Vlada Srbije za Insajder: Subvencije Kontinentalu ne ugrožavaju domaće IT kompanije

Podsetimo, domaći IT stručnjaci su prethodnih dana kritikovali subvencije vlade Kontinentalu, smatrajući da će ona delovati štetno na domaći IT sektor zbog toga što stavlja u neravnopravan položaj domaće kompanije u oblasti koju, za razliku od većine ostalih, karakteriše manjak radne snage.

„IT industrija nema razloga za zabrinutost, jer Kontinental naglašava da zapošljava inženjere, i to one sa jedinstvenim spojem znanja vezanih za softver i hardver, a ne one koji rade na gaming ili web rešenjima i koji čine najveći broj trenutno zaposlenih u IT industriji. Veliki broj inženjera su iz elektro i mašinske struke i tipično nisu konkurencija programerima koji već rade u IT industriji“, kažu u Vladi za Insajder.

U odgovoru Insajderu ističu i da Kontinental takođe pretežno zapošljava mlade ljude i inženjere koji završavaju fakultet, kao i da „u njihovo obrazovanje intenzivno ulaže oko godinu dana, čime značajno doprinosi ukupnom fondu sofisticiranih znanja u Srbiji, kako inženjerskih tako i onih vezanih za poslovanje“.

„Sa takvim obrazovanjem, ovi inženjeri će kasnije moći da otvaraju svoje inovacione kompanije, čime će se stvarati poseban ekosistem obrazovanja, inovacija i domaćih kompanija“, ističu u Vladi, napominjući da će se investicija države u budžet vratiti za manje od dve godine, kroz plaćene poreze i doprinose.

Podsetimo, Ministarstvo privrede nedavno je dodelilo subvenciju nemačkoj automobilskoj kompaniji Kontinental u iznosu od 9,5 miliona evra za otvaranje Centra za istraživanje i razvoj u Novom Sadu.

Na otvaranju 7. marta najavljeno je zapošljavanje 500 inženjera, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tom prilikom izjavio da je izgradnja razvojno-istraživačkog centra te kompanije „skok unapred i u vis“ za Srbiju.

Međutim, domaće IT kompanije prethodnih dana su oštro kritikovale ovu odluku ističući će tako strana kompanija biti u povlašćenom položaju jer će ionako isuviše malom broju IT stručnjaka moći da ponudi bolje uslove.

„Nelojalna“ konkurencija u najvećem srpskom IT gradu

Novi Sad je najveći centar razvoja IT industrije u Srbiji, što je više puta isticala i premijerka Ana Brnabić, koja je i na čelu Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije. Prema nezvaničnim podacima, u Novom Sadu radi oko 4000 IT stručnjaka, dvestotinak kompanija, što domaćih, što stranih. Istovremeno, u ovaj broj nisu uračunati frilenseri koji sami sebi nalaze poslove i rade direktno za strane kompanije.

Reagujući na subvencije vlade Kontinentalu, Vojvođanski IKT klaster u svom zvaničnom saopštenju ističe da ova subvencija direktno ugrožava domaću IT industiju. Kako se navodi u saopštenju, Kontinental na tržištu rada "sigurno ne može da nađe 500 inženjera", zbog čega će morati da ih potraži u postojećim kompanijama, što znači da, u suštini, otvaranja novih radnih mesta neće ni biti.

"Osim toga, sigurni smo da ova kompanija neće ni dobit zadržavati u Srbiji i da je poslovni model koji planiraju u suštini outsourcing – u "Centru za istraživanje i razvoj“ će se razvijati rešenja koja će matična kompanija prodavati na svetskom tržištu ne iz Srbije, već iz Nemačke ili neke druge lokacije na kojoj se registruje dobit i plaća porez. Država, dakle, iz džepa poreskih obveznika finansira efektivni odliv mozgova", navodi se u saopštenju vojvođanskog IKT klastera.

Premijerka Ana Brnabić je pre godinu i po dana izjavila da bi u IT sektoru u Srbiji, da imamo kadrove, moglo odmah da se zaposli 15.000 ljudi. IT sektor je jedini u kom je broj oglasa za posao veći nego prijava, pokazuju podaci sajta Poslovi.infostud.com.

Zakon dozvoljava subvenciju Kontinentalu

Podsetimo, pre godinu i po dana Vlada je donela sličnu odluku. Tada je računarska kompanija Endava iz Velike Britanije, koja je na tržište Srbije ušla kupovinom jedne od najvećih domaćih softverskih kompanija, beogradskog PS Techa, dobila subvencije u visini od 1,6 miliona evra.

Nakon što se 3.500 predstavnika IT industrije pobunilo protiv toga, subvencija je stopirana, a Vlada je donela i Uredbu o direktnim investicijama u kojoj je razvoj softvera isključen iz delatnosti kojima mogu da budu dodeljene državne subvencija. Međutim, Uredbom je ostavljena mogućnosti da kompanije koje nisu zvanično u delatnosti softvera dobiju subvencije, a u ovom slučaju to je Kontinental kom softverske delatnosti nisu primarna delatnost.

Generalni menadžer Kontinentala za Srbiju Saše Cioringe izjavio je za portal Startit da ugovor još nije potpisan, ali da će biti javan i sve informacije će biti dostupne javnosti.

„Pre odluke da dođemo u Srbiju, bilo je mnogo lokacija i zemalja koje su uzete u obzir i većina njih je takođe nudila subvencije. Troškovi podizanja takvog razvojnog centra su veoma visoki i subvencije pomažu kako bi lokacija i dalje bila privlačna u smislu troškova dok inženjeri još uvek nisu u mogućnosti da rade u punom kapacitetu“, rekao je Cioringe.

Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) učestvuje sa više od pet odsto u bruto domaćem proizvodu (BDP) i predstavlja jedan od najbrže rastućih sektora u srpskoj privredi.

Prema podacima Narodne banke Srbije izvoz softverskih usluga u prošloj godini dostigao je 899 miliona evra. U odnosu na 2016. kada je izvoz iznosio 740 miliona evra, ostvaren je rast od 21%.

Premijerka Ana Brnabić je u više navrata isticala značan IT industrije za razvoj Srbije, a Kancelarija Vlade Srbije za informacione tehnologije i eUpravu, u saradnji sa Ministarstvom za rad i UN Programom za razvoj (UNDP), započela je i program prekvalifikacije u IT sektoru.

Ipak, dok se broj radne snage u ovom sektoru ne poveća, domaće kompanije će i dalje morati da strepe zbog državnog subvencionisanja „nelojalne“ konkurencije iz inostranstva.

Subvencionisanje investitora kao „rupa bez dna“

Ekonomski rast zasnovan na privlačenju stranog kapitala subvencijama koncept je koji je Srbija počela da usvaja 2006. godine, kada je donesena Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija na inicijativu tadašnjeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića.

Međutim,  tokom više od 10 godina subvencionisanja investitora, nije urađena nijedna sveobuhvatna analiza o realnim efektima ovih davanja zbog čega gotovo nije moguće izračunati tačnu brojku koliko je tačno uloženo u privlačenje investitora.

Prema istraživanju Insajdera, samo iz budžeta ukupno je odobreno 439.004.653 evra subvencija, čime je država praktično postala najveći pojedinačni „strani investitor“. Uz sve to, osim novca iz budžeta, država i na razne druge načine izdvaja sredstva za privlačenje stranih investicija.

Do danas niko nije odgovarao i pored toga što nadležne institucije, po svemu sudeći, raspolažu dokazima da se novac građana Srbije iz budžeta za privlačenje stranih investicija godinama neodgovorno trošio, i to bez ikakve kontrole.

Takođe, prema izveštaju Svetske banke, broj novih radnih mesta u Srbiji ne bi bio drastično manji i bez subvencija koje država daje investitorima. Analiza Svetske banke je pokazala da se samo trećina novootvorenih radnih mesta može smatrati direktnom posledicom subvencija koje građani daju iz budžeta već više od deset godina.

Saša Dragojlo