Učestale akcije desničara, bez reakcije države

Poslednji u nizu slučajeva je prekidanje projekcije filma "Albanke su naše sestre" u Nišu i Kraljevu. Za incidente u Nišu gde su publika i organizatori filma gađani kamenicama, odgovornost je preuzeo „Otačastveni pokret Obraz“, organizacija koju je Ustavni sud Srbije zabranio još 2012. godine.

Međutim, iako postoje očevidci koji tvrde da je publika gađana kamenicama  i snimak pretnji publici i organizatorima fizičkim nasiljem, policijska uprava u Nišu je izdala zvanično saopštenje da „incidenata nije bilo“.

Ovakav stav prema samoj pojavi zabranjene ogranizacije samo je jedna u nizu neadekvatnih reakcija nadležnih institucija.

Serije „upada“ desničara, blage reakcije države

U poslednjih mesec dana desničarske organizacije nekoliko puta su prekidali događaje koje smatraju „štetnim za državu“ i čije organizatore etiketiraju kao „izdajnike“ srpskog naroda.

Pokret Zavetnici upao je 12. juna na projekciju dokumentarnog filma "Kosovo, nazdravlje!" u punoj sali Medija centra Vojvodine i prekinuo prikazivanje priče o ljudima koji žive na Kosovu.

Krajem maja i početkom juna desničari su tri dana zaredom „posećivali“ festival „Mirdita – dobar dan“ čiji je jedan od organizatora Inicijativa mladih za ljudska prava , nevladina organizacija koja je česta meta „desničara“ zbog svog antinacionalističkog stava i poziva na pomirenje u regionu.

Prvo su "Zavetnici" ušli u Dom omladine 31. maja gde su pevanjem srpskih nacionalnih pesama s Kosova i Metohije i uzvikivanjem "Kosovo je Srbija" ometali otvaranje festivala.

Samo dan kasnije ljudi maskirani fantomkama i sa plastičnim replikama oružja ispred Doma omladine vređali su posetioce festivala "Mirdita - Dobar dan" i polivali ih vodom, dok policija nije reagovala. Desničarska organizacija Alternativa objavila je da iza okupljanja maskiranih ljudi sa replikama oružja stoje, kako su naveli, “Delije i rodoljubi”.

Sledeći dan desničarske organizacije okupili su se ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju da „dočekaju“ bivšu predsednica Kosova Atifete Jahjagu koja se nije pojavila zbog to što, kako je navedeno, nije imala adekvatnu zaštitu nadležnih organa Srbije. Nadležne institucije Srbije negirale su takve tvrdnje.

Pripadnici „Zavetnika“ i „Alternative“  okupili su se preko puta Centra i držali transparente kojima su podsećali na zločine koje su Albanci počinili nad Srbima na Kosovu. Kapiju centra izlepili su fotografijama srpskih žrtava.

Među dvadesetak okupljenih bio je i Nemanja Ristić, koga Crna Gora sumnjiči za učestvovanje u pokušaju državnog udara u oktobru prošle godine. On međutim nije izručen Crnoj Gori. I pre odluke suda, dok je za njim bila raspisana poternica zbog postupka u Crnoj Gori, pojavljivao se na javnim skupovima, pa se čak i fotografisao sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim prilikom njegove posete Beogradu.

Iako u ovim slučajevima nije došlo do fizičkog nasilja, ovo je prvi put od dolaska na vlast Srpske napredne stranke 2012. godine da desničarske organizacije nastupaju u javnom prostoru sa vidnim samopouzdanjem, koje dodatno podstiče blaga reakcija države, imajući u vidu da je reč o grupama čija je ideologija lako vodila u nasilje.  

Činjenica je i to da je desničarke organizacije i neformalne grupacije u nedavnoj prošlosti zloupotrebljavala sama država.

Veza desnice i države

Od početka devedesetih godina do danas desničarski ekstremizam je važan faktor u političkom životu u Srbiji. Dok su ekstremne nacionalističke organizacije tokom devedesetih delovale uglavnom na ratištima kao paravojne formacije, nakon 2000. godine one menjaju svoj način delovanja, nastavljajući širenje ideja netolerancije ksenofobnom retorikom, prekidanjima tribina svojih političkih neistomišljenika, ali i fizičkim napadima. Do njihovog značajnijeg širenje dolazi u vreme vlasti DSS-a Vojislava Koštunice u periodu od 2004. do sredine 2008. godine.

Desničarske organizacije su često imale „blagoslov“ Srpske pravoslavne crkve, dok su pojedini srpski političari koristili „usluge“ huligana i ekstremnih desničara  za postizanje svojih političkih ciljeva. Ovo je u novembru 2013. čak javno priznao tadašnji premijer i lider SPS-a Ivica Dačić kada je rekao da su se političke partije, uključujući i njegovu, godinama „udvarale“ huliganima, nacionalizmu i šovinizmu jer to donosi glasove.

Najdrastičniji primer za to je miting protiv nezavisnosti Kosova koji je 2008. organizovala država  i kada je došlo paljenja američke i ambasada još nekoliko zemalja, i kada je tokom nereda poginuo jedan mladić. Deset godina od tog događanja i dalje nije utvrđena odgovornost nadležnih institucija za kršenje međunarodnih normi o obezbeđenju amabasada stranih zemalja - do danas nije podignuta optužnica protiv odgovornih za to što se policija povukla pred huliganima i dozvolila paljenje ambasada.

Predstavnici države više puta su se do 2014. povlačili pred pretnjama nasiljem desničarskih organizacija protiv održavanja Parada ponosa. Zanimljivo je to da se od 2014. Parada ponosa održava uz jake mere obezbeđenja ali bez većih incidenata i organizovanijeg okupljanja desničarskih organizacija.

Desničarske organizacije nisu bile prisutne u javnosti nakon što je Ustavni sud 2011. i 2012. godine. zabranio neonacističke organizacije Nacionalni stroj čiji je lider Goran Davidović zvani „Firer“ i „Obraza“ Milana Obradovića.

U poslednje vreme pojavljuje se, po svemu sudeći, nova i nešto modifikovana desnica, koja deluje na ivici zakona, istovremeno jasno šireći mržnju.  

Nove snage desnice

Jedna od novih desničarskih organizacija je Nacionalni srpski front koji su osnovali pojedini članovi fašističke organizacije Srbska akcija, poznate po nasilnim ispadima. Srbsku akciju osnovalo je nekoliko desničara iz Niša, Novog Sada i Beograda, uz idejno vođstvo Gorana Davidovića Firera, bivšeg lidera Nacionalnog stroja, koji je osuđen za širenje rasne i verske mržnje i netrpeljivosti 2006, a kom se za isti zločin trenutno sudi u odsustvu.

Nacionalni srpski front je u Agenciji za privredne registre zvanično registrovan kao udruženje građana čija su ciljevi „zaštita i očuvanje tradicije i kulture i afirmacija i zaštita osnovnih, ljudskih prava i građanskih sloboda“.

Međutim, analiza fotografija i objava na društvenim mrežama, kao i prethodnih akcija njenih istaknutih članova pokazuju da NSF zastupa stavove protivne članu 49. Ustava Republike Srbije, koji jasno propisuje zabranu „izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje“.

Takođe, pre samo nekoliko meseci formirana je navodno umereno desničarska organizacija Alternativa. Krajem januara ove godine imali su prvu akciju – izlepili su prostorije Inicijative mladih za ljudska prava porukama „Soroševi plaćenici“ i „izdajnici“.

Iza „umivene retorike“ pojedinih članova Alternative su njihove biografije  koje govore da je za njih nasilje legitimno sredstvo političke borbe.

Jedan od članova Alternative je i Stefan Simić koji je osuđen na dvogodišnju uslovnu kaznu zbog odlaska na ratište u Ukrajinu na stranu proruskih snaga. Bio je aktivan član „United Force-a“, navijačke grupe Rada poznatoj po ekstremnom nacionalizmu i šovinizmu, ali i teškim krivičnim delima koje su počinili njihovi pojedini pripadnici.

Simić je u intervjuu za Insajder u emisiji „Sukob oko sistema vrednosti“ izjavio da je svoje pređašnje stavove promenio. Međutim, novinari Insajdera su došli do presude koja potvrđuje da je pre samo godinu dana Stefan Simić učestvovao i u napadu na društveni centar Oktobar u Beogradu u kom je povređeno nekoliko ljudi. Dok je deo javnosti ovo ocenio kao napad iz mržnje zbog toga što se u Oktobru okupljaju levičarski i aktivisti civilnog sektora, već u maju 2016. godine Prvi osnovni sud u Beogradu donosi presudu i prihvata sporazum o priznanju krivice Stefana Simića za učestvovanje u običnoj tuči. Simiću je izrečena kazna od šest meseci zatvora ili uslovno na dve godine ukoliko ne izvrši novo krivično delo.

Država ćuti na buđenje ekstremnih desničara

Državni organi nisu zvanično osudili incident koji je u Nišu na projekcije filma „Albanke su naše sestre“ izazvala zabranjena klerofašistička organizacija Obraz.

Istovremeno, Nacionalni srpski front je i dalje zvanično registrovan u APR-u kao udruženje građana koje se, kako se navodi, bori za „afirmaciju i zaštitu osnovnih, ljudskih prava i građanskih sloboda“ dok istovremeno propagira fašizam, rasizam i ksenofobiju.

Takođe, Tužilaštvo gotovo četiri meseca ne može da utvrdi ni krivce ni krivična dela za incident u Beškoj na tribini SNS-a na kojoj je govorio haški osuđenik Veselin Šljivančanin, kada su fizički napadnuti aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava. Isto toliko se Tužilaštvo ne oglašava o tome da li je počinjeno krivično delo kada su pripadnici Alternative, nekoliko dana posle incidenta u Beškoj, lepili plakate „strani plaćenici“ na vrata Inicijative mladih.

Umesto reakcije Tužilaštva javnosti je upriličen sastanak ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića sa pripadnicima“Alternative” koji su mu uručili 3500 potpisa studenata iz Srbije i regiona kao podršku zakonu o zaštiti Ćirilice.

Ovi događaji i neadekvatan odgovor nadležnih institucija pokazuju da Srbija klizi ka ivici da žrtve pretvori u nasilnike, a nasilje u legitimno sredstvo, dok se istovremeno desnica ponovo vraća na političku scenu Srbije. Kako dosadašnje  iskustvo u Srbiji govori  - svako jačanje desnice praćeno je ili slabošću države ili njenom prikrivenom podrškom.