Slučaj Zorana Ćirjakovića: Ko brani, a ko proteruje pristojnost iz javnog prostora

„Vaginalna preduzetnica”, „smraduša” koja bi trebalo da oseti kako je kad je „na nišanu snajpera” – ovo su samo neke od poruka čiji je autor, ni manje ni više, nego profesor Fakulteta.

Zoran Ćirjaković u javnom obraćanju ne samo da ne bira reči već su njegove poruke neretko i uvredljive i preteće.

Na njegovoj meti su se poslednjih godina našle posebno novinarke Jovana Gligorijević i Snežana Čongradin, viša naučna saradnica Adriana Zaharijević, aktivistkinje Jelena Lalatović i Isidora Petrović i profesorka Filozofskog fakulteta Dubravka Stojanović. Reč je o potpisnicima pisma u kojem upozoravaju javnost i nadležne institucije da su izložene Ćirjakovićevom nasilju i seksističkim uvredama na društvenim mrežama, na njegovom blogu, u medijima za koje piše i prilikom nastupa u televizijskim emisijama.

Upozoravaju i da je Ćirjaković tražio informacije iz njihovih privatnih života da bi ih objavljivao u "zlonamernoj interpretaciji", da je nekima slao neželjene elektronske poruke, organizovao onlajn hajke, a optužuju ga i da je na društvenim mrežama pravio njihove lažne profile.

Najsporniji je svakako Ćirjakovićev tvit namenjen novinarki Vremena Jovani Gligorijević: „Nadam se da će i tu smradušu držati namerno u srušenoj zgradi bez zidova i prozora na nišanu snajpera druge strane, da će joj repetirati pušku dok joj cev na čelu, da će joj pijani vojnici sa ček pointa pucati za jugom koji vozi, pa nek guta njen rivotril to mizerno govno.“

Objašnjenje da je Ćirjaković tako poželeo Jovani Gligorijević da doživi ono što je on doživeo kao ratni izveštač ovu poruku ne čini ništa manje spornom.

Najspornije je to što je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal obavešteno o ovakvim porukama, ali ono, kako navode, nikada nije reagovalo.

Isidora Petrović kaže da su razmišljale da podnesu prijavu policiji.

„Međutim, dobili smo informacije da stvari koje on radi ne podležu krivičnoj odgovornosti. Razmišljamo da u najdrastičnijim primerima, gde dolazi do maltretiranja na internetu godinama, da može da se okarakteriše kao proganjanje“, rekla je Pterović.  

Potpisnice pisma ističu da sa Ćirjakovićem nisu imale nikakav lični sukob koji je mogao da isprovocira ovakve verbalne napade. Tvrde da se nije zaustavio na tome već se čak kretao u blizini njihovih radnih mesta i na javnim događajima gde je očekivao da ih sretne.

Ko je žrtva, a ko nasilnik 

Gotovo je neverovatno da u javnosti ne postoji jedinstven stav kojim bi se osudilo ovakvo ponašanje jednog fakultetskog profesora. 

Dok s jedne strane predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović osuđuje nastupe Ćirjakovića, predsednica parlamenta Maja Gojković, koja se pozivala na ženska prava kada je njoj to odgovaralo, ne samo da opravdava Ćirjakovića već ga praktično proglašava žrtvom progona.

Zorana Mihajlović danas se oglasila saopštenjem u kojem je navela da je nedopustiv svaki oblik nasilja, fizičkog ili psihološkog, kao što je u ovom slučaju, koje je praćeno seksističkim uvredama i proganjanjem pojedinih žena.

“Mislim da svi od toga treba jasno da se ogradimo", navodi se u saopštenju Zorane Mihajlović i dodaje da je Vlada Srbije “snažno opredeljena da se bori protiv bilo kog oblika nasilja”, kao i da je posebno neprihvatljivo da nasilje i agresivno ponašanje propagira neko ko radi sa studentima jer to svima nanosi ogromnu štetu.

Ko je Ćirjaković?

Zoran Ćirjaković predavač je na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a poslediplomske studije je završio na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Bio je izveštač  Newsweek-a i The Los Angeles Times-a tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Radio je kao novinar NIN-a i spoljnopolitički komentator Radija B92.  

Predsednica parlamenta Maja Gojković javnosti je, međutim, poslala dijametralno suprotnu poruku, još jednom pokazujući da oni koji kritikuju vlast nemaju pravo na status žrtve. 

"Profesor Ćirjaković prolazi kroz jedan medijski linč određenog dela našeg društva koji su samoprozvana elita koja je sebi dala za misiju da nas sve ovde koji se ne slažemo sa njima prosvetli, natera da mislimo kao i oni i očigledno da imaju problem sa iznošenjem drugačijeg mišljenja", izjavila je Maja Gojković.

Neverovatno je da čak ni u akademskoj zajednici nema jedinstvenog stava oko toga ko je u ovom slučaju nasilnik, a ko žrtva.

Tako primera radi, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Čedomir Antić, slično kao i Maja Gojković, poziva javnost da prekine, kako je naveo, linč Zorana Ćirjakovića.

I dok sve poziva da pažljivo analiziraju Ćirjakovićeve prepiske, sam Antić je svojom analizom zaključio da je Ćirjaković samo iznosio “drugačije mišljenje” zbog kojeg je, prema Antićevoj oceni, uvrede trpeo sam Ćirjaković. 

"Te uvrede i progon su - za razliku od besmislenih i iz konteksta izvađenih navoda u pismu čiji je stvarni cilj da Ćirjaković bude otpušten sa posla, moralno diskvalifikovan i ako je moguće, zatvoren - stvarni", naveo je Antić.

Da nije problem u “drugačijem mišljenju” već u načinu na koji se iznosi smatra  profesor Miško Šuvaković, dekan Fakulteta za medije i komunikacije na kom je Ćirjaković angažovan kao predavač. Nakon pisma u kojem navode novinarke i aktivistkinje navode da ih Ćirjaković maltretira i proganja, otvorenim pismom se oglasio i Fakultet koji je osudio Ćirjakovićev manir komunikacije. 

Fakultet je tom prilikom konstatovao da u ovom slučaju nije dovoljan sud javnosti, uz apel nadležnim državnim institucijama da se pozabave ovim slučajem.  U otvorenom pismu Fakulteta se navodi da su ozbiljno i pažljivo iščitali i analizirali i otvoreno pismo novinarki i aktivistkinja, kao i druge materijale koji su se pojavili u javnosti.

"Bez obzira na političke ili bilo koje druge razlike, moraju se poštovati etički standardi komunikacije, pre svega između neistomišljenika. Akteri javne sfere koji imaju ambiciju da rade na univerzitetu moraju biti uzor za korektnost i međusobno poštovanje u dijalogu, izveštavanju i razmeni ideja. Uvredljivi ton i agresivnost verbalnog, pisanog ili medijskog komuniciranja su nedopustivi, bilo da su izrečeni u živom govoru, štampanim i elektronskim medijima ili na društvenim mrežama. Ponašanje predavača Zorana Ćirjakovića ovakvim delovanjem ruši smisao javnog dijaloga, kao i ugled našeg Fakulteta koji jeste fakultet za komunikacije”, navodi se između ostalog u pismu Fakulteta koji se ogradio od “individualnog ponašanja i delovanja predavača Zorana Ćirjakovića”, navodi se u pismu Fakulteta. 

Postavlja se, međutim, pitanje šta će preduzeti Fakultet kako bi sankcionisao Ćirjakovićev manir komunikacije, a šta nadležne državne institucije koje su dužne da reaguju posle optužbi koje su javno iznele novinarke, naučne radnice i aktivistkinje o tome da ih Ćirjaković ne samo vređa, već im preti i proganja ih.  

Izvor: Insajder