Taksisti i CarGo: Svako radi po zakonu koji mu odgovara

Svoje nezadovoljstvo „nelojalnom konkurencijom” beogradski taksisti su prvo izrazili na ulicama u maju 2018. Posledica tog protesta bile su izmene Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju krajem 2018. godine.

Tada su taksisti, između ostalog, tražili i regulisanje oblasti koja se odnosi na način na koji posluju firme kao što je CarGo.

Tako se u članu 92 Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju navodi da je „zabranjeno pružanje usluge radio veze, odnosno usluge informacionih tehnologija ili pružanje usluge na drugi način, sa ciljem da se korisniku prevoza pruži usluga taksi prevoza ili bilo koja vrsta prevoza koju pruža neko ko ne poseduje odobrenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave“. U istom članu se takođe navodi da je zabranjeno da se „korisniku prevoza ponudi usluga prevoza koju pruža subjekt koji ne poseduje odobrenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave ili da se korisniku prevoza ponudi usluga taksi prevoza po ceni prevoza koja nije u skladu sa odlukom jedinice lokalne samouprave“.

Sve to s ciljem da se, kako je obrazloženo prilikom donošenja zakona, eliminiše pojava neovlašćenog obavljanja javnog prevoza putnika, nelojalne konkurencije kroz instaliranje i reklamiranje elektronskih aplikacija za obavljanje taksi delatnosti od strane fizičkih lica privrednih subjekata, koja nemaju odobrenje za obavljanje taksi delatnosti.

Iako su se protiv takvih rešenja pobunile digitalne firme, za njihove zamerke Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije imalo sluha. Sluha nije bilo ni za mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije, koja je, izjašnjavajući se o zakonskom predlogu takve odredbe ocenila kao narušavanje konkurencije, i izmene su usvojene.

„Bez stvaranja uslova za otvaranje tržišta za alternativne vrste prevoza putnika, učesnici koji su već aktivni na njemu nemaju podstrek za dalje unapređenje usluge, a potrošačima se smanjuje izbor i pružaju manje kvalitetne usluge uz više cene”, navodi se u mišljenju Komisije na tadašnji nacrt Zakona o prevozu putnika upućenom Vladi Srbije.

CarGo: Tehnološka firma i udruženje građana

Kada je osnovana 2015. godine, kompanija CarGo Tehnologies na čijem čelu je Vuk Guberinić, poslovala je po Zakonu o turizmu, jer je imala status limo-servisa i putem njihove aplikacije bilo je moguće iznajmljivanje vozila sa vozačem. 

„Aplikacije kao CarGo postoje svuda u svetu”

Penzionisani profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić rekao je da aplikacija poput CarGo postoji svuda u svetu i dodao da je u „velikoj dilemi da li bi kod nas moglo da se dokaže da to nije legalno”, saopštilo je udruženje CarGo.

On je izjavio da CarGo nije taksi prevoz i da radi u skladu sa zakonom, kao i da takva aplikacija postoji svuda u svetu, a kao primer naveo je Uber u Americi, Jandeks u Rusiji i Didi u Kini.

„Vi ne plaćate upotrebu kilometra, već plaćate upotrebu aplikacije i tako CarGo ne krši zakon”, istakao je Vujanić.

Profesor je dodao da usluge te firme mogu koristiti samo članovi Udruženja CarGo, da vozila te firme ne koriste žutu traku kao taksisti, da nemaju table s oznakom „taksi“, da se vožnja ne plaća gotovinom, da se vozilo CarGo ne može se zaustaviti na ulici, već se mora preko digitalne aplikacije pozvati da dođe na zadatu adresu.

Jandeks aplikacija je inače dostupna i korisnicima u Srbiji, ali preko nje rade registrovana taksi udruženja.

Nakon izmena Zakona o prevozu putnika krajem prošle godine, u januaru 2019. godine osnovano je i Udruženje građana CarGo na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koje funkcioniše na osnovu subvencija koje dobija od kompanije CarGo Tehnologies. Svako ko na svoj mobilni telefon skine i prihvati uslove aplikacije postaje član tog udruženja. Samim tim, kako je u više navrata naglašavao Guberinić, „jedan član udruženja vrši uslugu za drugog člana udruženja” i to, kako kaže, ne predstavlja uslugu javnog prevoza.

Plaćanje se vrši putem elektronskog sistema, novac ide na račun kompanije CarGo Tehnologies, a 70 odsto vrednosti usluge uplaćuje se članu društva koji uslugu obavlja.

Udruženje građana CarGo je osnovano na osnovu Zakona o udruženjima, a zatim registrovano u APR-u. Zbog toga taksisti prozivaju i ministra lokalne samouprave Branka Ružića koga su izdvojili kao „glavnog krivca što se zakon ne primenjuje“, pošto je njegovo ministarstvo zaduženo za registraciju udruženja u Agenciji za privredne registre.

Međutim, Guberinić je istakao da Zakon o prevozu putnika ne prepoznaje alternativne načine prevoza i funkcioniše po pravilima „taksi kartela na čelu sa ministarkom Zoranom Mihajlović”.

Upravo je ministarka Mihajlović ta koja je nedavno ponovo stala na stranu taksista i izjavila da CarGo posluje nelegano i da predstavlja nelojalnu konkurenciju. Zbog toga se još jednom sukobila s premijerkom Anom Brnabić. Naime, premijerka je, komentarišući zahteve taksista, navela da  to što radi kompanija CarGo nije kršenje zakona, već „pronalaženje rupa u njemu“.

Na takvu njenu izjavu, reagovalo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštivši da u Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju nema „rupa” i da udruženje CarGo radi nelegalno. Ministarka Mihajlović je zatim izjavila da nije u sukobu s premijerkom u vezi sa stavom o poslovanju kompanije CarGo i ponovila je da ta kompanija „radi na divlje i da između divljih taksista i nje nema razlike“.

Ko plaća porez, a ko „uskraćuje” budžet?

Jedna od glavnih zamerki koja se mogla čuti prilikom prošlogodišnjih, ali i ovogodišnjih protesta taksista, jeste optuživanje da CarGo ne plaća porez državi. Takve navode više puta demantovao je Guberinić.

„Porez na uslugu plaćaju naši partneri, neki od njih, poput rent-a-kar firmi su u sistemu PDV-a, neki plaćaju paušal kao preduzetnici, dok se CarGo zadužuje za porez obračunat na naplaćenu proviziju za uslugu”, objasnio je Guberinić za dnevni list Danas prošle godine.

On je istakao da su CarGo partneri „legalno registrovani i plaćaju porez” i da voze samo članove udruženja CarGo. Kako je saopšteno, CarGo danas broji 750.000 članova i najveće je udruženje građana u Srbiji.

Guberinić je objasnio da njegova kompanija predstavlja jednog od najvećih prodavaca usluga na internetu sa više od 9.000 transakcija dnevno u proseku, a da je od prošle godine, kada je prijavila profit od oko 30.000 evra, porasla 150 puta.

Taksisti, s druge strane, porez plaćaju paušalno. Pored iznosa koje plaćaju Poreskoj upravi, oni plaćaju mesečno članstvo udruženjima između pet i 10 hiljada dinara.

Radikalizacija protesta, ali bez blokade mostova

Nezadovoljni nereagovanjem institucija na njihov dvonedeljni protest, taksisti su juče radikalizovali protest. Iako su na skupu od pre nekoliko dana poručili da će blokirati i mostove, nakon molbe predsednika Vučića, od toga su ipak odustali.

Bjelić je naveo da će taksisti prihvatiti poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića na razgovore, a sastanak je zakazan za danas u 14 časova.

Izvor: Insajder