Slučaj Vulinov stan, imovina Malog, Hercegovačka – primeri izigravanja prava na pristup informacijama

Javnost i novinare u 2017. najviše je interesovala vanredna kontrola imovine i prihoda aktuelnog gradonačelnika Beograda Siniše Malog, sudeći po broju žalbi – njih 14, koje je Poverenik dobio zbog uskraćivanja informacije u ovom slučaju.

Poverenik podseća da se prema Zakonu o tajnosti podataka tajnim može označiti podatak od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem nastala šteta, a naročito podatak koji se odnosi na nacionalnu i javnu bezbednost, na odbrambene, spoljnopolitičke, bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti, zatim na odnose države sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.

Povereniku informacije o gradonačelnikovoj kontroli imovine, ni na tri puta ponovljen zahtev, nije dostavila Agencija za borbu protiv korupcije, koja bi po zakonu takođe trebalo da bude nezavisna državna institucija. U izveštaju se navodi i da je Agencija dva puta Poverenika uslovljavala da dođe lično na uvid, što je Poverenik odbio uz obrazloženje da to nije u skladu sa zakonom i da je takav zahtev presedan u višegodišnjem radu Poverenika, ali ni nakon trećeg zahteva Agencija nije dostavila informacije o kontroli prihoda i imovine Malog. Poverenik takođe ukazuje da je izrazio sumnju u postojanje uslova da se ovaj predmet klasifikuje kao strogo poverljiv.

S druge strane, kako postupak i nalaže, izveštaj o kontroli Agencija je dostavila Višem javnom tužilaštvu. Ipak, Šabić navodi da je Više tužilaštvo odbilo da dostavi novinarima informacije u vezi sa krivičnim postupkom protiv Malog.

„Tužilaštvo je ove informacije uskratilo s pozivom na tajnost, pa informacije nije dostavilo čak ni po nalogu iz rešenja Poverenika donetih po žalbi novinara“, navodi Šabić u godišnjem izveštaju o primeni Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja.

Na tajnost dokumenata o kontroli imovine gradonačelnika Beograda pozvale su se i Uprava za sprečavanje pranja novca, kao i Poreska uprava.

Izveštaj o pogibiji službenika ambasade u Libiji „strogo poverljiv“ i za Poverenika za informacije od javnog značaja

Izveštaj Agencije o kontroli imovine Malog ipak jeste dostavljen jednom tražiocu, ali kako navodi Poverenik, u dokumentu je zaštićeno više podataka nego što je naloženo rešenjem Poverenika.

Tako je javnost preko portala Pištaljka saznala da je Siniša Mali u januaru 2016. godine prijavio čak 29 nekretnina, od kojih se samo dve – petosoban stan i garaža vode na njegovo ime. U izveštaju Agencije se, između ostalog, navodi da je banka posumnjala u pranje novca zbog jedne sumnjive transakcije sa britanskih Devičanskih ostrva na račun Malog, kao i da postoje još tri sumnjive transakcije.

Pištaljka je potom objavila da je Više tužilaštvo, nakon skoro godinu dana proveravanja nalaza u izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, utvrdilo da nema dokaza da je Mali počinio krivično delo pranja novca i obustavilo je postupak.

Novinari Insajdera tražili su od Tužilaštva službenu belešku o obustavljanju postupka, ali ona nam nije dostavljena. Povodom odbijanja da nam se dostavi beleška, u toku je postupak po žalbi Povereniku.

Slučaj Vulin – uskraćivanje informacija zbog „nekih budućih postupaka“

Još jedan slučaj koji je privukao veliku pažnju javnosti je ispitivanje porekla oko 200.000 evra za kupovinu stana ministra odbrane Aleksandra Vulina. Poverenik u svom izveštaju navodi da mu je podneto devet žalbi zbog uskraćivanja informacija o ovom slučaju, koje je Uprava za sprečavanje pranja novca označila „strogo poverljivim“.

MUP prednjači u uskraćivanju informacija

Poverenik je objavio i spisak organa vlasti koja nisu postupila po rešenju Poverenika ili ga nisu obavestili da su dostavili informacije tražiocu.

Na tom spisku su 203 neizvršena rešenja, a u njima prednjači MUP koji nije dostavio informacije na 23 zahteva.

Kako se navodi u ovom Poverenikovom pregledu, ministarstva su uskratila najviše informacija – 58 zahteva nije ostvareno. Na spisku su i republička javna preduzeća sa 36 uskraćenih informacija i organi i organizacije u lokalnoj samoupravi sa isto toliko neostvarenih zahteva.

Lokalna javna preduzeća nisu potvrdno odgovorila na 31 zahtev, drugi republički organi i organizacije na 26, a organi u oblasti pravosuđa na 15.

Sumnje da je Vulin počinio krivično delo neprijavljivanja imovine odbacilo je Prvo osnovno tužilaštvo, ali je novinarima tek nakon žalbe Povereniku dostavilo službenu belešku o odbacivanju postupka.

„Prvo osnovno javno tužilaštvo je nedostavljanje informacija novinarima najpre pravdalo time da bi to moglo da ugrozi ili oteža neki budući sudski postupak, ako bi se eventualno pribavili novi dokazi“, navodi Poverenik.

Nakon žalbe, Tužilaštvo je odgovorilo da nema osnova za pokretanje postupka zbog neprijavljivanja imovine, a da provera navoda o poreklu novca potpada pod nadležnost Višeg tužilaštva.

Poreklo novca kojim je Vulin kupio stan nije istraživalo ni Tužilaštvo za organizovani kriminal, odnosno, proglasilo se nenadležnim jer, kako je navedeno, Vulin u trenutku kupovine stana nije bio ministar, već narodni poslanik, a i ne postoje osnovi sumnje da je Vulin zloupotrebio službeni položaj ili primio mito.

Agencija za borbu protiv korupcije je pre čak tri godine započela proveru izveštaja o imovini i prihodima ministra odbrane Aleksandra Vulina, u okviru koje je pronašla da ministar nije dao uverljivo objašnjenje odakle mu 200.000 evra za kupovinu stana u centru Beograda iz 2012. godine. Vulin je, kako se navodi u izveštaju Agencije, rekao da su novac za stan supruga i on pozajmili od suprugine žele iz Kanade.

Prilikom postupka pred Agencijom, određenim transakcijama bavila se i Uprava za sprečavanje novca, finanijsko-obaveštajna služba Republike Srbije, ali je dokument u vezi s tim proverama uskraćivala novinarima sa obrazloženjem da se radi o „strogo poverljivim“ informacijama. Kako Poverenik navodi, isto je učinila i Agencija za borbu protiv korupcije, sa obrazloženjem da je dokument Uprava za sprečavanje pranja novca označila strogo poverljivim.

Nakon rešenja Poverenika, Uprava za sprečavanje pranja novca je skinula oznaku tajnosti i novinarima Insajdera dostavila izveštaj.

Međutim, u izveštaju je bilo zatamnjeno nekoliko bitnih podataka, pa je tako nemoguće utvrditi između koga je, primera radi, izvršena transakcija više od 200.000 evra za kupovinu stana.

Iako je Vulin nakon toga ocenio da je izveštaj Uprave potvrda da tetka njegove supruge postoji i da je stan isplaćen pre nego što je postao funkcioner, u izveštaju nigde nije navedeno kada je stan isplaćen.

Iz izveštaja se samo može zaključiti da je u septembru 2012. godine, kada Vulin jeste bio državni funkcioner, sa računa jednog lica na račun drugog lica izvršena transakcija na osnovu kupoprodajnog ugovora, ali da nije utvrđeno da su ta lica povezana sa Vulinom. Svi podaci u vezi sa transakcijom su zatamnjeni.

Savamala: I pored svih mera i odluka mnoge informacije nedostupne

Poverenik Rodoljub Šabić i u ovom izveštaju, kao i u prošlogodišnjem, skreće pažnju na slučaj rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici usred noći i bez rešenja o rušenju. Objekti u centru Beograda srušeni su pre skoro dve godine, pod još nerazjašnjenim okolnostima, a do danas nije utvrđeno ni ko je upravljao policijom te noći i zašto se policija nije odazvala na pozive građana.

Informacije o tome koje mere su nadležni organi preduzeli ili nisu preduzeli kada su objekti rušeni i u prethodnoj godini interesovale su javnost, navodi Šabić.

„Nažalost, i pored svih mera i formalnih odluka koje je Poverenik preduzeo povodom obraćanja i žalbi građana, još su mnoge informacije nedostupne za javnost“, naglašava Šabić.

Kako je Poverenik naveo u svom izveštaju, Prvo osnovno tužilaštvo, koje vodi postupak, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova, odbijaju da postupe po rešenju Poverenika i dostave informacije iz izveštaja izrađenih na zahtev Tužilaštva. Ministarstvo, takođe, već mesecima odbija da novinarima Insajdera dostavi izveštaj Sektora unutrašnje kontrole u ovom slučaju.

Kako je Insajder ranije pisao, izveštaj Sektora unutrašnje kontrole MUP-a mogao bi biti najvažniji dokument u istrazi o slučaju Hercegovačke. Upravo je taj Sektor bio dužan da utvrdi po čijem je nalogu policija odbila da se odazove na pozive građana u noći rušenja.

„Tužilaštvo je zahteve novinara odbilo jer bi to ugrozilo postupak istrage, bez argumentacije na koji način bi, posle skoro dve godine, istraga mogla biti ugrožena objavljivanjem traženih informacija. Tužilaštvo je uskratilo i pristup drugim informacijama iz istrage, uključujući odgovore javnih preduzeća „Parking servis“ i „EPS Elektrodistribucija“ iz Beograda u vezi sa ovim događajem“, naglašava Poverenik.

Poverenik napominje i da je JKP “Gradska Čistoća“ Beograd takođe odbilo da odgovori na zahtev tražioca informacija, kao i da se izjasni na žalbu i da postupi po rešenju Poverenika.

U noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, nekoliko sati nakon što su građani glasali za poslanike u parlamentu, osobe maskirane fantomkama bagerima su porušile objekte u Hercegovačkoj ulici, odmah pored gradilišta Beograda na vodi. Građani su te noći pozivali policiju i prijavljivali da ih te maskirane osobe maltretiraju, vezuju, ispituju i oduzimaju im lične stvari, ali policija nije reagovala, već ih je uputila na Komunalnu policiju.

Do danas nije poznato ni ko je rušio, ni ko je naredio policiji da ne zaštiti građane.

Dijana Babić