U APR-u moguće prijaviti fiktivnu adresu firme: Manjkavost zakona ostavlja prostor za zloupotrebe
Prilikom registrovanja privrednog društva u Agenciju za privredne registre (APR) moguće je navesti da se ono nalazi i na fiktivnoj adresi, jer uz registracionu prijavu nije potrebno priložiti bilo kakav dokaz o vlasništvu, kao što je na primer ugovor o zakupu prostora, a koji bi potvrdio da se firma stvarno i nalazi na prijavljenoj adresi. Tako postavljen sistem ostavlja prostor da, u krajnjoj istanci, oštećeni budu i građani koji žive na adresama koje su korišćene za lažnu prijavu. U APR-u za Insajder tvrde da oni nisu nadležni za proveravanje tačnosti prijavljenih podataka, već da se postupak registracije „zasniva na načelu formalnosti”. Odgovornost prebacuju na Poresku upravu (PU), iz koje u odgovoru Insajderu navode da, iako imaju ovlašćenja da privremeno oduzimaju PIB u slučaju nedostupnosti firmi na registrovanoj adresi, kontrole vrše, kako kažu, konstantno, „shodno planovima i procenama rizika”.
Adresa, odnosno poslovno sedište firme, osnovna je informacija koja se navodi u registracionoj prijavi prilikom registrovanja privrednog subjekta u Agenciju za privredne registre. Zakon o postupku registracije APR-u i Pravilnik o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju ne predviđaju da se proverava tačnost prijavljenih podataka, kao ni da je potrebno priložiti bilo kakav dokaz o tačnosti prilikom prijavljivanja ili promene adrese.
Tako postavljen sistem ostavlja prostor za zloupotrebe jer se, na primer, može desiti da se na adresi fizičkog lica lažno prijavi poslovna firma, a da ono za to ne zna, niti je bilo kako povezano s njom.
Kako navode u odgovoru Insajderu, prijavljenu adresu Agencija za privredne registre ne proverava jer to nije njena nadležnost.
„Registrator nije ovlašćen da utvrđuje da li u momentu podnošenja registracione prijave postoji osnov za korišćenje prostora navedenog kao sedište privrednog subjekta. Svako suprotno postupanje bi bilo prekoračenje ovlašćenja”, navode iz APR-a.
Na pitanje Insajdera da li je razmatrano da se traži dokaz za istinitost prijavljenih podataka, u Agenciji navode da je, da bi to bilo moguće, potrebno da se izmene propisi.
„To može biti predmet razmatranja, pre svega u smislu usklađenosti takvih izmena sa Direktivama kompanijskog prava EU”, zaključuju oni.
Iako Agencija za privredne registre pravno ne snosi odgovornost, oni navode da ovlašćenja nadzornog organa u smislu provere dostupnosti firme na prijavljenoj adresi ima Poreska uprava. U Poreskoj upravi, međutim, naglašavaju da adesu poslovnog sedišta preuzimaju od APR-a, a da dodatne podatke traže samo u „postupku kontrole poreskih obveznika”.
Postupak kontrole, objašnjavaju iz PU, sprovodi se konstantno, shodno planovima kontrole i prema procenama rizika.
„U postupku kontrole poreskog obveznika utvrđuje se da li obveznik stvarno obavlja delatnost na registrovanoj adresi kao i da li poseduje adekvatnu dokumentaciju vezanu za adresu poslovnog sedišta. Ukoliko se u postupku kontrole utvrdi da obveznik ne obavlja delatnost na registrovanoj adresi, Poreska uprava mu privremeno oduzima PIB”, piše u odgovoru Insajderu.
Kako je nedavno pisao BIRN, na samo jednoj adresi u Beogradu fiktivno je registrovano više od 420 firmi, a u Beogradu, Novom Sadu i Loznici postoji po još jedna adresa na kojoj je registrovan veći broj firmi.
Na pitanje Insajdera koliko je PIB-ova oduzeto firmama zbog nepoštovanja zakona, iz Poreske uprave navode da na dan 10.07.2019. godine taj broj iznosi 33.382.
Izvršiteljima, kao i građanima, vezane ruke: Uskladiti faktičku evidenciju sa onom u APR-u
Ono što ostaje kao posledica manjkavosti zakona i loše uređene procedure jesu slučajevi kada se na prijavljenoj adresi firme pojavi izvršitelj, a na njoj zatekne fizičko lice koje ni na koji način nije povezano s firmom.
Takvih slučajeva u praksi je mnogo, kaže za Insajder predsednica Komore javnih izvršitelja Aleksandra Trešnjev. Kako objašnjava, nakon provere podataka u APR-u, na adresu izvršnog dužnika vrši se dostava akata u izvršnom postupku i već tada se utvrdi da li se ili ne firma nalazi na adresi koja je prijavljena.
„Ako nikoga nema na toj adresi dostavnica će biti vraćena. Ukoliko bi se desilo da ipak dobijete nazad dostavnicu koja je potpisana, da nemate indikaciju da firma nije na toj adresi, vi ćete se uveriti da ona nije tamo kada odete na lice mesta”, kaže Trešnjev.
Ona objašnjava da fizička lica, ukoliko se nađu u takvoj situaciji, moraju u APR-u proveriti kako je došlo do te registracije, zatim da zatraže da se sedište firme obriše s njihove adrese.
„Često se dešavalo da su pisane i krivične prijave protiv NN lica za takvu vrstu zloupotreba. Kako zaista često dolazi do problema, mi savetujemo da se uskladi faktička evidencija s onom u APR-u”, navodi predsednica Komore javnih izvršitelja.
Što se postupka prinudne naplate tiče, izvršitelji svoj posao nastavljaju zaplenom sredstava na računu firme ili zaplenom neke pokretne imovine.
„Ako tih sredstava nema i mi ne možemo naći pravno lice na samoj adresi, onda su i nama ruke dosta vezane. Ako ne možete naći firmu ne možete to ni naplatiti”, zaključuje Trešnjev.