Azerbejdžan i Jermenija odbacili predlog za mirovne pregovore, Savet bezbednosti UN osudio upotrebu sile

Ministarstvo odbrane Jermenije saopđtilo je da je i danas nastavljena razmena artiljerijske vatre duž cele linije fronta u samoproglašenoj republici Nagorno Karabah.

„Jedinice jermenske protivvazdušne odbrane oborile su dva neprijateljska drona iznad mesta Stepanakert“, preneo je TAS izjavu predstavnice ministarstva odbrane Šušane Stepanijan.

Sukobi u tom regionu eskalirali su u nedelju od kada je poginulo i povređeno više desetina ljudi.

Jermenija je saopštila da je jedan od njenih ratnih aviona u najnovijem incidentu oborio borbeni avion azerbejdžanskog saveznika, Turske kada je poginuo pilot. I Turska i Azerbejdžan su to negirali.

Međunarodna zajednica danima poziva na razgovore o okončanju višedecenijskog sukoba dve bivše sovjetske republike.

U nedelju je zvanični Baku saopštio da je Jermenija granatirala položaje azerbejdžanske vojske, a Jerevan je pak tvrdio da su azerbejdžanske oružane snage pokrenule ofanzivu prema Nagorno-Karabahu, granatirajući okolna naselja.

Upozorenje Evropskog suda za ljudska prava na kršenja prava civila

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu upozorio je danas Azerbejdžan i Jermeniju na „kršenja prava civila zagarantovanih Evropskom konvencijom“ o ljudskim pravima, u regionu Nagorno-Karabah.

Sud je „zatražio od Azerbejdžana i Jermenije da se uzdrže od preduzimanja bilo kakvih mera, posebno vojnih akcija, koje bi mogle dovesti do kršenja prava civilnog stanovništva, zagarantovanih Konvencijom“, navodi se u „privremenoj meri“ donetoj na zahtev Jerevana.

Sud je takođe pozvao dve države da „ispune svoje obaveze prema Konvenciji“, posebno u vezi sa „pravom na život“ i „zabranom mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja#“.

Zatraženo je i da dve strane obaveste sud o „merama koje će preduzet“ kako bi poštovale te obaveze.

Obe strane prijavile su žrtve, uključujući i civile. I Jermenija i Azerbejdžan proglasili su ratno stanje i vojnu mobilizaciju.

Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske SSR. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.

Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska. Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osudio je upotrebu sile i pozvao dve zemlje da hitno zaustave borbe i nastave razgovore bez preduslova.

Rojters prenosi da je nakon sastanka iza zatvorenih vrata, 15 članica Saveta bezbednosti UN izrazilo zabrinutost zbog izveštaja o velikim vojnim akcijama duž kontaktne linije u zoni sukoba.

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev rekao je u intervjuu za rusku televiziju Rusija 1 da je Baku posvećen pregovorima o rezoluciji, ali da Jermenija opstruira proces.

„Jermenski premijer javno izjavljuje da je Karabah (deo) Jermenije, tačka. U ovom slučaju, o kakvom pregovaračkom procesu možemo da razgovaramo?“, rekao je on.

Premijer Jermenije Nikola Pašinjan je rekao za istu televiziju da je „veoma teško pričati o pregovorima kada su u toku odredjene vojne operacije“.

Rekao je da ne postoji vojno rešenje za sukob i pozvao na kompromis.

Međutim, dodao je da Azerbejdžan prvo mora „odmah da okonča agresiju na Nagorno-Karabah i Jermeniju“.

„Svi ovo doživljavamo kao egzistencijalnu pretnju našoj naciji, doživljavamo kao rat koji je objavljen jermenskom narodu, a naš narod je sada jednostavno primoran da koristi pravo zn samoodbranu“, rekao je premijer.

Izvor: Beta