Beogradski centar za ljudska prava: Samo prošle godine najmanje 10.000 izbeglica vraćeno u Srbiju

Mađarska je noćas deportovala u Srbiju dve porodice iz Avganistana, čiji su zahtevi za azil odbijeni, potvrđeno je Insajderu u UNHCR-u. Oni se trenutno nalaze u centru za tražioce azila u Subotici. Iako je vraćanje ove dve porodice zadobilo medijsku pažnju, prema tvrdnjama Nikole Kovačevića iz Beogradskog centra za ljudska prava samo prošle godine najmanje 10.000 izbeglica, na sličan način, vraćeno u Srbiju.

Granica Mađarske i Srbije / Foto: Wikimedia

Prva, šestočlana porodica izbačena je iz Mađarske u utorak tokom noći, kroz kapiju ograde na mađarsko-srpskoj granici, a kasnije je na sličan način deportovana i druga porodica iz Avganistana. Kako navode u UNHCR-u za Insajder, u pitanju su dva brata sa porodicama među kojima je sedmoro dece, od kojih najstarije dete ima 17 godina. Dodaju i da su dve porodice legalno po procedure ušli u Mađarsku.

UNHCR: Mađarska je deportacijom dve porodice sramno prekršila međunarodno pravo

Kako je preneo AP, svedoci noćne deportacije bili su predstavnici Agencije za izbeglice UN.

Par i njihovo četvoro dece odvedeni su, navodi AP, iz tranzitne zone za tražioce azila do granice u policijskom kamionu i bili su vidno uznemireni jer su svoju imovinu nosili u kesama za đubre.  Avganistance, s druge strane, kako dodaju, niko nije čekao.

Podsetimo, Mađarska je prošle godine znatno pooštrila procedure za davanje azila, a sredinom 2015.godine postavila je duplu žičanu ogradu na granicu sa Srbijom.

Ograda je obezbeđena kamerama, senzorima i posmatračnicama, a postoji i nekoliko delova električne žice, piše AP.

“Kolektivno proterivanje postalo praksa”

Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže da slučaj dve porodice iz Avganistana nije “nikakav incident već praktično ustaljena praksa”. Kako ističe, praksa takozvanih pushbackova, koje nazivaju i kolektivno proterivanje, prisutno je ne samo na granicama Srbije i Hrvatske i Srbije i Mađarske već širom cele zapadno-balkanske rute.

“Po podacima za 2018. koju su prikupili partneri UNHCR-a više od 10.000 ljudi je bilo vraćeno u Srbiju. Od toga je najviše ljudi vraćeno iz Hrvatske (62 %), Bosne (18 %), Mađarske (9 %) i Rumunije (7 %). Najveći broj su iz Avganistana nešto manje od 50 odsto, dok su ostali iz Pakistana, Irana i Iraka”, navodi Kovačević.

Kako dodaje, pored toga što se ljudi kolektivno vraćaju nazad što je strogo zabranjeno međunarodnim pravom, oni su vrlo često, a Kovačević navodi to je naročito slučaj u Hrvatskoj, izloženi i teškim oblicima zlostavljanja.

On navodi da se kolektivnim proterivanjem gaze mnogobrojne evropske konvencije.

“Nije sporno da Hrvatska odluči da vrati nekoga u Srbiju, ili Srbija u Bugarsku, ali to mora da se radi u skladu sa zakonima po utvrđenoj proceduri za svako lice pojedinačno uz prisustvo advokata, prevodioca itd. Sada se to, međutim, radi u 'sivoj zoni' i tu postoji jedna vrsta prećutne politike svih zemalja koja leže na takozvanoj balkanskoj ruti”, ističe Kovačević.

Slučaj porodice izbeglica ostavljene na minus 11 u blizini granice s Bugarskom bez epiloga

Jedan od primera mogućeg kršenja prava porodice izbeglica u Srbiji je i slučaj sedmočlane porodice iz Iraka sa malim detetom koja je ostavljena u šumi na minus 11 stepeni, u blizini granice sa Bugarskom krajem 2016.

Podsetimo, prema svedočenju izbeglica, još neidentifikovana policijska ili vojno-policijska jedinica izvela je tada sedmočlanu porodicu iz autobusa na redovnoj liniji Beograd-Bosilegrad, oduzela im potpuno ispravne registracione papire o nameri da zatraže azil u Srbiji i odvezla ka državnoj granici, gde su ostavljeni u šumi na - 11 da put nastave ka Bugarskoj.

Nakon toga, ova grupa izbeglica uspela je da kontaktira prevodioca Info parka i da zatraži pomoć, preko jedinog mobilnog telefona koji je još radio, poslavši GPS koordinate.

Nakon akcije spasavanja, porodica je privremeno bila smeštena, a protiv nepoznatih lica advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) Kristina Todorović podnela je krivičnu prijavu. Slučaj se i dalje nalazi u predistažnoj fazi u Vladičinom Hanu.

Pet dana nakon ovog incidenta, tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević na pitanje novinara redakcije Insajder rekao je da je dobio uveravanja da pripadnici Vojske u ovo nisu umešani

I Zaštitnik građana bez odgovora kako se porodica našla u blizini granice sa Bugarskom

Uprkos tvrdnjama ministra, ali i nakon objavljivanja priče o ostavljenoj porodici i informacija dobijenih od nevladinog sektora povodom ovog slučaja Zaštitnik građana pokrenuo je postupak kontrole rada Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Nekoliko meseci kasnije, nakon sprovedene kontrole, kancelarija Zaštitnika građana u dopisu Insajderu navela je da „nakon sagledavanja svih relevantnih činjenica i okolnosti, nisu mogli biti potvrđeni navodi o nezakonitom ili nepravilnom postupanju pripadnika Zajedničkih snaga Vojske i Policije“.

Dodao je „da nije potvrđena i sumnja da su za posebno nekorektan odnos prema sedmoro migranata iz odgovorni organi Republike Srbije, nakon čega je okončano postupanje u predmetu“.

Kancelarija je tada navela i da su predstavnici Zaštitnika građana tokom postupka kontrole posetili Prihvatni centar u Preševu, razgovarali sa predstavnicima Zajedničkih snaga Vojske i Policije, izvršili nadzor u Upravi za strance u Beogradu i Komandi kopnene vojske u Nišu, te pribavili pisana izjašnjenja Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Kako je tada dodao Zaštitnik, nakon okončanog postupka kontrole Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova uputio je i dopise ovim državnim organima. On je u dopisu Ministarstvu odbrane između ostalog konstatovao da je moguće da je porodica izbeglica bila žrtva krijumčara ljudi.

„Iako rezultat ispitivanja okolnosti događaja nisu dali odgovor na pitanje kako se sedmoro migranata našlo u blizini granice sa Bugarskom, okolnosti su, na osnovu izjave jednog od migranta sa kojima su predstavnici Zaštitnika građana razgovarali da su pre puta ka Bosilegradu imali kontakte sa krijumčarima, da se ne isključuje mogućnost da je porodica bila žrtva krijumčara ljudi“ navodi se u dopisu Zaštitnika građana koji je upućen Ministarstvu odbrane, a do koga je došao Insajder.

Problemima s kojima se sreću izbeglice na svom putu i kako krijumčarenjam stanovništva iz ratom ugroženih područja pojedinci zarađuju više milijardi evra novinari Insajdera bavili su se u emisiji Insajder bez ograničenja Prekobrojni.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.