Tri godine bez odluke tužilaštva o sumnji na pranje novca SNS, SPS i URS: Kompleksan predmet ili odugovlačenje

„Da predistražni postupak traje više od tri godine po krivičnoj prijavi Agencije koja ima određene papire i dokumentaciju pokazuje jednu anomaliju našeg tužilaštva. Da je to neka prijava koju je podneo neko ko nije raspolagao nikakvim dokazima, možda bi prikupljanje toga i moglo da traje duže ali ja pretpostavljam da kada Agencija podnosi prijavu protiv nekoga ima razloga za to i da ima dokumenta kojima to dokazuje“, ističe profesorka Rakić Vodinelić.

Kako dodaje, nijedan predistražni postupak ne bi sme toliko da traje.

„Ili se odbaci krivična prijava ili se nastavlja dalje i donosi se rešenje o sprovođenju istrage i onda tužilaštvo ima jače mehanizme u svojim rukama nego pre toga“ , kaže Vodinelić i dodaje da je jasno da se odugovlači jer je prijava podneta „protiv privilegovanih stranaka kao što su SNS, SPS i URS“.

Istinu bismo, prema njenom mišljenju, mogli da saznamo kada se promeni vlast ili dođe neka nova akcija Sablja.

„To nam govori da je naš pravosudni sistem toliko krh, slabašan i podložan uticaju političke vlasti. Da neko hoće nešto da uradi, prema zakonu, može. Republička javna tužiteljka ima strašno mnogo instrumenata u rukama. Može na primer da donese obavezno uputstvo kako da se po određenom predmetu postupa, može sama da uzme da postupak povede ili da angažuje dodatan broj ljudi ukoliko je predmet kompleksan…“, zaključuje Rakić Vodinelić.

Agencija posumnjala i obavestila tužilaštvo još 2017.

Podsetimo, pre više od tri godine, Agencija za borbu protiv korupcije nakon sprovedene kontrole podnetih izveštaja povodom kampanje za izbore za narodne poslanike koji su održani 2014. godine i dopisa Uprave za sprečavanje pranja novca, uputila je svoj izveštaj Višem javnom tužilaštvu.

Agencija je u tom izveštaju navela da je iz podataka koje im je dostavilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja utvrđeno da se određeni broj lica istovremeno pojavljuje kao davalac priloga političkoj stranci i kao korisnik socijalne pomoći.

Takođe, kako je dodato, Uprava za sprečavanje pranja novca utvrdila je da je 135 lica u kratkom vremenskom roku položilo iznose od 40.000 dinara na lične račune da bi ubrzo nakon toga, taj novac prebacili kao donaciju Srpskoj naprednoj stranci. Prema podacima Uprave za sprečavanje pranja novca reč je o ukupno 5,4 miliona dinara koji su donirani SNS, bez objašnjenja o poreklu novca.

Izveštaj je takođe istakao dva sumnjiva bankarska transfera drugim strankama, jedan u vrednosti od 650 hiljada dinara Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) i drugi vredan 80 hiljada dinara Ujedinjenim regionima Srbije (URS).

Zbog toga je Agencija za borbu protiv korupcije u izveštaju koji je tužilaštvu prosledila još 2017. ocenila da „sve navedene činjenice i nelogičnosti u prikupljanju sredstava za finansiranje SNS, SPS i URS ukazuju na to da je jedno ili više lica dalo sredstva fizičkim licima koja se pojavljuju u izveštaju kao donatori“, odnosno da  „ukazuju na postojanje sumnje da je izvršeno krivično delo pranje novca“.

Tužilaštvo tri godine bez odluke: Obiman i kompleksan predmet

Više javno tužilaštvo međutim do danas nije donelo odluku da li je u ovim postupcima izvršeno krivično delo. U odgovoru Insajderu navode da će takvu odluku doneti tek nakon što im sve nadležne institucije kojima su se obratili dostave odgovore.

Kako ističu, s obzirom da podaci koje je dostavila Agencije za borbu protiv korupcije nisu bili dovoljni za ocenu da li postoje osnovi sumnje da je izvršeno bilo koje krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, ovo tužilaštvo je od različitih nadležnih državnih organa zahtevalo prikupljanje potrebnih obaveštenja i dokaza.

Tako su neophodne podatke zatražili od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i provere za sva lica na koja se izveštaj Agencije odnosi, a kako dodaju, radi se o velikom broju lica koja su, prema navodima izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije, navodno u kratkom vremenskom roku gotovinski polagala sredstva na račune političkih stranaka koje su učestvovale u ovim izborima, a da pri tome nije utvrđeno poreklo tog novca.

Dodaju da je pored navedenog, Više javno tužilaštvo zahtevalo provere i od policijske uprave koja i dalje postupa po našem zahtevu.

„S tim u vezi ukazujemo da su svi organi u ovom postupku dužni da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca i da ga obaveštavaju o svim preduzetim radnjama tokom njihovog postupanja, ali vam istovremeno ukazujemo da, imajući u vidu sve napred navedeno, naročito činjenicu da se radi o veoma obimnom i kompleksnom predmetu koji traži angažovanje velikih resursa i jedno vreme za obradu podataka, odgovarajuću javnotužilačku odluku ćemo biti u mogućnosti da donesemo tek nakon dostavljenog izveštaja, o čemu ćemo obavestiti javnost“, dodaje se u odgovoru na pitanja Insajdera u kojoj fazi se nalazi ovaj postupak.

Nema odgovora da li je u okviru postupka ispitivan i predsednik Vučić

Više javno tužilaštvo međutim nije odgovorilo na pitanje Insajdera da li je u međuvremenu postupajući tužilac zatražio više informacija od predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je o konkretnom slučaju govorio u intervjuu Insajderu 2017. godine.

Podsetimo, u novembru 2017. godine na pitanje urednice Insajdera Brankice Stanković kako je moguće da 6.940 građana uplati stranci identičan iznos od 40.000 dinara, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odgovorio:

„Po 300 evra, dakle po 300 evra.“

Na konstataciju da nije u pitanju 300 evra, već identičan iznos, Vučić je rekao da „pretpostavlja da je to zato što je dozvoljeno da fizička lica izdvoje do tog nivoa, a ne više od toga“, ponavljajući da SNS ima najčistije finansije i da nikome ništa ne duguje.

Na potpitanje da se na spisku donatora SNS-a nalaze i socijalni slučajevi on je rekao:

„Sad ću da vam objasnim kako. Sedimo nas dvoje, i bude tu i neki treći čovek. Ja ne znam da li je to tako, al' pretpostavljam - ja kažem: a ja hoću da dam 800 evra, ali ja ne mogu da dam 800 evra, dozvoljeno je to. Evo ti, izvoli novac, molim te, plati za našu stranku.“

Na konstataciju da je upravo u tome problem jer je moguće da to otkriva mehanizam pomoću kojeg neki tajkun prikriva finansijsku podršku stranci, Vučić jer odgovorio „da nema ni govora o tome, ali da će se sve ispitati“.

Inače, prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti zabranjeno je davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica, a kažnjiva je i namera prikrivanja izvora finansiranja.

Uplata identičnih donacija u izbornim kampanjama SNS-u je postala ustaljena praksa. Tako je za predsedničke izbore 2017. za kampanju Aleksandra Vučića 6.940 građana većinom uplatilo iznose od 40.000 dinara.

Izvor: Insajder