Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije za Insajder: Nismo imali informacije o pripremanju ubistva Veljka Belivuka u Crnoj Gori

Od hapšenja Belivuka traju spekulacije o tome gde su njegovi šefovi i ko mu je pružao žaštitu.  Iz Srbije se čulo da su šefovi u Crnoj Gori, ali osim toga nije iznet nijedan precizniji podatak. Sa druge strane, javnost je o slučaju grupe Veljka Belivuka zatrpana operativnim podacima kojima nije mesto u javnosti, a ceo slučaj dobio je na značaju i u političkim previranjima u Crnoj Gori, koja traju od promene vlasti posle izbora u avgustu prošle godine.

Istovremeno, slučaj Belivuk doveo je poslednjih dana i do šumova u komunikaciji između tužilaštava zaduženih za borbu protiv organizovanog kriminala u Srbiji i Crnoj Gori. 

U odgovoru na pitanja novinara Insajdera, Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije između ostalog navodi: “Tužilaštvo za organizovani kriminal nije imalo informacija o pripremanju ubistva Veljka Belivuka u Crnoj Gori. Specijalno tužilaštvo Crne Gore nikada nije obavestilo Tužilaštvo za organizovani kriminal da postoje planovi za ubistvo Veljka Belivuka u Crnoj Gori iako je saradnja sa Specijalnim tužilaštvom  Crne Gore tokom 2020. godine bila na zavidnom nivou. Tome u prilog govori činjenica da je Tužilaštvo za organizovani kriminal postupalo i odgovorilo na najmanje devet zamolnica pravosudnih organa Crne Gore”, navodi se u ogovoru srpskog Tužilaštva Insajderu.

Najnoviji povod za politizaciju slučaja koji, bar iz ugla građana jedne i druge zemlje nikako ne bi smeo biti politizovan, je nedavna izjava specijalnog tužioca Crne Gore Milivoja Katnića u kojoj je optužio pojedine bezbednosne strukture da su poslali Veljka Belivuka u Crnu Goru da bi ga tamo ubili. Katnić je to rekao u kontekstu poteza nove vladajuće većine u toj zemlji, iz koje se čuju zahtevi za Katnićevu smenu.

On je u intervjuu za RTCG 16. februara rekao da su policija i tužilaštvo Srbije i Crne Gore sarađivali u slučaju Veljka Belivuka, a zatim dodao: “Ja sam, i mi, došli do procene, iako su oni sarađivali, da ga oni, i tu ekipu, šalju ovamo da bi… određene strukture, ne govorim država Srbija, nego određene bezbednosne strukture za koje ja kažem da su ‘ljotićevske’ i da će ih pobediti kad-tad antifašistička Srbija od koje ja dobijam pomoć, da su te strukture poslali, to je ona ’obrenovićevska’ Srbija… i da su trebali da ih liše života ovde”.

Na pitanje da li i dalje ima dobru saradnju sa srpskim tužilaštvom, Katnić je optužio i tužilaštvo Srbije.  

“Pa kako mogu imati dobru saradnju kad je specijalni tužilac jedne države na jedan tako protivzakonit način pokušao da nešto namesti specijalnom tužiocu druge države”, rekao je Katnić.

Novinari Insajdera tražili su dodatno pojašnjenje od tužioca Katnića, ali nam je on u kratkom razgovoru rekao da je na sastanku i uputio nas na službu portparola. Iz službe portparola su nam obećali da ćemo do ponedeljka dobiti odgovore na pitanja na osnovu čega je tužilac Katnić izneo takvu tvrdnju i na koje je tačno strukture mislio.

U novembru prošle godine Katnić je optužio srpskog tužioca Mladena Nenadića i za grubo mešanje u predmet “državni udar”, koji se vodi u Crnoj Gori. U odgovoru na tu optužbu iz srpskog Tužilaštva navode da je komunikacija  dva tužilaštva na zavidnom nivou i da komunikacija ne bi trebalo da se odvija putem medija.

"Ako su imali dokaze kako je izašao iz zemlje"

U intervjuu za RTCG kao argument za svoje tvrdnje Katnić postavlja pitanje kako su nadležne službe Srbije dozvolile da Belivuk sredinom januara ove godine otputuje u Crnu Goru sa beogradskog aerodroma ako se već tada protiv njega vodila istraga. 

“Ja vas pitam sledeće, ako je taj Belivuk zaista počinio, ja ne ulazim u te dokaze, zašto je takva jedna struktura, za koju kažu da je porasla do nivoa one koji su likvidirali Zorana Đinđića, dakle oni govore da su tog nivoa, ako su tog nivoa i ako su imali sve ove dokaze zašto je on prošao kao Serdar Šćepan preko beogradskog aerodroma? Zašto je on došao u Crnu Goru? Zato da bi ovdje bio ubijen jel? Pa do kad oni misle to?”, rekao je Katnić. 

Iz Tužilaštvu za organizovani kriminal Srbije, u odgovoru Insajderu navode da je istraga počela nakon period u kome je Belivuk bio na teritoriji Crne Gore: “Istraga započinje donošenjem naredbe o sprovođenju istrage i u konkretnom slučaju doneta je 5. februara 2021. godine.”  

Nakon privođenja na beogradskom aerodromu po povratku iz Crne Gore 29. januara kada je istog dana saslušan, prema pisanju medija u zgradi Službe za borbu protiv organizovanog kriminala i odmah zatim pušten na slobodu, grupa Veljka Belivuka privedena je u noći između 3. i 4. februara i to po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, dok su akciju realizovali policija i BIA.

Predstavnici nadležnih institucija, ali i vlasti više puta su ponovili da je mesecima trajalo prikupljenje dokaza. Baš zbog toga ostaje nejasno kako nije postojalo dovoljno dokaza da se Belivuku zabrani izlazak iz zemlje.

Pitanje opstanka Katnića na funkciji 

Početak raspleta u slučaju kriminalne grupe Veljka Belivuka dešava se paralelno sa polemikom  u Cnoj Gori oko opstanka Milivoja Katnića na funkciji tužioca.

Katnić je na tu funkciju imenovan 2015. kada je crnogorsku Vladu vodio DPS Mila Đukanovića. Od kada je DPS posle izbora u avgustu izgubio izvršnu vlast posle 30 godina, čuju se zahtevi za smenu specijalnog tužioca i drugih kadrova koji se sa Đukanovićem dovode u vezu. 

I sam Katnić u intervjuu za RTCG pre svega kritikuje planirane izmene tužilačkih zakona, kojim nova vlast planira ukidanje dosadašnjeg specijalnog tužilaštva na čijem je čelu i formiranje novog. I o slučaju Belivuka i sumnji da je trebalo da bude ubijen u Crnoj Gori govori u kontekstu pritisaka da se on smeni sa mesta specijalnog tužioca. 

“Nekima je to žao i jako su ljuti na nas što nije došlo do tih pogibija jer bi onda lakše eliminisali glavnog specijalnog tužioca i rekli da ne radi specijalni tužilac”, rekao je Katnić u intervjuu za RTCG.

Među onima koji su insisitraju insistiraju na smeni ili ostavci Katnića, pa čak time uslovljavaju i svoju podršku novoj Vladi najglasniji je Demokratski front Andrije Mandića. Upravo je njegova izjava o slučaju Belivuk za TV Happy izazvala najviše reakcija. On je izneo tvrdnju da je pomoćnik direktora crnogorske policije za Sektor za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije Zoran Lazović, za kog je naveo da je Katnićev kum, Belivuku u Crnoj Gori zapravo pružao zaštitu. Nakon pisanja pojedinih tabloida u Srbiji i Mandić je izneo tvrdnju da je Belivuk u Crnu Goru išao da bi pomagao DPS-u Mila Đukanovića na izborima u Nikšiću, koji su zakazani za 14. mart i prevazilaze značaj običnih lokalnih izbora.

"Velja Nevolja, vođa kriminalne bande čiji je šef u Crnoj Gori, a nalazi se na mestu pomoćnika direktora UP, čuvan je štićen na ovim prostorima, a u Nikšiću je obezbeđivao glasove za DPS", rekao je tada Mandić.

Ostavku Katnića tražio je i potpredsednik crnogorske Vlade Dritan Abazović. Njegov gađanski pokret URA, od DPS-a Mila Đukanovića tražio je da objasni zašto je, kako su naveli u saopštenju u kom se pozivaju na srpske medije, Belivuk crnogorskoj policiji rekao da je u Crnoj Gori boravio kod Radoja Zvicera kako bi se dogovorili na koji način da pomognu DPS-u pred izbore u Nikšiću.

Katnić se u intervjuu za RTCG osvrnuo i na ove navode.

“I nakon toga se pojavljuje ovaj iz terorizma i kaže da su moji saradnici, dakle najbolji policajci, koji su sve ovo sprečili, da su oni tu nešto sa njim sarađivali i da su oni njegovi šefovi. Znate šta to znači? Nudi se sad Belivuku - kaži da ti je on šef, pa ćemo videti, možda će ti nešto i lakše biti”, izjavio je Katnić. 

Da li je sprovedena istraga u vezi s javno iznetim tvrdnjama da je Lazović bio u kontaktu sa Belivukom - jedno je od pitanja koje su novinari Insajdera uputili Specijalnom tužilaštvu Crne Gore, a na koje očekujemo odgovor. 

Pod nadzorom

Ono što je poznato iz izjava nadležnih u Crnoj Gori i iz pisanja medija, Belivuk je u Crnu Goru stigao 17. januara u posetu Radoju Zviceru, koga mediji označavaju kao vođu “kavačkog klana”. Pravi razlog odlaska i boravka Belivuka u Crnoj Gori javnost nije saznala, ali su se u medijima pojavile sve moguće spekulacije - od izbora u Nikšiću, preko toga da se u Crnu Goru sklonio od istrage do toga da je potražio zaštitu od nekoga iz sveta kriminala. Sve te informacije brojni mediji objavili su pozivajući se na nezvanične izvore.

Isto tako mediji Belivuka već neko vreme dovode u vezu sa “kavačkim klanom” koji je poslednjih godina u sukobu sa “škaljarskim klanom” i u čijem je sukobu ubijeno nekoliko desetina ljudi.  

Da je sprečeno ubistvo Belivuka prenose prvo crnogorski mediji, 22. januara uz informaciju da su crnogorsko tužilaštvo i policija sprečili tu, kao i mnoge druge likvidacije. Zbog planiranja ubistva Belivuka nekoliko osoba je i privedeno, a Belivuk i njegov najbliži saradnik Marko Miljković saslušani su u svojstvu svedoka oštećenih.

Ispostavilo se da je nekoliko dana pre toga crnogorska policija u Kotoru zaustavila automobil u kom su bili Belivuk, Miljković i Zvicer, ali da nije bilo osnova za njihovo zadržavanje.

“Prilikom pretresa kod njih trojice nisu nađeni ni oružje, ni droga niti bilo koje druge nelegalne stvari. Saslušanje je trajalo manje od sat vremena, nakon čega su pušteni na slobodu. Nije bilo osnova za zadržavanje ili hapšenje”, navedeno je u saopštenju crnogorske policije.

U vezi sa informacijom da je sprečeno ubistvo Belivuka u Cnoj Gori oglasio se 28. januara upravo pomoćnik direktora crnogorske policije Zoran Lazović. On je rekao da je Belivuk pod prismotrom tog sektora 24 sata dnevno.

“Istog momenta kad smo saznali da su došli u Crnu Goru, mi smo sve uradili, doveli njih i njihove domaćine u OB Kotor, obavili informativne razgovore, tražili da nam kažu razloge dolaska. Ako nisu neprijatelji Crne Gore, nema potrebe da od bilo koga strahujemo”, rekao je Lazović uz konstataciju da su “mediji poslednjih dana od Belivuka i Miljkovića napravili hajduke”.

Ko je Belivuk

Protiv Veljka Belivuka i još 21 pripadnika njegove grupe vodi se istraga zbog sumnje da su počinili najmanje tri ubistva, o čijim svirepim detaljima mediji danima prenose saznanja pozivajući se na izvore iz istrage. Sumnjiče se i za trgovinu drogom i posedovanje oružja. Istraga i dalje traje, a sudeći prema izjava zvaničnika mogao bi biti proširen i spisak osumnjičenih i spisak krivičnih dela koja im se stavljaju na teret.

Iako je uhapšen tek u februaru ove godine od kada se protiv njega i zvanično vodi istraga, mediji o Veljku Belivuku izveštavaju godinama. 

Poznato je da je više puta osuđivan i to za nasilničko ponašanje i nanošenje teških povreda. Pripadao je navijačkoj grupi Partizana “Janjičari”, koju je predvodio Aleksandar Stanković, osuđen za trgovinu narkotika, ali kaznu nikada nije odslužio jer je čak 12 puta odlagano odsluženje kazne. Nakon ubistva Stankovića u oktobru 2016, koje do danas nije rasvetljeno, vođstvo preuzima Belivuk, a grupa menja naziv u “Principi”.

Pažnju javnosti “Janjičari” su privukli 2016. kada je Belivuk sa Darkom Ristićem napao direktora FK Partizan Miloša Vazuru i pripadnike njegovog obezbeđenja, što su zabeležile sigurnosne kamere kluba, a sve o grupi “Janjičari” i o njihovom sukobu sa upravom FK Partizan objavljeno je u maju 2016. u emisiji Insajdera “Jači od države”.

Odmah nakon ubistva Stankovića, Insajder je objavio fotografiju na kojoj se u društvu ubijenog kriminalca Aleksandra Stankovića i osuđivanog Veljka Belivuka nalazi pripadnik Žandarmerije, Nenad Vučković zvani Vučko, koji je jedno vreme bio u Skupštini Fudbalskog kluba Partizan kao predstavnik grupe navijača.

Na pitanja Insajdera o vezama pripadnika Žandarmerije sa pripadnicima navijačke grupe, bivši ministar policije Nebojša Stefanović tada je rekao je da ne postoji krivično delo biti navijač. 

 Belivuk, Stanković i izvesni „Vučko“ pominju se i u krivičnoj prijavi Vojnog sindikata iz februara 2017. kao lica iz "kriminogene strukture" kojoj su pojedinci iz Vojske Srbije omogućavali da vežbaju pucanje u vojnoj kasarni.

Ova krivična prijava je odbačena, a javnost je u odluci o odbačaju prijave saznala da su i u ovom slučaju pojedini dokazi nestali.

Belivuku se sudilo za ubistvo Vlastimira Miloševića, čije je telo pronađeno na tramvajskim šinama u centru grada krajem januara 2017. Sudilo mu se zbog optužbi da je pomagao u tom ubistvu iako je najpre bio označen kao direktni izvršilac, da bi na kraju bio oslobođen odgovornosti.

Kako je otkrio Insajder, jedan mobilni telefon u vlasništvu Belivuka u postupku policija nije veštačila uprkos zahtevu tužilaštva i naredbi suda. Razlog je, kako tvrde u MUP-u, neispravnost samog telefona.

Izvor: Insajder