio na dnevni red, Državno veće je u novembru pozvalo Vladu da već na prvoj narednoj sednici razmotri liste kandidata za tužioce. Listu od dva kandidata za tužioca za ratne zločine Vlada Srbije Skupštini je uputila tek 24. aprila.
Ko su kandidati za tužioca za ratne zločine
Na listi kandidata Vlade Srbije za novog tužioca za ratne zločine su Snežana Stanojković i Milan Petrović. Oboje su dugo u Tužilaštvu za ratne zločine. Petrović je zamenik tužioca od osnivanja ovog tužilaštva, u novembru 2003. Pre toga je od 2000. bio zamenik republičkog javnog tužioca. S druge strane, Snežana Stanojković je prvi put izabrana za zamenicu tužioca 2009. godine, i to u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu. Odatle je 2010. upućena u Tužilaštvo za ratne zločine, u kom je od 2008. radila kao tužilačka pomoćnica.
Oboje su već bili kandidati za tužoca za ratne zločine u decembru 2015, ali tada nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu glasova za izbor. Za Petrovića je glasalo pet, a za Snežanu Stanojković 75 poslanika.
Izbor tužioca za ratne zločine koči i EU integracije
Izbor tužioca za ratne zločine pre svega je važan zbog procesuiranja ratnih zločina, ali i zbog jednog od najvažnijih poglavlja u pristupanju Evropskoj uniji. Proces integracije Srbije u Evropsku uniju ozvaničen je i započet sprovođenjem Akcionog plana za pregovaračko Poglavlje 23, o pravosuđu i osnovnim pravima, a upravo to može da bude ugroženo daljim otezanjem izbora novog tužioca za ratne zločine. Naime, kasni se sa sprovođenjem nove tužilačke strategije i aktivnostima koje su predviđene Akcionim planom. O tome da je odugovlačenje izbora tužioca za ratne zločine problem govorio je i Serž Bramerc, glavni tužilac Haškog tribunala, prilikom obraćanja Savetu bezbednosti u decembru 2016.
Bramerc je rekao da je zabrinut zbog sporog sprovođenja nacionalne strategije za krivični progon ratnih zločina u Srbiji, kao i zbog toga što već godinu dana nije imenovan tužilac za ratne zločine.
„Tokom poslednje posete Beogradu vlasti u Srbiji su mi pružile uveravanja da će odmah preduzeti korake. Nažalost, nijedno od tih obećanja nije ispunjeno", naveo je Bramerc u svom izveštaju.
Početak kraja v.d. stanja
Više od trideset tužilaštava u Srbiji je u v.d. stanju, odnosno nemaju izabrane tužioce. Poslanici su dobili predlog da odlučuju o 29 tužilaca u višim i osnovnim tužilaštvima u Srbiji. Tako bi trebalo da čelne ljude dobiju i viša tužilaštva u Pančevu, Požarevcu, Zaječaru i Pirotu. Ipak, činjenica je da recimo Novi Sad, grad koji je poslednjih meseci bio pominjan zbog ozbiljnog kriminala i sačekuša, još ima vršioca dužnosti višeg tužioca. Sudeći prema informacijama sa sajta Skupštine, pred poslanicima se ovoga puta neće naći nijedan kandidat.
Stručnjaci smatraju da situacija u tužilaštvima potvrđuje mišljenje struke da izvršna vlast ne bi smela da ima ovako važan uticaj na izbor tužilaca.
Kuburović: Izbor važan za ispunjenje obaveza prema EU
Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je danas da je izbor novog tužioca za ratne zločine od izuzetne važnosti za unapređene regionalne saradnje i ispunjavanje obaveza koje je Srbija preuzela u okviru pregovaračkog Poglavlja 23 sa Evropskom unijom.
Ona je u Skupštini Srbije rekla da će pred novim tužiocem za ratne zločine biti brojni izazovi i velika odgovornost.
Prema njenim rečima, pred budućim tužiocem su i važne obaveze vezane za realizaciju strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina.
"U okviru ove Strategije, Tužilaštvo za ratne zločine treba da učini potrebne napore na unapređenju unutrašnje organizacije i unapređenja efikasnosti rada Tužilaštva", rekla je Kuburović.
Kuburović je još istakla i da je izbor ostalih nosioca pravosudnih funkcija, koji su takođe na dnevnom redu sednice parlamenta, značajan za borbu protiv korupcije koja je prioritet Vlade Srbije i Ministarstva pravde.