Slučaj Žuta kuća gotovo dve decenije bez epiloga

Rasim Ljajić, komentarišući izjavu Dika Martija da su nestali ključni dokazi u Hagu za "žutu kuću", podsetio je da je u svojoj knjizi bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte objasnila šta se dešavalo na KiM i da su počinjeni zločini od strane visokih rukovodilaca OVK.

"Predstavnici međunarodne zajednice bili su vrlo blagonakloni ili nisu bili zainteresovani da se dovede do kraja ta stvar i da se procesuiraju oni koji su počinili zločine, jer navodno bi to uticalo na političku stabilnost, prouzrokovalo krizu koja nije bila potrebna Kosovu tada. Tako da je Kosovo bilo iznad prava i pravde", rekao je Ljajić za TV Prva.

Dik Marti: Hag uklonio dokaze o "Žutoj kući"

Podsetimo, pre nekoliko dana, specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti i autor izveštaja o trgovini ljudskim organima na Kosovu, rekao je za Novosti da je Haški tribunal uklonio dokaze koji su sakupljeni na terenu u vezi s "Žutom kućom".

„Kada sam svojevremeno pisao Haškom tribunalu da bih dobio informacije o dokazima koji su sakupljeni na terenu u vezi s 'Žutom kućom', rekli su mi da više ne postoje i da su ih uklonili da bi očistili prostor, jer ionako nisu ničemu služili?! Bio sam zaprepašćen. To je, zaista, zabrinjavajuće“ , rekao je Marti.

On tvrdi i da su dokazi za slučaj „Žute kuće“ postojali.

„Novinar Entoni Montgomeri je bio prisutan kada su istražitelji Haškog tribunala bili u "žutoj kući" i sakupljali dokaze. Radili su to, inače, krajnje diletantski. Nisu, na primer, analizirali tragove krvi. Ali, pronašli su lekove, špriceve i mnogo toga drugog i sve to je bilo zapečaćeno u Tribunalu“ , dodao je Marti.

„Žuta kuća nalazila se na teritoriji Albanije i Dik Marti u svom izveštaju navodi da Haški tribunal nije imao nadležnost za procesuiranje na toj teritoriji.

Ovo nije prvi put da se govori o uništavanju dokaza u Tribunalu, a nekadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte u jednom od intervjua 2011. navela da je Diku Martiju rekla da treba da ide u Hag, jer tamo postoji dosije i dokazi koji su sakupljeni u "Žutoj kući" , a da pri tom nije znala da su "dokazni uzorci bili uništeni".

Tada je izjavila i da je zatražila od Tribunala da sprovede unutrašnju istragu i otkrije ko je dao nalog za uništavanje dokaza.

"Čim sam saznala za uništenje uzoraka postavila sam pitanje Tribunalu. Oni su zatim sproveli unutrašnju istragu i treba njih da pitate za rezultat. Ja znam koji je taj rezultat, ali ne mogu da vam to kažem jer nisam više u Tribunalu ", rekla je tada Karla del Ponte koja je dodala i da je uništavanje tih dokaza bila greška i da je to učinjeno bez njenog znanja.

Aktuelni haški tužilac Serž Bramec je 2012. rekao da su dokazi o vađenju organa Srba u „Žutoj kući“ uništeni u vreme kada je tužiteljka bila Karla Del Ponte. Bramerc se složio da to nije bila dobra odluka, ali je rekao da ne može da govori o procedurama donošenja odluka u tužilaštvu.

Karla Del Ponto prva objavila navode o trgovini organima u Žutoj kući

Sumnje o trgovini ljudskim organima u „Žutoj kući” tokom rata 1999. iznela u javnost bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponto, u svojoj autobiografskoj knjizi „Lov: Ja i ratni zločinci”.

Ona je iznela podatke da je 1999. godine saznala od novinara da je oko 300 Srba i drugih nealbanaca bilo oteto i transportovano u Albaniju, gde su im vađeni organi. Sumnjalo se da su organi distribuirani u klinike širom Evrope. U knjizi je pomenula naselje Burel u Albaniji, gde su žrtvama uzimani organi u kući koju ona u knjizi naziva „Žuta kuća”.

Povodom navoda bivše tužiteljka haškog tribunala Karle del Ponte, Savet Evrope kasnije je odredio izvestioca Dika Martija da sačini izveštaj. Decembra 2010. godine Komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope usvojio je izveštaj Dika Martija u kome se navode brojne različite i konkretne indikacije koje potvrđuju da su Srbi i kosovski Albanci bili zarobljeni na tajnim mestima koje kontroliše OVK na severu Albanije, i pre nego što su nestali, bili su nehumano tretirani. Navodi se i da postoje  brojne indikacije koje potvrđuju, da su u periodu odmah nakon oružanog konflikta, a pre nego što su međunarodne snage uspele da preuzmu kontrolu nad ovom oblašću, nekim zatvorenicima otklonjeni organi na klinici koja se nalazi na albanskoj teritoriji, blizu mesta Fushë-Krujë. Organi su ilegalno prodati u inostranstvu.

Izveštaj Dika Martija tereti i aktuelnog predsednika Kosova Hašima Tačija i takozvanu Dreničku grupu OVK za kriminalne aktivnosti tokom i odmah posle rata na Kosovu 1999. godine. 

Nakon objave izveštaja Tači je najavio tužbu za klevetu protiv Martija ali je do danas, sudeći po najnovijem odgovoru Martija u intervjuu Novostima, prijava nije podneta.

Navode iz Martijevog izveštaja istraživala je, pre formiranja suda, specijalna radna grupa EU koju je predvodio američki pravnik Klint Vilijamson.

Pre odlaska sa te dužnosti, Vilijamson je potvrdio da je pronašao dokaze za neke od tvrdnji izloženih u Martijevom izveštaju.

Inače, Ekipa "Reakcije" B92 dva puta je u Albaniji istraživala navode o nestanku 500 civila i o trgovini ljudskim organima, snimajući serijal "Tajna žute kuće”. Snimanja su obavljena od oktobra 2008. do februara 2009. godine, a serijal je emitovan na TV B92. Čitav zadatak ekipa je obavila u potpunoj tajnosti. O odlasku televizijske ekipe u Albaniju radi istraživanja navoda o sudbini ljudi nestalih sa Kosova nije bila obaveštena ni srpska policija, niti Ministarstvo spoljnih poslova.

Specijalno tužilaštvo posle osam godina proverava navode Dika Martija

Podsetimo, kao rezultat izveštaja švajcarskog senatora Dika Martija koji je 2011. prihvaćen kao dokument Saveta Evrope 2015. formiran je Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo za zločine počinjene na Kosovu. Posle brojnih političkih otpora na samom Kosovu, sud je konačno formiran u januaru 2017.

Ipak do danas nije podignuta nijedna optužnica, a krajem februara prošle godine ostavku je dao i glavni tužilac Dejvid Švendimen.

Kako je obrazložio najveći razlog je inertnost Stejt departmenta. Inače, Švendimen je ranije u intervjuu za BIRN izjavio da je njegov tim prikupio dovoljno dokaza da optuži određene pripadnike OVK koji su počinili zločine tokom rata devedesetih. Švendimena je u međuvremenu zamenio Džek Smit.

Početkom godine, specijalno tužilaštvo je počelo ispitivanje visokih oficira bivše Oslobodilačke vojske Kosova koji su pomenuti u izveštaju švajcarskog senatora Dika Martija i koji je i zvaničan dokument Saveta Evrope. Kako je nešto ranije portparol ovog tužilaštva naveo za Insajder, proveravaće se svi navodi iz izveštaja Dika Marija dodajući da ne može da govori o pojedinačnim imenima.

Istovremeno, u poslednjih nekoliko godina i srpski i kosovski mediji spekulisali su ko bi sve mogao da se nađe na optuženičkoj klupi. U tom kontekstu pominjali su se brat Ramuša Haradinaja, Daut Haradinaj i jedan od osnivača OVK-a Azem Sulja, a mediji su pisali i da su pod istragom i kosovski predsednik Hašim Tači i predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji za koga se navodilo da je bio prvi čovek ŠIK-a, paralelne obaveštajne službe na Kosovu. Sam Hašim Tači nedavno je izjavio će se odazvati eventualnom pozivu Specijalnog tužilaštva u Hagu.

Srpski zvaničnici očekuju da Specijalni sud za OVK procesuira slučaj Žuta kuća

Da očekuju da će Specijalni sud i tužilaštvo doći do odgovora za slučaj Žuta kuća nedavno su najavili ministarka pravde Nela Kuburović i predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović.

Odalović je tada ocenio i da je veoma važno i da očekuje da će specijalizovana veća prepoznati komandnu odgovornost pripadnika OVK-a. Osvrćući se na slučaj "Žuta kuća" on je naveo da su prisutne međunarodne snage znale za trgovinu organima, ali da su ćutale.  

"Ćutanje je zločin, jer u to vreme mi imamo 50.000 mirovnjaka na prostoru Kosova, u izveštaju Dika Martija piše da se transport ljudi vršio u to vreme, kako su mogli kamioni sa hiljadama ljudi da stignu u Albaniju, a da to niko ne vidi i ne evidentira, ćutali su - da li je strah ili je to bilo neka sprega, neka to istraga utvrdi", rekao je Odalović.

Bivši tužilac za ratne zločine: Istraživanje 11 lokaliteta u Albaniji do danas ostalo obećanje

Slučaj žute kuće istraživalo je i srpsko tužilaštvo za ratne zločine, a početkom prošle godine sadašnja tužiteljka za ratne zločine navela je da je ovaj predmet i dalje aktivan.

Kako je nedavno u Insajder debati naveo bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, tužilaštvo na čijem je čelu bio je albanskom tužilaštvu dalo lokacije na kojima se veruje da su pokopane žrtve.

“To nije uradila Karla del Ponte, jer sever Albanije nije bio u nadležnosti Haškog tužilaštva. Oni su istražujući Haradinaja, stigli na sever Albanije i snimili su tamo nešto. Mi smo došli do tih snimaka. Ja sam otišao u Tiranu i sastao se s vrhovnom tužiteljkom, pri čemu sam joj dao informacije prema kojima se na 11 lokaliteta nalaze posmrtni ostaci žrtava trgovine organima. Bio je dogovor da nam se jave za nekoliko dana, da nam kažu da li će prihvatiti saradnju u istraživanju, i nije bilo odgovora", rekao je Vukčević.

Prema navodima bivšeg tužioca, srpsko tužilaštvo saslušalo je oko 500 svedoka u vezi sa zločinima na Kosovu koji su sada u mandatu specijalnog suda za OVK.

Izvor: Insajder, Novosti, Beta, RSE