Autor izveštaja Fridom hausa: Srbija više nije na listi demokratskih zemalja najviše zbog korupcije
Stanje u oblasti borbe protiv korupcije, izbornog procesa, problem zarobljene države i medijska situacija bili su ključni parametri na osnovu kojih je Fridom haus u ovogodišnjem izveštaju oborio Srbiju za jednu stepenicu i iz grupe delimično slobodnih država spustio u grupu zemalja sa hibridnim režimom, u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene, kaže za Glas Amerike autor izveštaja za Srbiju Miloš Damnjanović.
Kako objašnjava, Srbija već niz godina unazad malo po malo pada i gubi napredak koji je ostvarila u prošlosti.
“Svake godine ta ocena stanja demokratije u Srbiji opada po malo i taj pad je osetan po različitim parametrima koje pratimo - integritet izbornog procesa, ili tok izbornog procesa, stanje slobode medija, to ukupno stanje demokratičnosti u državi. Prosto postoji jedno kontinuirano nazadovanje”, kaže za Glas Amerike Damnjanović.
Ističe da je ovogodišnjem padu Srbije najviše je doprinela korupcija, odnosno sve lošije stanje u toj oblasti.
“Mi pratimo zadnjih osam godina jednu zamenu da je korupcija bila tema broj jedan, tema na kojoj je Vučić došao na vlast, na kojoj SNS došla na vlast, do toga da ta tema polako sve više i više bledi. Pošto svake godine imamo novu vladu, ili svake druge godine, pa imamo i redovne ekspozee, tačno možemo pratiti, recimo da u programima i ekspozeima vlada to prelazi sa prve na desetu tačku o kojoj se govori. Pa se polako i to gubi”, objašnjava Damnjanović.
On dodaje da su ovde godine "snizili kategoriju korupcije".
“Prosto smo ocenili posle afera kao što je bio Krušik, načina na koji je vlast reagovala na tu celu aferu, ali i niza drugih koruptivnih afera tokom godina, da je vreme da se bodovanje u toj kategoriji smanji. I to smanjivanje tog boda je dovelo do ukupnog pada, tog skora demokratije i to nas je prabacilo iz jedne kategorije u drugu”, kaže sagovornik Glasa Amerike.
Proteklih godina, Srbija je redovno gubila poene na medijskoj situaciju, a Miloš Damnjanović ističe da njega najviše iznenađuje situacija u oblasti izbornog procesa.
“Srbija ima istoriju pokradenih izbora tokom devedestih godina. I kada su prvi put pre nekoliko godina krenule neke naznake da se na izborima možda malo kraducka, ili dešava nešto što ne bi smelo da se dešava, meni je stvarno bilo neverovatno da će se posle takve istorije neko upustiti u diranje tako nečega. Što toliko jasno asocira na neko nedemokratsko vreme devedestih”, objašnjava Damnjanović.
Analitičar Fridom hausa ukazuje i problem zarobljene države, problem koji je postojao i ranije, ali je bio prikriven zbog političkog i partijskog pluralizma koji je postojao pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast:
“Mi imamo zarobljenu državu, imamo jednu vrlo jaku vladajuću partiju koja je stvorila vrlo jaku i organizovanu mašineriju na svim nivoima vlasti. Uspela je da razori opoziciju, da je atomizuje i da nema više neku organizovanu, smislenu opoziciju. To ide dotle da opoziciji fale ljudi koji će učestvovati na lokalnim izborima sa njihove strane. To je jedan vrlo organizovan partijski aparat, koji kontroliše celu državu, od vrha do najniže pozicije. To jeste jedna zarobljena država i to se polako širi i na ekonomiju i u sve pore državne administracije”, zaključuje on.
Podsetimo, Srbija u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa, prvi put posle 2003. nije svrstana u "delimično konsolidovane demokratije" već u kategoriju "hibridnih režima" u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.
Pojam "hibridni režim" odnosi se na države u kojima vlast istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore, u kojima su demokratske institucije krhke i postoje značajni izazovi u odbrani političkih prava i građanskih sloboda.
Izveštaj Fridom hausa predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ocenio kao "političku deklaraciju u kojoj ima zanimljivih stvari".
Izvor: Glas Amerike, Insajder