Vojin Lazarević postavljen za novog direktora Al Dahre Irig, kupca PKB-a

Prema podacima koji su juče objavljeni u zvaničnom registru APR-a, kompanija Al Dahra Irig, u vlasništvu istoimene firme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, imenovala je Vojina Lazarevića za direktora.

Ova firma osnovana je sa 100 dinara kapitala 26. marta 2018, a do 23. avgusta zvala se Al Dahra Balkans.  

Pre Vojina Lazarevića na mestu direktora bila je Jelena Sandić, do tada potpuno nepoznata u svetu biznisa.

Kompanija Al Dahra doo Irig je kao jedini ponuđač na tenderu za privatizaciju PKB-a, kupila imovinu ovog kombinata za oko 105 miliona evra, što je tek malo više od polovine njegove procenjene vrednosti.

Arapske veze

Saradnja Vojina Lazarevića i Al Dahre zvanično je počela još 2014. kada je Al Dahra kupila 51 odsto Lazarevićeve firme Rudnap Agrar. To je bila njihova prva investicija u Srbiji, nakon što su bez objašnjenja odustali od kupovine osam poljoprivrednih kombinata i višemilionskih investicija koje su predstavnici države najavljivali.

Vrednost PKB-a pala pred privatizaciju, Ministarstvo odbija da dostavi procene vrednosti

Mlađan Dinkić je 2013. s predstavnicima Al Dahre potpisao i predugovor o ulaganju u poljoprivredu, ali on nikada nije raelizovan. Umesto posla s državom, Al Dahra je prvo kupila većinski paket Rudnapa, a 2015. godine postala je i stopostotni vlasnik ove firme.

Iako je prodao celokupan kapital u kompaniji, Lazarević je do avgusta ove godine bio član Nadzornog odbora Rudnapa, odnosno firme koju su arapski investitori preimenovali u Al Dahra Rudnap.

Prema istraživanju Insajdera, Vojin Lazarević dovođen je u vezu s još jednom kompanijom iz UEA.

Na osnovu međudržavnog sporazuma između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, krajem 2013. godine potpisan je Memorandum o razumevanju između EPS-a i arapske firme „Amplex“ iz Abu Dabija.

Memorandum do kojeg su došli novinari Insajdera, predviđao je da kompanija „Amplex“ rukovodi jednim od najvećih projekata EPS-a čija je realizacija najavljivana gotovo dve decenije. Reč je o zameni svih starih brojila za merenje potrošnje struje u Srbiji takozvanim pametnim brojilima. Prema Memorandumu, „Amplex“ je bio dužan da najveću količinu brojila nabavi preko domaćih podizvođača. Ukupna vrednost posla koji je trebalo da finansira EPS, prema ovom dokumentu, procenjena je na pola milijarde dolara.

Za razliku od EPS-a koji je brojila mogao da nabavi samo putem tendera, „Amplex“ nije imao tu obavezu. Po memorandumu, 75 odsto posla trebalo je da realizuju domaće firme koje „Amplex“ sam izabere. Od takvog aranžmana, korist je mogla da ima upravo firma Vojina Lazarevića Meter & Control koja je bila jedan od većih dobavljača brojila.

Kao i posao sa Al Dahrom takođe ugovoren 2013. godine, i sporazum sa „Amplexom“ nikada nije realizovan.

Afere: Trgovina strujom, Nacionalna štedionica...

Vojin Lazarević je biznismen koji je široj javnosti postao poznat nakon izbijanja afera u vezi sa trgovinom strujom i privatizacijom Nacionalne štedionice.

Kako je otkrio Insajder u emisiji Državna pljačka države, Vojin Lazarević i Vuk Hamović imali su vlasnički udeo u banci Veksim u kojoj je završio deo novca koji je devedesetih iznet iz zemlje. U toj banci odlukom Mlađana Dinkića nakon 2000. godine držane su i devizne rezerve. Praktično ulaganjem državnog novca deponovanim u Veksimu, preko povezanih firmi Hamović i Lazarević su postali pojedinačno vlasnici najvećeg paketa akcija Nacionalne štedionice.

Kako je objavljeno u Insajderu, kada je tokom 2005. i 2006. grčka banka EFG kupila Nacionalnu štedionicu za paket Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, koji su uložili 6,2 miliona evra i 1,2 miliona dolara, plaćeno je 41 milion evra.

U isto vreme, Vojin Lazarević i Vuk Hamović razvijali su posao s trgovinom električnom energijom.

Anketni odbor Skupštine Srbije je 2004. godine utvrdio da je EPS sklapao štetne ugovore s firmama EFT i „Interfejs“ u vlasništvu Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića, kojima je dato ekskluzivno pravo na uvoz i izvoz viškova struje iz Srbije. Na tom poslu su Lazarević i Hamović navodno pribavili imovinsku korist od 12,8 miliona dolara i oštetili državni budžet za više od 22 miliona dolara.  

Skoro deset godina kasnije, Ministarstvo energetike je podnelo krivične prijave protiv Lazarevića i Hamovića, na osnovu izveštaja Antikorupcijskog tima o zloupotrebama u energetskom sektoru. Tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović rekla je da je u poslovima s njihovim firmama država pretrpela štetu od više stotina miliona dolara.

„Neki Vojin ili Vuk danas sigurno rade po zakonu. Pitanje je šta su radili kad su počinjali. To vam je ono: 'Ne pitajte me za prvi million'. E, pa mi hoćemo da vidimo gde je taj prvi milion i kako se do njega došlo. Sramota je šta je urađeno u energetskom sektoru zahvaljujući nekim njihovim političkim spregama", rekla je Mihajlović 2013. godine.

Do danas međutim nije poznato šta je Tužilaštvo preduzelo u ovom slučaju i da li se protiv Vojina Lazarevića istraga uopšte vodi.

Izvor: Insajder