Životno pitanje za Zrenjanince - kompleksan problem za nadležne
Zrenjanin još nema pijaću vodu, a kada će je dobiti to niko ne zna. Gradonačenik Zrenjanina na pitanje Insajdera šta se dešava sa fabrikom vode u Zrenjaninu nema konkretan odgovor, ne daje rokove i navodi da je reč o kompleksnom problemu. Pitanje ko bi trebalo da reši taj kompleskan problem, odnosno obezbedi pijaću vodu Zrenjanincima, i u “čijem je dvorištu loptica”, ostalo je bez odgovora.
Još davne 2004. godine voda iz gradskog vodovoda u Zrenjaninu je zabranjena za piće i pripremu hrane jer se u njoj nalazila nedozvoljena količina arsena.
Gradonačenik Zrenjanina, uz navođenje da ne može da daje rokove, veruje da će do rešenja tog “kompleksnog problema doći u nekom narednom periodu”
“U ovom trenutku se analiziraju sve mogućnosti na koji način može da se pronađe rešenje za dobrobit svih građana. Rekao sam kompleksno je. Kada sam postao gradonačelnik nisam obećavao nikakve rokove, nikakva moguća rešenja, uljučene su naravno i državne insitucije i svi važni činioci. Verujem da, opet kažem bez rokova, u nekom narednom periodu možemo da imamo rešenje tog problema”, kaže gradonačelnik Zrenjanina.
Na pitanje ko je sada na potezu i u čijem je dvorištu loptica odgovor nismo dobili. Gradonačelnik Zrenjanina se nakon prvog odgovora zahvalio i udaljio od ekipe Insajdera.
Rokova nema, baš kao ni pijaće vode u jednom gradu u Srbiji, u 21. veku, i tako već više od 17 godina. Do sada već svi znaju da Zrenjaninci nemaju vodu, ali oni to osećaju na svojoj koži. Prema procenama na flaširanu vodu, dakle pijaću, građani Zrenjanina potroše dnevno ukupno oko 20 hiljada evra. Oni koji nemaju novca mogu jedino da rizikuju zdravlje, ali to na kraju može još više da košta.
Predsednik spreman i da bude član radne grupe koja bi rešila problem
Sredinom aprila ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da se problemom pijaće vode u Zrenjaninu “toliko bavio i da se toliko nervira”, a čak je izneo i sumnje da je bilo pokušaja da se “uzmu pare”.
“Bilo je tu i bahatosti i osionosti i neodgovornosti. Siguran sam, mada nemam dokaza da je bilo i pokušaja da se uzmu pare od jednog od drugog, neki investitori, ma čuda su se tu dešavala”, rekao je Vučić na televiziji B92.
On je izjavio i da je bila greška što se voda uzima sa zagađenog vodoizvorišta a ne sa Dunava i da se plaši da bi trebalo još mnogo novca da se voda sa tog izvorišta prečisti. Tada je izrazio i spremnost da sam bude deo radne grupe kako bi se rešio problem pijaće vode u Zrenjaninu.
“Znam da bi se ljudi u Zrenjaninu tome radovali, pa sam spreman čak i sam time da se pozabavim. Da budem iskren molio sam ljude u Vladi da to rade i ako ne postoji drugi način, lično ću da učestvujem kao jedan član radne grupe i da pokušam snagom volje i nekakvog autoriteta da to poguramo, da ljudi jednom zauvek dobiju čistu vodu u Zrenjaninu i u čitavom srednjem Banatu”, rekao je Vučić.
Od tada do danas ništa se međutim nije dogodilo, niti iko nudi rešenje koje bi Zrenjaninu u dogledno vreme moglo da obezbedi pijaću vodu. Građani Zrenjanina osim što nemaju pijaću vodu nemaju odgovore ni na nagomilana pitanja.
Kokot: Vratili smo se u 2003, nemamo ni fabriku ni vodu
Dušan Kokot iz Udruženja Građanski preokret kaže za Insajder da mu nije jasno šta se čeka i zašto ugovor sa Fabrikom vode nije reskinut.
“Mi smo se vratili u 2003. godinu, nemamo ni fabiku ni način da rešimo problem, a imamo vodu koja nije voda”, kaže Kokot.
On podseća da su bile formirane dve komisije koje je trebalo da utvrde propuste i nađu rešenja. Komisija stručnjaka Vodovoda i kanalizacije u izveštaju početkom ove godine navela je da Fabrika vode u Zrenjaninu nije ispunila nijedan od 34 tehnička uslova, odnosno da ne ispunjava tehničke uslove iz javne nabavke i da rad postrojenja preopterećuje i ugrožava celokupan sistem vodovoda i kanalizacije Zrenjanina. Česti prekidi rada postrojenja, prema nalazima komisije, dovodili su do znatnog broja kvarova vodovodne mreže, 13 od 105 uzoraka prečišćene vode nije bilo u skladu s Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće, a gubici vode višestruko su prevazilazili propisanu granicu do pet odsto čime je bilo ugroženo i izvorište iz kojeg se snabdeva Zrenjanin.
Direktor Fabrike vode u Zrenjaninu Bojan Dimkić rekao je tada da nisu tačni navodi komisije „Vodovoda i kanalizacije“ o tome da ta fabrika ne ispunjava nijedan uslov definisan javnom nabavkom, kao i da je o tom izveštaju obavešten iz medija.
Dušan Kokot kaže da se druga gradska komisija nikada nije oglasila, kao i da niko iz grada nije govorio o nalazima komisije vodovoda.
“Moje mišljenje je da je jedino rešenje da se ugovor raskine. Najgore bi bilo da država odluči da preuzme Fabriku vode jer to ne podrazumeva samo izgrađeno postrojenje već se tako preuzimaju i dugovi, krediti, koju je fabrika vode uzimala od banaka i to uz velike kamate. S druge strane, da je postrojenje valjalo valjda bi do danas proradilo”, kaže Kokot.
On podseća da je i Građanski preokret pre pokretanja istrage tužilaštvu podneo krivičnu prijavu ali da nikada nisu dobili informacije da li je i kako po njoj postupano.
Istraga pokrenuta pre više od godinu dana
Da li je i kakvih pokušaja bilo da se uzmu pare, kako kaže predsednik, ili kakvih je zloupotreba bilo,trebalo bi da da otkrije istraga koja se već više od godinu dana vodi pred posebnim odeljenjem za borbu protiv korupcije u novosadskom tužilaštvu. Istraga je pokrenuta još u februaru prošle godine. Naime MUP je 13. februara 2020. saopštio da su tri lica privedena zbog sumnje da su učestvovali u malverzacijama u vezi sa fabrikom vode u Zrenjaninu. Sudeći prema tom saoopštenju MUP-a sporno je bilo sve- od dogovora koji su prethodili javnoj nabavci postrojenja za preradu vode, preko ugovora o izgradnji fabrike vode koji je suprotno tada važećem zakonu potpisan sa privatnom kompanijom, pa do novca od subvencija koji je nezakonito trošen.
Istraga je pokrenuta protiv dvojice bivših direktora JKP „Vodovod i kanalizacija“ u Zrenjaninu Ivana Devića i Gorana Tajdića, kao i protiv bivšeg direktora Fabrike vode u tom gradu Nenada Obradovića koji je bio odgovorno lice beogradskog preduzeća „Synertech“ i bivše odgovorno lice novosadske firme „Gruppo Zilio“ i njenog beogradskog ogranka „Gruppo Zilio SPA“.
Šta se danas događa sa tom istragom i zašto nije okončana pitali smo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg tužilaštva u Novom Sadu , a odgovore ćemo, kako su nam najavili, dobiti.
Podsećanja radi još 2004. godine rešenjem sanitarne inspekcije u Zrenjaninu je zabranjeno korišćenje vode iz vodovoda za piće i pripremanje hrane. Utvrđeno je da u sebi ima nedozvoljenu količinu arsena i drugih štetnih materija. Takva žuta voda i danas izlazi iz slavina u domaćinstvima u Zrenjanjinu, a fabrika vode koja je izgrađena i kratko radila sada više ne radi.
Izgradnjom fabrike vode umesto rešenja, napravljen je još jedan veliki problem.
Hronologija nerešavanja problema
Grad Zrenjanin je 2014. potpisao s konzorcijumom investitora ugovor o izgradnji fabrike za prečišćavanje voda. Kako se ispostavilo međutim ugovor je bio nezakonit zato što po tada važećem Zakonu o komunalnim delatnostima privatna kompanija nije mogla da se bavi uslugom prečišćavanja vode.
Problem je „prevaziđen“ tako što je Skupština Srbije 7. decembra 2018. promenila Zakon, čime su i privatnici dobili pravo da, uz saglasnost osnivača javnog preduzeća, obavljaju komunalne delatnosti.
Konzorcijum privatnih firmi koji čini firma „Sinerteh“ i srpski ogranci italijanske kompanije „Zilio“ izgradio je fabriku za prečišćavanje vode, svojim sredstvima još 2017, a postrojenje je krajem marta 2020. ove godine dobilo sanitarnu saglasnost za rad. Nekoliko dana kasnije obustavljen je rad zbog mehaničkog zagađenja vode, odnosno kamenčića, šljunka i drugih naslaga u njoj koja su, kako je pojašnjeno, pretila da trajno oštete opremu.
Vlasnik „Sinerteha“ Nenad Obradović je pre nekoliko meseci izjavio da konzorcijum svaki dan gubi 2.000 evra zbog toga što postrojenje u koje je, prema njegovim rečima, uloženo više od osam miliona evra, još nije započelo sa radom.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je u junu 2019., odgovarajući na pitanje Insajdera da li će neko snositi odgovornost zbog nezakonito potpisanog ugovora o izgradnji postrojenja za prečišćavanje vode u Zrenjaninu, rekla da „ona nije tu da utvrđuje odgovornost“, kao i da „time treba da se bave nadležne institucije, ako ima razloga za to“.
Fabrika vode u Zrenjaninu je u decembru 2020. godine potpuno prestala sa radom zbog eksplozije u pogonu u kome su povređena dva radnika.
Stručnjaci Republičkog zavoda za sudska veštačenja utvrdili su u martu da je uzrok eksplozije u Fabrici vode Zrenjanin, brzo sagorevanje gasa u objektu za dezinfekciju vode i pumpanje u vodovod. Analiza incidenta rađena je na zahtev rukovodstva fabrike koje je zatražilo da se izvrši provera i ispitivanje sistema za prečišćavanje i obradu vode, da bi se utvrdio uzrok tog incidenta.
U izveštaju se navodi da Fabrika vode prerađuje sirovu vodu sa izvorišta "Mihajlovački", u kome ima i apsorbovanog gasa - metana, a da je eksploziju nakupljenog gasa u gornjem delu hale izazvala varnica prilikom paljenja svetiljki. Do eksplozije ne bi ni došlo da se prostorija provetravala.
Iz fabrike su početkom februara ove godine saopštili da su otklonjene posledice havarije i da su spremni da preuzmu vodosnabdevanje grada zdravom pijaćom vodom, ali prema rečima Zrenjaninaca do sada to nije učinjeno i u vodovodnoj mreži je “žuta voda” koju isporučuje gradsko javno komunalno preduzeće "Vodovod i kanalizacija".
Izvor: Insajder