Zakonska pomoć teško obolelima na čekanju jer je predlaže opozicija

Poslednji primer je to što skupštinska većina već godinu dana odbija čak i da stavi na dnevni red predlog poslanice Nove stranke Marinike Tepić da se poveća fond za lečenje dece u inostranstvu, dok je ranije Narodna skupština odbila i predloge poslanika Demokratske stranke Dušana Milisavljevića o tome da oboleli od karcinoma ne mogu da dobiju otkaz ili da se roditeljima bolesne dece plati odsustvo sa posla.

Poslanik Dušan Milisavljević smatra da je problem već godinama taj što poslanici više gledaju šta misli šef poslaničke grupe iz koje dolaze, nego oni sami.

„Moj stav je da narodni poslanici treba da budu birani pod imenom i prezimenom jer jedino tako imaju odgovornost prema građanima koji ih biraju. U ogromnom procentu ne samo u ovom sazivu, već i u ranijim sazivima, narodnim poslanicima je važnije šta misli šef poslaničkog kluba ili šta misli trenutno stranka iz koje se oni dolazi. Kada bi se poslanici birali imenom i prezimenom mnogo bi više vodili računa ko i šta priča i radi, a manje bi se gledalo ko je iz koje stranke“, kaže Milisavljević za Insajder.

Poslanica Marinika Tepić, osim sveopšteg bojkota vladajuće stranke prema predlozima opozicije, kao razlog neprihvatanja njenog, ali i ostalih sličnih predloga, vidi to što vladajuća stranka ne želi da se uopšte o tome raspravlja kako se ne bi postavljala pitanja na koji način se taj novac ranije trošio.

 „Skoro godinu i po dana predlažem da se raspravlja o promenama Zakona o igrama na sreću da se umesto pet odsto od poreza i taksi od igara na sreću izdvaja 25 odsto za lečenje stanja i oboljenja koji se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji. Ovaj predlog, međutim, odbija se apriori. Odbija se čak da se povede i rasprava na ovu temu. Ali oni, po mojoj oceni, neće ni raspravu o tome jer kada otvorite raspravu onda biste videli gde se to i na koji način trošilo do sada. Bojim se da je to veći problem za raspravu nego sama namera da se u ove svrhe izdvoji deo sredstava“, navodi Marinika Tepić za Insajder.

Ona dodaje i da je upravo rasprava neophodna kako bi se utvrdilo da li postoji dovoljno novca.

„Možda moj predlog nije najbolje rešenje. Nemam problem, ali hajde da razgovaramo na ove teme. Ukoliko neko unutar rasprave i zaključi da novac za to postoji i da ga ima dovoljno, kako je onda moguće da građani ne znaju za tu mogućnost i leče se raznoraznim sms akcijama i humanitarnim koncertima“, navodi Tepić i dodaje da ona pozdravlja svaku humanitarnu empatiju koja se treba negovati.

Nakon predlaganja u dva mandata, usvojen Zojin zakon

Nakon višegodišnjeg predlaganja sa jedne strane i odbijanja sa druge, poslanici Skupštine Srbije početkom 2015. usvojili su "Zojin zakon" koji omogućava bolji tretman dece obolele od teških retkih bolesti. Zakon su inicirali roditelji Zoje Mirosavljević, devojčice preminule od Batenove bolesti, a predlog u skupštinsku proceduru uputio je upravo poslanik Dušan Milisavljević.

Na pitanje kako je kao opozicioni poslanik ipak uspeo da izdejstvuje usvajanje Zojinog zakona, Milisavljević navodi da je na zakonu insistirano u čak dva mandata, ali da je na kraju ipak donet.

„Mislim da je Zojin zakon došao kao jedna opšte društvena potreba uz zahteve javnosti, i novinara i udruženja i uticajnih ljudi poput glumaca, pisaca… U suštini radilo se u dobrom sistemskom zakonu za čije donošenje se javnost prosto založila, a ja sam pristojno ukazao da to nije problem Dušana Milisavljevića, već je to problem ljudi koji imaju decu koja boluju do retkih bolesti. I mislim da, kada radite u interesu građana, kada ne politizujete određenu temu ili određeni zakon i kada javnost to vidi, možete da otvorite i ta takoreći neotvorena vrata trenutno vladajućih koalicionih stranaka“ , dodaje Milisavljević.

Udaljivanje nasilnika iz porodice i ranije predlagano, usvojeno tek na predlog Vlade

Prošle godine Skupština Srbije usvojila je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je između ostalog predvideo da se nasilnik izbaci iz kuće.

Dušan Milisavljević podseća da je 90 odsto usvojenog zakonskog rešenja ustvari inicijativa Autonomnog ženskog centra koju je on u prošlom sazivu predlagao, ali je predlog bio odbijen.

„Na kraju smo došli do toga da je u junu prošle godine to izglasano, ali na predlog Vlade, što je isto u redu jer je za građane najvažnije da je ovaj zakon usvojen“ , dodaje Milisavljević.

Mina Milanović