Srbijagas traži od Vlade da dug od 1,1 milijardu evra pretvori u vlasništvo; veliki deo duga bez objašnjenja

Novinari Insajdera došli su do dopisa koji je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović uputio Ministarstvu finansija u kojem se predlaže način “regulisanja međusobnih odnosa Republike Srbije i Srbijagasa”. Zahtev se odnosi pre svega na dugove koje je država, umesto Srbijagasa, plaćala bankama i Naftnoj industriji Srbije, a koje bi javno preduzeće trebalo da vrati državi. Sve ovo bilo je moguće jer se Srbijagas zaduživao uz garancije iz budžeta, što znači da je država morala da plaća dospele obaveze jer Srbijagas ne može.

U dopisu Vladi navodi se da je ovakvo rešenje “u interesu finansijske stabilizacije i konsolidacije preduzeća” i to do kraja 2018. godine kako bi u završnim bilansima “potvrdilo načelo stalnosti poslovanja” Srbijagasa.

Kao argument navode i to da je konverziju duga u kapital države u javnom preduzeću predložila revizorska kuća koju je predložila Svetska banka u postupku finansijskog restrukturiranja Srbijagasa, kao i ona koju je angažovao sam Srbijagas.

Reč je o manevru koji u suštini znači da država u ime građana Srbijagasu oprašta dug, a da istovremeno nadležne institucije nisu utvrdile kako je tačno dug nastao, odnosno kako je novac potrošen.

Srbijagas od države traži oprost 1,1 milijardu evra

U predlogu rešenja finansijske krize javnog preduzeća, Srbijagas konstatuje da ukupan dug prema državi na dan 31.10.20118. iznosi 131.499.977.573 dinara, što je prema kursu na isti dan iznosilo 1,108.114.751 evra.

U dokumentu se navodi da je država “obezbedila i uplatila na račun Srbijagasa sredstva za otplatu glavnice i kamate poslovnim banakama po kreditima sa državnom garancijom koje je koristio Srbijagas”. Dug Srbijagasa prema državi po tom osnovu je 108.7 milijardi dinara. Pored toga država je izmirila obaveze Srbijagasa prema NIS-u tako što je dug Srbijagasa prešao u javni dug, koji plaćaju svi građani. A reč je o iznosu od 22, 7 milijardi dinara.

“Imajući u vidu da nema realnih mogućnosti, odnosno realnih izvora sredstava za izmirivanje napred navedenih obaveza prema Republici Srbiji, koje su nastale zbog perioda neadekvatne prodajne cene gasa, a zatim i problema u naplati od kupaca nastalih usled opšte nelikvidnosti, a posebno velikih potrošača značajnih za privredu i društva u postupku restrukturiranja, te da JP Srbijagas nije u mogućnosti da sredstvima iz tekućeg poslovnog priliva izmiruje i tekuće i 'stare' obaveze u roku dospeća, predlažemo da Republika Srbija kao osnivač i poverilac JP Srbijagas, svoja potraživanja po napred navedenim osnovama konvertuje u kapital Srbijagasa” , navodi se u dokumentu.

U posebnim stavkama Srbijagas za drugi deo duga predlaže kompenzaciju – da se deo dugova prema državi u ukupnom iznosu od 9,6 milijardi dinara za beskamatne kratkoročne kredite u 2014. godini i dug po osnovu raspodele dobiti koji je Srbijagas bio dužan da plati 2011, izmiri iz onoga što država duguje Srbijagasu.

Naime, ovo javno preduzeće je iz svojih sredstava finansiralo neke od projekata koji su bili obaveza države, kao što su izgradnja i izmeštanja pojedinih gasovoda, naftovoda i drugih infrastrukturnih radova. Dug države prema Srbijagasu po ovom osnovu iznosi oko 3,5 milijarde dinara.

Pored toga, Srbijagas napominje da ne može da finansira tekuće obaveze jer nije u mogućnosti da naplati potraživanja od svojih potrašača, a kao jedan od značajnijih navode dug od gotovo sedam milijardi dinara koji prema Srbijagasu ima preduzeće Energetika Kragujevac.

Ono što je činjenica je da je značajan deo dugova nastao zahvaljujući odlukama nekoliko vlada, ali je takođe jasno da Srbijagas na netransparentan način finansira investicije čija isplativost nije utvrđena.

Opravdani i neopravdani dugovi

Dugovi Srbijagasa počinju da rastu sa početkom krize 2009, kada je osim slabe naplate, cena gasa praktično bila socijalna kategorija jer nije pokrivala trošak Srbijagasa za nabavku ovog energenta.

Osim toga, Vlada dozvoljava Srbijagasu da se po osnovu dugova za isporučeni gas upiše kao vlasnik više propalih firmi, uključujući giganta za proizvodnju mineralnog đubriva- Azotaru iz Pančeva, zatim Metanolsko sirćetni kombinat iz Kikinde, preduzeće za poizvodnju pilića Agroživ, Staklaru iz Paraćina, Toza Marković iz Kikinde...  Ovo je takođe uticalo na povećanje troškova Srbijagasa koji su posledica odluka države.

Međutim, po dolasku funkcionera SPS-a Dušana Bajatovića na čelo ovog javnog preduzeća u oktobru 2008. godine, Srbijagas započinje velika ulaganja. Odlukama Vlade preko Srbijagasa počinje realizacija projekta Južni tok, u koji je prema rečima Bajatovića država uložila 30 miliona evra. Projekat je u međuvremenu propao, ali se sada najavljuje Turski tok. Iako po svemu sudeći nije postojala adekvatna kontrola trošenja ovih sredstava, Vlada Srbije u novembru odobrava nove garancije Srbijagasu za kredite u ukupnom iznosu do 70 miliona evra za izgradnju gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom, što je bila i predviđena trasa Južnog toka. Ovo znači nastavak finansiranja i dalje neizvesnog projekta.

Srbijagas na čelu sa Bajatovićem sklapa netransparentne ugovore za nabavku gasa za povezana preduzeća - Azotaru i MSK- i praktično uvodi novog posrednika, firmu Russian Serbian Trading Corporation.

Takođe, prema istraživanju Insajdera, Srbijagas je ugovorio poslove na izgradnji distributivnih gasovoda vredne najmanje 370 miliona evra pri čemu su poslovi ugovoreni sa privatnim firmama bez tendera. Cene su bile uvećane u odnosu na planove gradova i opština, a dodatnim aneksima odobravano je pomeranje rokova za završetak posla. U pojedinim slučajevim je odobravano i dodatno uvećanje cene, a Srbijagas je pored toga privatnim firmama isplaćivao i visoke avanse.

Osim toga, novinari Insajdera su došli i do internog izveštaja koji su generalnom direktoru Srbijagasa dostavili direktori za investicije tog javnog preduzeća iz kojeg se jasno vidi da je Srbijagas plaćao i za poslove koji još nisu bili završeni.

Istragu u vezi sa ovim poslovima Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je još 2013. i to na osnovu tri krivične prijave sa istovetnim navodima. Jedna je anonimna, a dve su podnele nadležne državne institucije - Antikorupcijski tim Ministarstva energetike i Agencija za borbu protiv korupcije.

Međutim, istraga započeta pre čak pet godina stoji u mestu, sudeći prema odgovorima Tužilaštva Insajderu, u kojima navodi da im MUP ne dostavlja tražene informacije. 

Da su poslovi gasifikacije tajna pokazuje i to što nam odgovore na pitanja o tome šta je do sada plaćeno a šta urađeno nisu dostavili ni Srbijagas, ni Ministarstvo energetike, ni Vlada Srbije. To se nije desilo čak ni posle rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja kojim se nalaže da nam tražene informacije dostave.

Tako do danas nije zapravo utvrđeno koliki je dug Srbijagasa nastao kao posledica odluka različitih vlada Srbije, a koliko dugova je posledica odluka rukovodstva tog javnog preduzeća.

Pitanje dana: Do kada će Vlada opraštati dugovanja Srbijagasa bez kontrole rada tog preduzeća?

Ukoliko Vlada Srbije usvoji zahtev Srbijagasa da oprosti ovom javnom preduzeću dug od 1,1 milijardu evra a da zauzvrat država preuzme vlasništvo, to će praktično značiti i konačno priznanje Vlade da ne očekuje da će ova sredstva biti vraćena u budžet.

U vezi sa zahtevom Srbijagasa da država i konačno oprosti dugove ovom preduzeću, novinari Insajdera uputili su Ministarstvu finansija pitanja još 20. novembra, odnosno pre više od mesec dana.

Između ostalog smo tražili odgovore na sledeća pitanja:

- Da li je tačno da je Srbijagas tražio od Republike Srbije da svoje potraživanja koja iznose više od milijardu evra konvertuje u kapital? 

- Da li je Vlada Srbije donela odluku u vezi sa ovim predlogom Srbijagasa i kakvu? 

- Konvertovanje potraživanja u vlasništvo države značilo bi i promenu pravne forme sada javnog preduzeća koje obavlja delatnost od opšteg interesa. Kakvi su u tom slučaju planovi za Srbijagas - da li će to značiti i privatizaciju preduzeća koje se obavlja delatnost od opšteg interesa? 

Odgovore na ova pitanja do danas nismo dobili.