Uprkos upozorenjima Saveta Evrope, Srbija već osam godina ne usvaja kodeks ponašanja poslanika
Srbija bi do 31. oktobra trebalo da Greku, telu za borbu protiv korupcije Saveta Evrope dostavi izveštaj o napretku u primeni svih preporuka ovog tela. Izvesno je da će jedna od preporuka, ona koja se tiče usvajanja kodeksa ponašanja narodnih poslanika, i dalje ostati neispunjena. Kodeks se „usvaja“ već osam godina, a njegovo donošenje nisu ubrzala ni oštra upozorenja iz Greka koji je pre sedam meseci naložio srpskom parlamentu da „odlučnije krene u akciju njegove izrade“. Mada je pre godinu dana formirana i treća po redu radna grupa koja bi trebalo da izradi kodeks, njeni članovi se za to vreme nijednom nisu sastali.
Ako je suditi po preduzetim radnjama, Skupština Srbije nema nameru da u skorije vreme usvoji kodeks ponašanja narodnih poslanika, iako tu obavezu ima i po Poslovniku Narodne skupštine još od 2010, ali i po preporukama koje su 2015. stigle iz Greka, ali do danas nisu sprovedene.
Ta organizacija je sredinom marta ove godine saopštila da Srbija nije „na odgovarajući način“ ispunila nijednu od 13 njenih preporuka, među kojima je i izrada kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Tada je Greko pozvao i šefa srpske delegacije da „što pre, a najkasnije do 31. oktobra“ dostavi izveštaj o napretku u primeni svih neispunenjih preporuka.
Radna grupa za izradu kodeksa se nije ni sastala
Kada je reč o poslaničkom kodeksu, od tada se stvari nisu pomerile ni za milimetar. Kako za Insajder kažu članovi Radne grupe, njen predsednik Aleksandar Martinović do sada nije sazvao nijedan sastanak.
Radna grupa za izradu kodeksa ponašanja poslanika formirana je još u junu prošle godine. Martinović je tada izjavio da je izrada kodeksa predviđena Poslovnikom Skupštine Srbije i da će on biti usvojen konsenzusom.
„Ako smo politički protivnici, duboko sam uveren da ne treba da budemo neprijatelji, ne treba jedni druge da mrzimo, vređamo i psujemo“, rekao je Martinović sredinom 2017, objašnjavajući zašto je neophodno izraditi poslanički kodeks.
Odgovor na pitanje zašto do danas nije sazvao nijednu sednicu Radne grupe i da li je Skupština odustala od izrade kodeksa nismo dobili, jer on nije odgovarao na naše pozive i poruke.
Da se Skupštini ne žuri sa pisanjem tog dokumenta moglo se zaključiti i iz izjave predsednice parlamenta Maje Gojković, koja je navela da “jako mali broj evropskih skupština ima kodeks”.
“Sada na tome rade Slovaci, Česi, Austrijanci. Zamolila sam ih da i nas uključe”, rekla je Maja Gojković za Novosti, ne precizirajući kada će doći do usvajanja tog dokumenta.
Zoltan Pek, kojeg je u tu grupu delegirao Savez vojvođanskih Mađara, navodi da ne zna zašto je sve stalo.
„Nije bilo nijedne sednice, a na temu etičkog kodeksa s članovima Radne grupe nisam razgovorao više od pola godine. Nadam se da ćemo se na jesen sastati. Nažalost, još je status kvo“, kaže Pek za Insajder.
Treća radna grupa
To je, inače, i treća po redu Radna grupa koja bi trebalo da se bavi izradom etičkog kodeksa, a prethodnu je predvodio Zoran Babić, takođe poslanik SNS. Za razliku od Martinovića, u vreme Babićevog predsedavanja tekst kodeksa bio je napisan, poslat u Brisel na proveru i sve je bilo spremno za njegovo usvajanje u Skupštini, ali nikada nije stavljen na dnevni red.
Inače, nacrt tog kodeksa, sastavljen 2014. godine, predviđao je oštre kazne za poslanike koji se neprimereno ponašaju. Kako je pisalo u tekstu tog dokumenta, poslanici koji poštuju pravila lepog ponašanja moraće javno da se izvine, a za slučaj da to ne učine, platiće kaznu u visini svoje tri plate, što je u tom trenutku bilo oko 225.000 dinara. Takođe, taj kodeks zabranjuje i upotrebu mobilnih telefona, snimanje i slikanje drugih poslanika, kao i unošenje partijskih obeležja.
Nikad usvojeni kodeks predviđao je i angažovanje poslanika u borbi protiv korupcije i odgovaranje na sva novinarska pitanja, kao i zabranu unošenja uvredljivih transparenata, zastava stranih država i partijskih simbola u parlament. Po tom nacrtu, ne bi bilo dozvoljeno ni korišćenje resursa parlamenta u privatne svrhe i primanje poklona koji nisu prigodni.
Prva radna grupa koja je trebalo da sastavi kodeks oformljena je još 2010, a za njenog predsednika izabran je Nenad Konstantinović, tada poslanik DS-a. Tekst kodeksa je rađen po ugledu na onaj koji je samo godinu dana ranije usvojen u Evropskom parlamentu. Iako je i taj nacrt bio spreman za usvajanje, došlo je do promene vlasti i sve je krenulo ispočetka.
Nenad Konstatinović, sada član Radne grupe, navodi da je preporuka Greka obavezujuća, a da je izveštaj tog tela veoma važan u procesu pridruživanja sa EU.
"Imali smo gotov nacrt kodeksa 2011. godine i da smo ga usvojili, Srbija bi bila prva država koja je to učinila posle Evropskog parlamenta. U međuvremenu kodeks ponašanja poslanika dobilo je više od 20 evropskih država. Iako se sada ne radi na tome, u nekom trenutku moraćemo i mi da ga usvojimo, jer je to naša obaveza u procesu evropskih integracija", kaže Konstatinović za Insajder.
Izvor: Insajder