Skupština Srbije usvojila predlog Vlade za promenu Ustava u delu o pravosuđu
Skupština Srbije usvojila je predog za promenu Ustava koji je podnela Vlada čime je tek formalno počela procedura izmene. Poslednju reč daće građani na referendumu. Odluci Skupštine prethodio je niz javnih slušanja tokom kojih su organizacije civilnog društva dale su ocenu da smo tek na početku celog procesa, uz upozorenje da se Ustav ne može menjati za šest meseci.
Obrazlažući predlog, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je u skupštini da je tema vladavine prava izuzetno važna za Vladu i da je zato odlučna da sprovede promene Ustava, kako bi pravosuđe bilo nezavisno, odgovornije i efikasnije.
„Moramo da ojačamo vladavinu prava u Srbiji i to će dovesti do rasta prosečnih plata i penzija. Napredak u oblasti vladavine prava treba da dovede do osećaja građana da su svi jednaki pred zakonom, da je pravda i brza i dostižna, da je pravosuđe nezavisno i odgovorno i mnogo efikasnije“, rekla je Ana Brnabić.
Skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo doneo je 16. aprila ove godine Odluku o pokretanju aktivnosti za promenu Ustava, a nakon toga su organizovana javna slušanja u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Nakon što je Skupština potvrdila nameru za promenu Ustava, u kasnijoj fazi bi trebalo da dvotrećinskom većinom izglasa i konkretne predložene amandmane, a sledeći korak je organizovanje referenduma.
Predsednik Skupštine Ivica Dačić izjavio je da bi referendum o promenama Ustava mogao da se održi na jesen, odnosno pre parlamentarnih izbora i raspuštanja Skupštine.
Poslednjih mesec Skupština Srbije organizuje seriju javnih slušanja na kojima predstavnici sudija, tužilaca, pravni stručnjaci iznose svoja mišljenja o potrebama promene Ustava, ali kako će se menjati, ko će i na osnovu kojih smernica pisati promenu Ustava još nije jasno.
Izmenama Ustava Srbija bi trebalo da depolitizuje pravosuđe i o tome se raspravlja već osam godina, ali formalno, Srbija se tek sada nalazi na početku procesa.
Sve što je do sada rađeno, u suštini nikoga ne obavezuje, jer nema zakonskog utemeljenja. Ustavni amandmani koje je 2018. godine napisalo Ministarstvo pravde, uopšte ne bi morali da budu uzeti u obzir, jer Ustav bi trebalo da piše Skupština ili onaj koga ona ovlasti.
Problem je što predstavnici vladajuće većine, sudeći po svemu što je do sada izneto, smatraju da su amandmani koje je Vlada Srbije sastavila 2018. dobra polazna osnova, iako Vlada nije ovlašćena da to radi, niti su ti amandmani ikada dostavljeni poslanicima.
Poseban problem je i što su amandmani dobili lošu ocenu i velikog dela pravosudne struke u Srbiji, sudija tužilaca, profesora i nevladinih organizacija, jer ne ispunjavaju osnovni uslov zbog koga se Ustav menja, a to je depolitizacija pravosuđa. A činjenica je da je depolitizuju pravosuđa Srbija prihvatila kao uslov u pridruživanju Evropske Unije, uz saglasnost gotovo svih i političkih i stručnih aktera da je to potreba i građana Srbije.
Jovana Spremo, kooordinatorka radne grupe za poglavlje 23 u Nacionalnom Konventu za priključenje Evropskoj Uniji rekla je za Insajder nakon trećeg javnog slušanja da se ne može koristiti tekst ustavnih amandmana koje je ministarstvo pravde Srbije izradilo 2018. godine.
“Taj tekst je prema našoj oceni nastao u neustavnoj proceduri, i predložen od nekoga ko nije nadležan da sačini taj tekst. Mi nikada nismo saznali imena ljudi koji su sačinili taj tekst i to je zapravo ono na čemu sada insistiramo da stručna imena stanu iza teksta ustavnih amandmana o kojima ćemo raspravljati”, objasnila je Spremo.
Bojazan da zaista postoji namera da se Ustav u delovima koji se tiču pravosuđa donese za samo šest meseci imaju i u Društvu sudija Srbije.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović rekla je na javnom slušanju da rešenja moraju da budu takva da svaki građanin bude siguran da se za dve godine neće ponovo menjati Ustav.
“Zato treba da se tekst dobro usaglasi, da jednom za svagda u Srbiju kao evropsku državu uvedemo vladavinu prava. Smatramo da je mera patriotizma odnos prema Ustavu ove zemlje”, zaključila je Dragojlović.
Ministarka pravde i predsednica Odbora imale ranije zakazane obaveze
Na pitanje ko će pisati amandmane na Ustav i može li se taj posao završiti za šest meseci može da odgovori samo predsednica Odbora za ustavna pitanja, Jelena Žarkić Kovačević. Međutim iako je vodila javna slušanja, za pitanja novinara nije imala vremena. Naime na molbu Insajdera da nam odgovori na pitanja o proceduri koju će sprovesti odbor na čijem je čelu, Žarkić Kovačević je rekla da za danas nisu planirane izjave za medije i da ima ranije zakazane obaveze.
Ranije zakazane obaveze imala je i ministarka pravde Maja Popović koja takođe nije imala vremena za odgovore na pitanja novinara.
Ministarka je rekla i da su promene neophodne u cilju boljeg sistema izbora, predlaganja i premeštaja sudija, predsednika sudova, tužilaca i njihovih zamenika, a sve u skladu sa Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23.ona smatra da “Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca moraju biti ojačani ali i da preuzmu veću odgovornost za odluke koje donose”.
Izvor: Insajder