Slučaj Luka Beograd: Presudom oslobođeni – činjenice o odlukama kojima je oštećen budžet ostaju

Oslobađajuća presuda u slučaju bivšeg ministra privrede kada je u pitanju prodaja Luke Beograd otvara međutim mnoga pitanja o odgovornosti svih onih koji su tada odlučivali o strateškim pitanjima za državu i grad, kao što je odnos države i institucija prema zemljištu koje je najvažniji resurs svake države pa i Srbije.

Za sve to ne može biti odgovoran samo jedan ministar iz vlade već cela vlada i brojne nadležne institucije, a to na kraju dovodi do toga da odgovornosti zapravo i nema jer je teško dokazati pojedinačnu odgovornost u kolektivnoj odgovornosti.

Činjenice u vezi sa prodajom Luke su međutim sledeće:

Slučaj prodaje preduzeća Luke Beograd samo je jedan od primera privatizacije i načina na koji su, prema istraživanju Insajdera, mnogi biznismeni do ekskluzivnih lokacija u Beogradu došli zapravo kupovinom propalih fabrika ili preduzeća, dok u tu cenu nije uračunato građevinsko zemljište koje zapravo najviše vredi.

Na osnovu raznih propisa i odluka, predstavnici vlasti su u periodu  od desetak godina počevši od 2001. rasprodali ili ustupili pojedincima i imovinu koja ima stare vlasnike i pored toga što nikada nije donet zakon o denacionalizaciji, odnosno povraćaju imovine.

Predstavnici državnih institucija predložili su, a poslanici Skupštine Srbije u nekoliko mandata izglasali, takve zakone pomoću kojih na kraju biznismeni rade sve po zakonu, a državni budžet gubi, što je ujedno sve na štetu građana, pošto se privatizacija pretvorila u kupoprodaju nekretnina, a ne u oporavak privrede i propalih fabrika.

Novinari Insajdera su još 2008. godine objavili sve dokaze o tome šta je bilo sporno u odluci države 2005. godine da proda preduzeće Luku Beograd.

Spor sa Gradom oko Luke

Problemi oko zemljišta nastali su 2005, kada je preduzeće Luka Beograd kupila luksemburška offshore kompanija “Worldfin” iza koje su tada stajali Milan Beko i Miroslav Mišković. Tada novi vlasnici Luke zaključuju da preduzeće ima pravo korišćenja na oko 200 hektara, a da se Grad na osnovu ugovora iz 1975. godine tek 2002. uknjižio na većem delu zemljišta. Zbog toga ulažu žalbu, na osnovu koje Okružni sud poništava rešenje prvostepenog suda, kojim je Grad uknjižen na zemljištu. Posle toga Opštinski sud ponovo je uknjižio Grad, pa su se vlasnici Luke ponovo žalili, a Okružni sud ponovo poništio rešenje. 

Preduzeće Luka Beograd kupili su putem preuzimanja akcija od radnika, ali i od države, u septembru 2005. godine Milan Beko i Ivana Veselinović, potpredsednica Delta kompanije, a udeo u svemu imala su i deca Miroslava Miškovića. Zvanično je saopšteno da je firma “Worldfin” iz Luksemburga postala vlasnik preduzeća Luka Beograd. Sve do 2007. godine javnost je samo nagađala ko stoji iza te kupovine, dok su predstavnici novih vlasnika u početku  čak i demantovali da iza toga stoje Milan Beko i Miroslav Mišković. 

Sporno je to što oko dve stotine hektara tako ekskluzivnog zemljišta raznim odlukama nadležnih institucija Grad nije dao na licitaciju. Sporno je i to što predstavnici države, ako su već znali da će se Luka Beograd izmeštati iz centra grada, prema novom planu, koji je  tek trebalo da se usvoji posle prodaje Luke , nisu prvo plan usvojili, pa onda odlučili da prodaju svoje akcije u tom preduzeću i da zemljište po zakonu daju na licitaciju, čime bi se ostvario više-milionski prihod za budžet Grada.

Sporno je i to što Grad Beograd u trenutku kada je Luka Beograd prodata odlučuje da usvoji novi Generalni urbanistički plan, kojim će područje Luke biti pretvoreno iz industrijskog u gradsko građevinsko zemljište, čime se omogućuje onima  koji su kupili Luku da  bez ikakvog zakupa zemljišta grade stotine hiljada kvadrata, dok će izmeštanje Luke plaćati građani Beograda.

Službena zloupotreba

Oni koji su kupili Luku imali su prema tada važećim  zakonima  pravo korišćenja zemljišta samo ukoliko obavljaju lučku delatnost. Ukoliko odluče da se ne bave time, onda po zakonu moraju zemljište da vrate Gradu, pa onda Grad raspisuje licitaciju za zakup zemljišta. Međutim, usvajanjem izmena Generalnog urbanističkog plana odbornici Skupštine grada omogućavaju da se  bez licitacije ustupe hektari zemljišta na tako luksuznoj lokaciji.

Savet za borbu protiv korupcije na čijem je čelu bila Verica Barać upozoravao  je još 2005. Godine  vlast da ne prodaju to preduzeće po tako maloj ceni akcija jer će na kraju kupci doći do monopola nad građevinskim zemljištem. Objavljen je čak i izveštaj o tome, ali nije bilo efekta. U međuvremenu, paralelno sa prodajom Luke, tadašnja gradska vlast, koju čine DSS i DS, odlučuje da menja i Generalni plan, kojim područje Luke više ne treba da bude industrijska zona već gradsko građevinska.

Bubalo: Želim da se isplačem

Predrag Bubalo nije želeo da komentariše odluku suda i nije davao izjave. Novinarima okupljenima ispred Specijalnog suda samo je kratko rekao da je ogorčen na kolege političare i na medij.

"Ja bih samo želeo da se najstrašnije isplačem zbog onoga što su mi aktuelna vlast i sredstva javnog informisanja uradili u životu, nista više", rekao je Bubalo.

Na pitanje N1 da li to hoće da kaže pred kamerama, odgovorio je da nema potrebe: "Samo to prenesite".

Na primeru zemljišta Luke Beograd, odlukama države i Grada budžet je, potencijalno, uskraćen za milijarde evra. Prvo zbog toga što se greškom Grada čak 35 godina čekalo sa uknjižbom na tom zemljištu, pa onda, zbog odluke Vlade Vojislava Koštunice 2005. da proda svoje akcije u preduzeću umesto da prvo donesu odluku da izmeste Luku, a onda da državno zemljište daju na licitaciju, pa sve do odluke gradske vlade da krene u izmene Generalnog urbanističkog plana Beograda, čime se to područje iz industrijske pretvara u gradsku građevinsku zonu i tako praktično vlasnicima Luke poklanja građevinsko zemljište bez licitacije.

Za sada niko ne zna da li bi to zemljište, da je čitava procedura bila drugačija, na licitaciji dostiglo cenu kao zemljište koje je Grad dao na licitaciju u slučaju prodaje Marine “Dorćol”, a koje je po aru dostiglo cenu od čak 120 hiljada evra. Ukoliko bi se poredila sa tom, za sada jedinom relevantnom cenom gradskog zemljišta pored reke, budžet Grada potencijalno je izgubio oko dve milijarde evra.

I pored svih dokaza i činjenica objavljenih javno, za zaloupotrebu položaja su zbog prodaje Luke Beograd optuženi samo bivši ministar privrede Predrag Bubalo i njegovi saradnici: izvršni direktori Agencije za privatizaciju Miodrag Đorđević i Goran Mrđa, direktor Centra za tržište kapitala Aleksej Misailović, direktor Akcijskog fonda Aleksandar Gračanac i direktor Sektora za analizu, pripremu i organizaciju prodaje u Akcijskom fondu Jasmina Dragutinović, kao i bivši direktor Privrednog društva Luka Beograd AD Miroslav Drobac i bivši finansijski direktor tog privrednog društva Dušan Kosovac.

Po ovakvoj optužnici danas su svi prvostepenom presudom oslobođeni, uz obrazloženje da sud smatra da tokom suđenja nije dokazano da su izvršili krivična dela jer su primenjivali tadašnje zakone i ne mogu biti odgovorni za eventualne zakonske nedostatke.