Vrednost PKB-a pala pred privatizaciju, Ministarstvo odbija da dostavi procene vrednosti
Ministarstvo privrede koje je raspisalo i sprovelo privatizaciju Poljoprivredne korporacije Beograd odbilo je da novinarima Insajdera dostavi dokumentaciju koja sadrži procenu imovine PKB uz obrazloženje da tu procenu nije sačinilo Ministarstvo privrede već procenitelj kojeg je angažovao PKB. Na osnovu te procene država je formirala cenu i za oko 105 miliona evra prodala kompaniji Al Dahra iz UAE zemljište PKB-a veličine pola Beograda, mehanizaciju, objekte. Najnovija procena, na osnovu koje je određena početna cena za prodaju PKB-a, manja je za gotovo sto miliona evra od procene urađene samo tri godine ranije.
Kompanija Al Dahra iz UAE je kao jedini ponuđač na tenderu za privatizaciju PKB-a, kupila imovinu ovog kombinata za oko 105 miliona evra, što je tek malo više od polovine njegove procenjene vrednosti koja je iznosila 208,4 miliona evra.
Procenu vrednosti PKB-a uradila je konsultantska kuća Dilojt, koju je PKB angažovao kao privatizacionog savetnika na osnovu tendera objavljenog u junu 2017. Dilojt je dobio posao kao jedini ponuđač.
Zanimljivo je da je ova kompanija već procenjivala imovinu PKB-a 2015 godine, za potrebe prvog, neuspešnog pokušaja privatizacije. Tada je procena bila da imovina PKB-a vredi oko 300 miliona evra.
Tri godine kasnije u novom privatizacionom ciklusu, procenjena vrednost imovine smanjena je skoro za trećinu.
Novinari Insajdera uputili su Ministarstvu privrede zahtev po Zakonu za pristup informacijama u kome smo tražili procenu vrednosti PKB-a iz 2015. i 2018, na osnovu koje je na kraju sprovedena privatizacija ovog poljoprivrednog kombinata.
U rešenju kojim se odbija naš zahtev, Ministarstvo privrede navodi da bi dostavljanje procene vrednosti PKB-a bilo u suprotnosti sa propisima o privatizaciji, a poziva se na obavezu čuvanja poverljivih podataka. Po Zakonu o privatizaciji postoji obaveza čuvanja tajnosti ali dok se sam proces privatizacije ne okonča. Bez obzira na to što je već potpisan ugovor o prodaji PKB-a, Ministarstvo je odbilo zahtev Insajdera.
Nedimović: Procena urađena na osnovu tržišne vrednosti
Država je prodala imovinu PKB-a koja obuhvata oko 16.700 hektara poljoprivrednog zemljišta, objekte, mehanizaciju i vlasnički udeo PKB-a u zavisnim društvima - Eko Labu, Institutu PKB Agroekonomik i Veterinarskoj stanici PKB.
Na pitanje novinara Insajdera kako je moguće da je imovina PKB-a toliko izgubila na vrednosti imajući u vidu da cena poljoprivrednog zemljišta konstantno raste, ministar poljoprivrede Branislav Nedmović navodi da je procena rađena na osnovu tržišnih parametara koji zavise od veličine parcela.
„Nije ista vrednost poljoprivrednog zemljišta kada prodajete dva hektara i kada prodajete 200 hektara. Slažem se da kada su u pitanju dva hektara cena ne pada, ali za velike komplekse pada cena zato što nema zainteresovanih kupaca“, rekao je Nedimović za Insajder.
Inače, za privatizaciju PKB-a bilo je zainteresovano osam inverstitora koji su krajem 2017. poslali pisma o namerama da učestvuju u privatizaciji. Na tender se ipak javila samo Al Dahra koja je kupila Poljoprivredni kombinat Beograd ponudivši iznos tek malo iznad početne cene.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za Insajder da je zadovoljan postignutom cenom i da se u ovom slučaju ne može posmatrati samo iznos po kom je imovina prodata jer se Al Dahra obavezala na dodatna ulaganja kao i na preuzimanje 1000 radnika PKB-a.
Cena niža, pooštreni uslovi za potencijalne kupce
Nakon potpisivanja ugovora o prodaji PKB-a, predstavnik kompanije Al Dahra Kadaim Abdulah Al Darej rekao je da je ova kompanija šest godina „tražila priliku za investiranje u Srbiju“. Odgovarajući na pitanja Insajdera, on nije objasnio zbog čega Al Dahra nije bila zainteresovana za PKB pre tri godine kada je takođe bila oglašena prodaja kombinata.
Podsetimo, prvi pokušaj privatizacije PKB-a je propao jer na otvaranju ponuda u martu 2016. nije bilo zainteresovanih za početnu cenu koja je iznosila 50 miliona više nego ona po kojoj je sada prodata imovina PKB-a.
Zanimljivo je i da je država, nakon prvog tendera na koji se niko nije javio, dodatno pooštrila kriterijume, odnosno uslove koje kupac mora da ispunjava. Dok je na prvom tenderu, raspisanom krajem decembra 2015. zahtev bio da potencijalni kupac ima u prethodnoj godini prihod od 50 miliona evra, na ovogodišnjem tenderu, na koji se javila samo Al Dahra, kao uslov je naveden godišnji prihod od čak 400 miliona evra.
Pre raspisivanja tendera, na javni poziv Ministarstva privrede osam investitora je poslalo pisma o zainteresovanosti za kupovinu PKB-a. Osim Al Dahre, zainteresovani su bili i „MK grupa", „Industrija mesa Matijević", kao i kompanije iz Velike Britanije, Kine, Singapura.
Inače, javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanih investitora, čime je započeta poslednja trka za PKB, raspisan je samo dan nakon što se predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Davosu sastao sa direktorom Al Dahre Hadimom al Darejem i najavio da je Al Dahra zainteresovana za Poljoprivredni kombinat Beograd.
PKB upisan kao vlasnik zemljišta 2015. godine
Tokom godina u javnosti su se mogle čuti različite procene o tome koliko zaista vredi PKB.
Udruženje malih akcionara PKB-a je 2007. godine uradilo finansijsku analizu po kojoj je vrednost PKB-a iznosila 650 miliona evra.
Nakon prodaje PKB-a Al Dahri, bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas ocenio je da je imovina kombinata prodata po ceni četiri puta nižoj od realne, a upola manjoj od cene po kojoj je to preduzeće nuđeno na prodaju 2013. godine.
Predstavnici sindikata PKB-a takođe su se protivili prodaji po početnoj ceni od oko 104 miliona evra navodeći da samo zemljište vredi mnogo više jer je reč o parcelama koje su u komadu i delom opremljene sistemima za navodnjavanje.
Prema poslednjem konsolidovanom finansijskom izveštaju celokupna vrednost imovine PKB-a iznosi oko 490 miliona evra.
Ipak, Ministarstvo privrede nije ponudilo na prodaju ukupnu imovinu, već je iz postupka privatizacije izuzeto nekoliko hiljada hektara građevinskog zemljišta, a predviđeno je da Al Dahra dodatno plati stočni fond, procenjen na oko 17 miliona evra.
Inače, PKB je do 2015. na većem delu poljoprivrednog zemljišta imao samo pravo korišćenja dok je vlasnik bila država.
Prema finansijskom izveštaju iz 2015, tokom te godine PKB-u je na osnovu rešenja Ministarstva građevinarstva dozvoljeno da uknjiži kao sopstvenu imovinu 16.365 hektara državne zemlje, od čega oko 15.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.
U izveštaju se navodi da je uknjižbom na oko 16.000 hektara zemljišta vrednost imovine PKB-a povećana za oko 215 miliona evra.
Tri godine kasnije, isto toliko hektara prodato je Al Dahri za 105 miliona, s tim da je po toj ceni osim zemljišta otuđena i oprema, objekti, udeo u povezanim društvima.
Da nije izvršena konverzija prava korišćenja u pravo vlasništva PKB-a, ove parcele ne bi ni mogle biti prodate jer Zakon o poljoprivrednom zemljištu ne dozvoljava prodaju poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu.
Tadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić potpisao je 2013 godine s kompanijom Al Dahra predugovor o prodaji osam poljoprivrednih kombinata među kojima je bilo i gazdinstvo PKB-a 7.juli.
Predugovorom je bila planirana prodaja 2.329 hektara poljoprivrednog zemljišta PKB-a po ceni od ukupno 28 miliona evra, odnosno 12.000 evra po jednom hektaru. Tada se moglo čuti i da je planirano da Al Dahra oko 16 000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, koje je koristio PKB, uzme u dugoročan zakup.
Bez ikakvog obrazloženja, taj posao nikada nije realizovan.