Slučaj pogibije radnika u „MB-Namenska“: Izveštaj Ministarstva odbrane o propustima nije među dokazima tužilaštva

Podsetimo, sredinom jula 2017. u fabrici „Milan Blagojević – Namenska“ ispred pogona za proizvodnju raketnih goriva, izbila je eksplozija nakon koje poginuli radnici Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Do eksplozije i požara došlo je prilikom istovara kartonskih buradi sa tehnološkim otpadom baruta.

Međutim, iako postoje brojni dokazi koji govore u prilog tome da su prekršene procedure zaštite bezbednosti, kao i da sam objekat E-03 ispred koje se desila nesreća, a koji je bio u funkciji, nije imao upotrebnu dozvolu, slučaj je još uvek u predistražnoj fazi.

Jedan od najrelevantnijih dokumenata koji potvrđuje da su načinjeni mnogobrojni propusti jeste i izveštaj Ministarstva odbrane pod oznakom „strogo poverljivo“ a do kog su došli novinari Insajdera, u kom se navodi da u vreme nesreće u „MB Namenska“ čak 11 „mera, radnji i postupaka“ nije realizovano u skladu sa propisima.

Prema tvrdnjama Vladimira Todorića, advokata porodice Milivojević, čiji je sin poginuo nakon nesreće u fabrici, ovaj izveštaj je bio u spisu predmeta i on ga je kopirao prilikom prethodnog uvida u prikupljene dokaze tužilaštva.  Međutim, poslednji put kada je gledao predmet tog dokumenta nije bilo.

S druge strane, u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku za Insajder to demantuju, tvrdeći da taj dokument nikada nije ni bio u spisu predmeta tužilaštva.

„Iz predmeta nisu „izuzeti“ nikakvi spisi, a što se tiče konkretno izveštaja Ministarstva odbrane – Inspektorata odbrane od 27.07. 2017. godine, ovaj izveštaj uopšte i nije deo spisa predmeta Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku – Odeljenje u Ivanjici, već se radi o aktu koji je u OJT dostavljen radi uvida i isti, kao takav, predstavlja spis drugog organa – Ministarstva odbrane“, navodi se u odgovoru Tužilaštva Insajderu.

Todorić: Ne igrajte se sa zakonom, izveštaj izuzet jer potvrđuje brojne propuste

Advokat porodice Milivojević tvrdi da je ovakav odgovor Tužilaštva „potpuno kontradiktoran“, i da je razlog za izuzimanje iz predmeta to što je izveštaj stručan i pokazuje koliko je propusta načinjeno u noći nesreće.

Optužbe da direktor Namenske vrši pritisak na Tužilaštvo

Istragu u slučaju nesreće u Namenskoj prate brojne kontroverze. Porodica preminulog Milomira Milivojevića i njihov advokat tvrde da direktor „Milan Blagojević – Namenska“ Radoš Milovanović vrši pritisak na tužilaštvo. Takođe, ističu i da su dva veštačenja koja su urađena nestručna, a nalazi veštaka „naručeni“ i „iskonstruisani“.

S druge strane, radnici fabrike koji su bili neposredni svedoci nesreće u više navrata su tvrdili da direktor fabrike „Milan Blagojević – Namenska“ Radoš Milovanović vrši pritisak na njih, a pojedini su se zvanično žalili i tužiocu Stevanu Milićeviću zahtevajući da ih zaštiti budući da su svedoci u postupku koji traje.

Svi koji su javno iznosili tvrdnje o tome da su prekršene brojne procedure u večeri nesreće, kao i da u rukovodstvu firme vrše pritisak na njih zbog tih tvrdnji, nakon toga su ili ostali bez posla u ovoj firmi, ili su u javnom sukobu sa rukovodstvom.

Rukovodstvo „Milan Blagojević – Namenska“ je u više navrata negiralo tvrdnje da je bilo ko u preduzeću vršio pritisak na zaposlene, ističući da preduzeće ima pravo da bira kome će produžiti ugovor, a kome ne. 

„Neverovatno je šta se sve dešava ovde. Sad tužilaštvo tvrdi da izveštaj Inspektorata odbrane nije deo spisa, a mi smo ga upravo dobili kad smo kopirali spise. Znači, potpuna kontradikcija. Problem je u nečem drugom. Taj Izveštaj je dobar i stručan jer navodi preko deset ozbiljnih kršenja propisa u vezi pogibije radnika u MB Namenska. Neko je u tužilaštvu izgleda stavio taj dokument u spise, a da je bio lenj da ga pročita. A sad kad smo ga mi pročitali i insistiramo na njemu kao državnom dokumentu sad to odjednom nije deo spisa“, ističe Vladimir Todorić za Insajder.

On ističe i da je izuzetno problematično što ni nakon više od godinu i po dana nije podignuta optužnica u ovom slučaju, upozoravajući da će se odgovornost za nesreće, ali i odugovlačenje istrage kad tad utvrditi.

„Moje mišljenje, a nadam se da grešim, jeste da je razlog za ovo odugovlačenje nespremnost države da primeni princip odgovornosti na ljude koji su veoma značajni u sektoru bezbednosti odnosno namenskoj industriji. Javno upozoravam sve one koji su deo ovoga, da se ne igraju i ne krše zakon, jer će se jednog dana tačno utvrditi ko je i zašto odgovoran za eksploziju, i ko je odgovoran za odugovlačenje istrage“, kaže Todorić za Insajder.

Podsetimo, za propuste koji su doveli do pogibije zaposlenih osumnjičeni su višedecenijski direktor preduzeća Radoš Milovanović i njegovi podređen - Radiša Kovačević, Vladimir Lončerević, Božo Milošević, Tomo Stojić i Goran Jaćimović. Svi se terete za teško delo protiv opšte sigurnosti koje se procesuira po krivičnom zakoniku, a za koje je maksimalna kazna do osam godina zatvora.

Šta piše u izveštaju Ministarstva odbrane?

Ministarstvo odbrane je u avgustu 2017, neposredno nakon nesreće, sprovelo kontrolu i sačinilo izveštaj koji su odbili da dostave Insajderu, uz obrazloženje da su svi izveštaji označeni stepenom tajnosti.

Međutim, Insajder je došao do izveštaja u kom se navodi čak 11 „mera, radnji i postupaka“ koji nisu u skladu sa važećim propisima. Do eksplozije nakon koje su poginula dva radnika, došlo je prilikom istovara kartonskih buradi sa tehnološkim otpadom baruta, međutim Ministarstvo odbrane u izveštaju navodi da u preduzeću uopšte „ne postoji definisana procedura“ za prevoženje tehnološkog ostatka baruta i njihov istovar.

Ministarstvo navodi i da u delu Akta o proceni rizika za radna mesta i u radnoj okolini za radna mesta na kojima je došlo do smrtnog ishoda i teških povreda na radu nije uopšte „izvršena procena rizika za ručno prenošenje tereta“.

Sama ambalaža koja se koristila za međufazni transport između objekata nije u skladu s Pravilnikom, ocenjuje Ministarstvo odbrane, navodeći da „nije izričito propisana dinamika zamene ambalaže, zatvaranje ambalaže prilikom manipulacije i prevoza iste, kao i postupak kontrole barutnog tehnološkog ostatka i uklanjanja istog iz ambalaže“. Podsetimo, tehnološki otpad baruta prevozio se u kartonskim buradima.

Takođe, u izveštaju se ističe i da je stručni nalaz o pregledu vučnog vozila koje je izgorelo u nesreći, a na kome se tehnološki otpad baruta prevozio, istekao šest meseci pre nesreće, dok je stručni nalaz o izvršenom ispitivanju „Ex“ uređaja na istom vozilu istekao još 2005. godine.

Ministarstvo je utvrdilo, između ostalog, da „Milan Blagojević – Namenska“ plan zaštite od požara nije uopšte uskladila sa važećim pravilnicima Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i da se pojedinim pravilnicima zaštite pozivaju na odredbe nevažećih pravilnika.

Ministarstvo navodi i da je preduzeće u svojim „uputstvima za rad na bezbedan i siguran način“ propisalo sredstva i opremu za ličnu zaštitu, ali u skladu sa „standardima koji nisu važeći“.

Takođe, periodični lekarski pregled za radna mesta sa povećanim rizikom za preminulog Milojka Ignjatovića i povređenog radnika Marka Mitrovića nije realizovan „u periodu od jedne godine od datuma prethodnog periodičnog pregleda“, što nije u skladu sa Pravilnikom o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom, ističe se u izveštaju.

Istovremeno, ni provera znanja za bezbedan rad za ova dva radnika nije realizovana u periodu od jedne godine od datuma prethodne provere što, kako se navodi, takođe nije u skladu sa važećim Pravilnikom.

Preporuke Ministarstva svedoče o neadekvatnoj zaštiti bezbednosti na radu

O tome koliko je propusta načinjeno svedoči i niz preporuka Ministarstva odbrane rukovodstvu firme „Milan Blagojević – Namenska“ za unapređenje tehnološkog postupka, kao i mera za unapređenje stanja bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od požara. U izveštaju se navodi osam preporuka za unapređenje tehnološkog postupka i 12 preporuka za unapređenje stanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Prema zvaničnim svedočenjima radnika koji su te večeri radili, a u koja je Insajder imao uvid, u magacinu ispred kojeg se desila nesreća bilo je četiri puta više baruta od dozvoljenog – između 1.500 i 2.000 kilograma iako je predviđeno maksimalno 450, dok su burići koji su eksplodirali težili duplo više od predviđenog, odnosno između 60-70 kilograma, iako je predviđeno 35 kilograma.

Neke od preporuka u izveštaju Ministarstva odbrane se upravo odnosi na preopterećenje kapaciteta magacina, kao i povećanje broja ljudi koji se bave prenosom i istovarom. Kako se navodi, potrebno je „preispitati definisane količine tehnološkog ostatka u prostoriji za njegovo odlaganje i razmeravanje u okviru tehnološke linije i iste smanjiti na tehnološki minimum, a potrebne količine obezbediti češćim transportom iz međufaznog skladišta“.

Takođe, u izveštaju se navodi i da je potrebno „povećati kapacitet međufaznih magacina (izgradnjom novih ili prenamenom postojećih prostorija)“ radi smanjenja pirotehničkog opterećenja istih, ali i „obezbediti da istovar vrši adekvatan broj lica s odgovarajućom obukom koji su u svakom trenutku spremni da reaguju na eventualno izbijanje požara“.

Među preporukama se navodi i da barutni ostatak treba pakovati u antistatičke vreće koje onda treba staviti u čvrste ambalaže izrađene od „nevarničućeg, nezapaljivog i neporoznog materijala“, a ne kako je do sada rađeno u kartonskim buradima.

Odmah nakon preporuka iz izveštaja Ministarstva, preduzeće „Milan Blagojević“ je nabavilo prohromske buriće sa antistatik vrećama, protivpožarna odela, a izbačen je i višak polica iz magacina.

Izvor: Insajder