Turski tok se gradi, uz određene uslove... (VIDEO)
Posle višegodišnjeg većanja, pregovora i sporenja s ruskim Gaspromom, Evropska energetska zajednica donela je ključnu odluku koja omogućava gradnju transnacionalnog gasovoda Turski tok, upravo onu odluku zbog koje je propao projekat Južni tok. Na pitanje novinara Insajdera, direktor Sekreterijata Evropske energetske zajednice Janez Kopač rekao je da je dogovoreno da će pravo na trgovinu energentom preko gasovoda Turski tok imati Gasprom i njegove partneri u drugim zemljama koji finansiraju gradnju gasovoda, ali uz određene uslove koji bi ipak omogućili konkurenciju.
Prepreka koja je postojala kada je reč o Južnom toku, sada je otklonjena, a reč je o pravilima trećeg energetskog paketa Evropske unije, koja podrazumevaju da gasovod mogu da koriste i drugi trgovci, a ne samo kompanije koje su gradile gasovod. Kao što svi mogu da koriste i autoput. Razlika je međutim, u tome, što gas u prirodnom stanju može da se transportuje samo kroz cevi.
Gasprom se protivio ovom pravilu, a Evropska unija je na tome insistirala. Nakon višegodišnjih pregovora, Brisel i ruska strana su, po svemu sudeći, postigli kompromis.
„Gastrans ili srpski tok će imati izuzeće. Ali to izuzeće nije automatsko, već uz uslove srpskog regulatornog tela AERS i Sekreterijata Evropske komisije. Tamo smo, nadam se, obezbedili neke korekcije koje ipak omogućavaju konkurenciju“, izjavio je direktor sekreterijata Evropske energetske zajednice Janez Kopač.
Jedno od često postavljanih pitanja je zašto je Severni tok, koji povezuje Rusiju i Nemačku, ima pravo na monopol, dok Brisel to pravo nije odobrio za projekat Južni tok. O tome koja je razlika, novinari Insajdera pitali su i Kopača.
„Severni tok je bio izgrađen pre nego što je usvojen treći energetski paket i treći energetski paket je usvojen baš zbog Severog toka jer je to bio odgovor Evrope, koja je bila ugrožena takvim projektima zbog ugrožavanja konkurencije, da postavi neke standarde“, naveo je direktor sekreterijata Evropske energetske zajednice Janez Kopač
Dok Brisel, Nemačka i Gasprom i dalje vode raspravu oko potpunog isključivanja konkurencije i u slučaju gasovoda Severni tok 2, oko Turskog toka je postignut kompromis.
Ključni uslov Evrope je da Gasprom dozvoli značajan kapacitet gasovoda za konkurenciju tako što će se, pored Gasproma koji je i investitor i prodavac gasa, i drugi trgovci na licitacijama boriti da dobiju deo cevi za transport svog gasa. Kada je reč o Srbiji gasovod će od granice sa Bugarskom do granice sa Madjarskom, a srpsku deonicu će graditi Srbijagas i ruski Gasprom. Moraće obezbediti konkurenciju na nekoliko tačaka – na ulazu gasovoda u Srbiju iz Bugarske, u samoj Srbiji, i na granici sa Mađarskom.
Za Turski tok isti loši uslovi kao za Južni tok
Prema sporazumu Rusije i Srbije za Južni tok, pravo na korišćenje svih kapaciteta gasovoda pripadalo je ruskoj strani. Srbija je od svih zemalja na trasi projekta Južni tok pristala na najlošije uslove, između ostalog i na to da se matična firma koja će graditi gasovod i njime upravljati, osnuje van granica Srbije, tačnije u Švajcarskoj. Ta firma je zatim osnovala ćerku firmu u Srbiji, koja se sada zove Gastrans, a po svemu sudeći iste firme će graditi i gasovod Turski tok, što znači da se Srbija nije izborila za bolje uslove od onih na koje je pristala za prethodni projekat.
Srbija je za Južni tok, pre nego što je ruska strana odustala od projekta, već uložila 30 miliona evra. U budžetu Srbije za 2019. planirano je dodatnih 70 miliona, a sredstva će biti prvo prebačena na račun matične firme Južni tok u Švajcarskoj. Na ovaj uslov predstavnici Srbije pristali su još Sporazumom s Rusijom iz 2008, a reviziju sporazuma nisu tražili ni kada je ruska strana odustala od projekta Južni tok, niti su samim tim obezbedili bolje uslove za gradnju Turskog toka.
Iz Vlade uvereavaju da se sredstva ovoga puta neće trošiti dok izgradnja Turskog toka u Srbiji zaista i ne počne. U odluci Evropske unije navodi se da će pun kapacitet gasovoda Turski tok biti gotovo 14 milijardi kubnih metara gasa godišnje, dok je gasovod Južni tok predviđao 10 milijardi kubnih metara.
Gradnja srpske deonice Turskog toka prema najavama srpskih zvaničnika počinje u aprilu, a gasovod bi trebalo da počne sa radom već do kraja 2019. U odluci evropskog Sekreterijata za energetiku se navodi da će najranije početi da radi 2020, a da će u punom kapacitetu biti gotov 2022.