Slavica Đukić Dejanović u Insajder debati: Izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom na prolećnom zasedanju Skupštine (VIDEO)

„Radna grupa je završila posao i ocenili smo da su neke kategorije žena primenom ovog Zakona oštećene. Ne sme niko biti oštećen primenom ovog zakona, to je stav svih nas i to će se izmeniti tokom prolećnog zasedanja“, objasnila je ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom usvojen je 1. jula 2018. godine i ministarka podseća da je njime proširen obim prava velikom broju žena, ali i da se mora ispraviti ono što je u Zakonu loše. Najveći problem je činjenica da zbog novog obračuna neke od porodilja primaju tek hiljadu dinara mesečno dok su na porodiljskom bolovanju. Ministarka je, gostujući u Insajder debati, najavila da će izmene spornih odredbi uslediti na narednom, prolećnom zasedanju Narodne skupštine.

Na pitanje novinarke Insajdera da li će u planiranoj izmeni biti uključeno određivanje minimalnog iznosa primanja, ministarka kaže da to zavisi od finansijkih mogućnosti, ali da to nije njena odluka.

„Upravo ministar finansija i ministar za rad i socijalnu politiku treba da usaglase šta su finansijske mogućnosti, ja zaista nemam ni mandat, niti vam mogu govoriti o tome šta će biti“, rekla je ministarka.

Poverenica: Podneli smo inicijativu Ustavnom sudu, ali tu nema pobednika

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković podnela je prošle godine Ustavnom sudu inicijativu za ispitivanje ustavnosti pojedinih članova Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, a to su uradili i predstavnici MODS-a i NORBS-a, kao i inicijativa Mame su zakon.

„Ako podnosimo inicijativu, mi smo već izgubili. Nismo mi nezavisni samostalni državni organi, tamo neko strano telo koje jedva čeka da se nešto loše desi u našoj državi, pa da likujemo, i da kažem ja sam bila pametna pa sam podnela nešto Ustavnom sudu, to nije nikakav cilj. Meni je drago da čujem ovo što je ministarka rekla, da postoji spremnost i da su već krenuli da isprave”, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. 

Janković je navela i da je posebno predata inicijativa za ispitivanje ustavnosti člana 12, stava 7, koji roditelje dece s invaliditetom stavlja u poziciju da biraju između naknade za odsustvo s posla i naknade za tuđu negu i pomoć.

„Mi smatramo da je to neosnovana odredba, da se morate odreći prava na tuđu negu za decu sa invaliditetom ako ste korisnica bolovanja zbog nege deteta. To je nešto na šta smo mi ukazali. To su prava dve različite osobe i potpuno su različit pravni osnov i Ustavni sud je krenuo da razmatra to pitanje”, rekla je Janković.

Milena Vasić, advokatica iz Komiteta pravnika za ljudska prava kaže da pojedina zakonska rešenja ne doprinose zaštiti žena, pa ni zaštiti od nasilja kome su žene izložene.

„Mi imamo situaciju gde imamo Zakon o zaštiti nasilja u porodici, a žene su žrtve i ekonomskog nasilja. One ostaju u začaranom krugu nasilja zbog toga što su ekonomski podređene vrlo često.  Srbija nakon toga donosi set zakona socijalno ekonomske politike koji su vrlo nepovoljni za žene, među kojima je i ovaj Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom”, kaže Vasić.

Na pitanje novinarke kako se u populacionu politiku o povećanju nataliteta uklapa zakon koji smanjuje primanja majkama, ministarka Đukić Dejanović kaže da se greška mora ispraviti.

„Ako je žena u ekonomski lošijoj poziciji primenom ovog Zakona nego što bi bila starim Zakonom, ta greška se mora ispraviti“, kaže ministarka.

„Nasilje nad ženama kao strategija političkog marketinga“

Nasilje nad ženama se sve češće poteže kao političko pitanje, a takvu situaciju advokatica za ljudska prava Milena Vasić, gostujući u Insajder debati, ocenila je kao deo strategije političkog marketinga.

„Mi imamo nasilje nad ženama kao ozbiljnu strategiju političkog marketinga, gde se i vladajuća stranaka i opozicione stranke dobacuju pojmom nasilja nad ženama gotovo kao loptom u fudbalskoj utakmici. Kada pogledate tu situaciju međusobnog bombardovanja ko je veći nasilnik, mi dobijamo ženu koja je i dalje objekat”, smatra Vasić. 

Tako se pre dve nedelje govorilo i o događaju ispred Gradske skupštine, kada je kordon žena izašao da, kako su rekle, spreči opoziciju nasilno uđe u zgradu. Opozicija je tvrdila samo došla da da pismo gradonačelniku, dok je grupa žena tvrdila da su odbranile Skupštinu od navodno nasilnog upada. Ovaj incident izazvao je lavinu osuda, ali ne i odgovor na pitanje zašto su, ako je uopšte bilo nasilja, pored plaćenog obezbeđenja Skupštinu branile žene.

Komentarišući taj događaj, Poverenica je izjavila da je njena institucija objavila saopštenje u kojem je postavljeno pitanje da li je bilo propusta u obezbeđenju, pošto posao žena nije da „brane” taj objekat, osim ako nisu deo obezbeđenja.

„Kao veliki problem vidim pristajanje žena da smo mi nekakav štićeni objekat i ličnost i imamo potrebu da nas neko zaštiti, jer smo mi slabiji pol. Vidimo da i same ne razumeju da su često zloupotrebljene. Vidim i rešenje problema, neke stvari su iznad politike, neke stvari smo mi dostigli u našem Ustavu, ne treba sada da se vraćamo. Neke stvari moraju biti izvan stranačke politike, žene moraju pokazati mnogo više solidarnosti i razumevanja i ne moraju biti 'stranački vojnici'“, rekla je Poverenica.

Ministarka Đukić Dejanović, međutim, kaže da je pravo svake žene da „odbrani svoje radno mesto”.

„Ako moju zgradu gde ja radim planira da uđe neko ko je nekoliko dana ranije nosio motornu testeru, ko je najavljivao da će taj dan biti dan D, moje pravo je da se organizujem s svojim koleginicama i da ispoljim potrebu da štitim svoje radno mesto”, smatra ministarka.

Na pitanje novinarke Insajdera zašto su u „odbranu” onda izašle samo žene, ministarka odgovara: „Kad je teško, onda žene”.

Poverenica je, međutim, dodala, da smatra da tu celu situaciju ne bi trebalo svoditi na nasilje nad ženama, nego na priču o nasilju uopšte.

Janković: Nasilnike treba marginalizovati

Sagovornice u Insajder debati govorile su i o slučaju slučaju Marije Lukić, koju je prema optužnici predsednik opštine Brus Milutin Jeličić seksualno uznemiravao i poslao joj više od 15.000 lascivnih poruka. Ovaj slučaj privukao je pažnju javnosti, ali nažalost nije usamljen ni u smislu nasilja nad ženama, ni u smislu društvene pa i sudske reakcije.

„To jeste politički slučaj, kad predsednik opštine seksulano zlostavlja svoju zaposlenu u gradu u kojem je godinama predsednik opštine, gde mu sudi sudija koji je građanin te opštine to jeste politički slučaj jer je pitanje koliko ona ima pravo na pravično suđenje tu jer postoji strah od uticaja tog očigledno moćnog čoveka u toj maloj lokalnoj sredini”, navela je Milena Vasić.

Advokatica podseća da je Marija Lukić morala da izađe u javnost kako bi se izborila za pravično suđenje.

„To je prosto situacija u kojoj je žena nemoćna da se suoči sa situacijom upravo tog straha da neće biti pravičnog suđenja i pritiska javnosti i svoje lokalne sredine zapravo morala u javnosti da se bori na pravo na pravično suđenje, jer da taj slučaj nije došao pod budno oko javnosti pitanje je kako bi se odvijao, a videćemo tek kako će se odvijati u budućnosti”, kaže Vasić.  

Ona ukazuje i na činjenicu da su na dan suđenja ispred sudnice žrtve i nasilnik ponovo sedeli u istoj prostoriji i da je to potencijalno ponovna viktmizacija žrtava. Sve tri sagovornice u Insajder Debati saglasile su se da je mučna bila i slika žena koje skandiraju optuženom Milutinu Jeličiću.

„Da li ste videli zloupotrebu žena ispred suda u Brusu, za mene je to imalo razmere nacionalne tragedije. Gotovo da mi je isteralo suze na oči”, rekla je poverenica.

Govoreći o ovom slučaju, Janković je rekla da postoji strategija, čija je ona zagovornica, da se nasilnik marginalizuje, tako što se njegovo ime ne izgovara. Ona je istakla i važnost toga da pravda „ne sme da bude selektivna”. Članovi tima Poverenice bili su u Brusu tog dana kada je suđenje trebalo da bude održano.

Ministarka Đukić Dejanović, međutim, smatra da ni žene koje su podržavale optuženog ne treba osuđivati.

„Ne mislim da ih opravdam, ali verovatno je on neku od njih zaposlio, nekoj dao neku pomoć zbog pozicije koju je imao. Pitanje je koliko one veruju, upravo zbog ove atmosfere o kojoj mi pričamo, ona je kriva, dala povod, prosto na neke ljude vi možete vrlo induktivno delovati i one mogu zaključivati na osnovu onoga kakvu atmosferu prave i iz medija”, rekla je ministarka. 

Ona je dodala da je nedopustivo da se u javnosti komentariše da žrtva kriva za bilo šta, jer kao što niko nije kriv dok se ne dokaže da jeste, tako o doprinosu žrtve ne sme da se govori.

„Mi već imamo situaciju da je predmet pred sudom i mi komentarišemo da je kriva žrtva, pa to je aposolutno nedopustivo i tu mi, žene iz javnog života, treba da budemo glasnije i jače”, smatra ministarka.

Suđenje u ovom slučaju trebalo je da počne još u novembru, prvo ročište je održano u februaru bez medija, u aprilu je ponovo odloženo za maj. Ispred suda Jeličiću su ponovo žene davale podršku, a pojedinci su delili eksplicitne fotografije na kojima su tvrdili da je Marija Lukić.

Istambulska konvencija bez stvarne upotrebe

Srbija je među prvih osam zemalja koje su pristupile Istambulskoj konvenciji, odnosno Konvenciji protiv nasilja nad ženama i decom. Ipak, sagovornice u Insajder debati saglasile su se da aktuelna situacija u društvu ne doprinosi sprečavanju nasilja nad ženama.

Poverenica za zaštitu ravnospravnosti istakla je da su joj dva muškarca, tadašnji ministar za rad Jovan Krkobabić i ministar pravde Nikola Selaković pomogli da se ova Konvencija usvoji 2013. godine.

„Zbog toga mi je posebno žao što danas imamo mnogo češću zloupotrebu priče o nasilju od strane muškaraca, jer je upravo krenulo drugačije i što atmosfera koja se bespotrebno stvara ne doprinosi u toj borbi protiv nasilja. Mnogi nisu svesni da svojim istupanjem upravo relativizuju problem. Prečesta upotreba nasilja i diskriminacije se upotrebljava, tj. zloupotrebljava u političke svrhe”, smatra Poverenica.

S druge strane, ministarka Đukić Dejanović kaže da postoji iskrena tendencija značajnog broja ljudi i sve značajnijeg da to otvorimo kao pitanje i da zaista ispoljimo nultu toleranciju na nasilje.

„Ali verovatno ne bismo večeras sedele ovde da je problem rešen i da je iskrenost potpuna”, kaže ministarka.

Ona dodaje da potpuno suprotno osećanje preplavi osobu koja hiljadu puta kaže „ja sam apsolutno protiv nasilja".

„Hajde da vidimo zašto toliko često pominješ nasilje, da li si možda imao u modelu sopstvene identifikacije nasilnika što može biti razlog ili možda primećuješ nasilnika pa ne reaguješ?”, pita se ministarka.

Ona dodaje da borba protiv rodnozasnovanog nasilja mora početi u vrtićima i školama.

Na pitanje da li se primena Konvencije oseća kada su u pitanju žrtve nasilja, advokatica Milena Vasić kaže da zakoni ne doprinose do kraja borbi protiv nasilja.

„Borba se svodi na to da se mi grčevito trudimo da zadržimo prava koja imamo, a kamoli da pričamo o nekim većim pravima”, kaže Vasić.