Crna Gora odbila zahtev za izručenje Sinđelića Hrvatskoj

Zahtev za izručenje, po upućnoj zamolnici, je odbijen još u aprilu, a takvu odluku Višeg suda je potvrdio i Apelacioni sud.

Hrvatska traži izručenje Sinđelića zbog izdržavanja zatvorske kazne od 21 godine zbog ubistva Mirka Fotisa, po presudi Županijskog suda u Vukovaru.

Sinđelić je, kako je potvrdio glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić, zatražio azil u Crnoj Gori. Katnić kaže i da je Sinđelić mimo graničnog prelaza iz Srbije pobegao u Crnu Goru, odnosno ilegalno prešao granicu, što je i sinoć potvrdio u Skupštini.

„Sinđelić je preko staza, mimo graničnog prelaza bežao u Crnu Goru, što je bilo vidno na njegovim nogama. Saopštio je inspektorima u Rožajama da je bio primoran da napusti Srbiju“, rekao je Katnić na zajedničkoj konferenciji za novinare Tužilaštva i Uprave policije i dodao da je odluka o dodeli azila u nadležnosti MUP-a.

Kako je objavila podgorička Pobjeda, Sinđelić se nalazi u Centru za azilante u Crnoj Gori, pod posebnim režimom nadzora.

Nezvanične informacije o tome da je svedok saradnik crnogorskog tužilaštva ilegalno prebegao u Crnu Goru objavili su mediji u toj zemlji, ali su navodili različite motive zbog kojih se Sinđelić navodno na to odlučio. Tako je portal Borba je objavila da je Sinđelić „ucenjen i prebačen“ u Crnu Goru, a da mu je zauzvrat obećano, tvrdi taj portal, da neće biti izručen Hrvatskoj gde je pravosnažno osuđen za ubistvo Mirka Fotesa.

Pobjeda je, međutim, objavila da je Sinđelić juče ujutro stigao ilegalno u Crnu Goru, jer su mu, kako je rekao, više od 15 dana stizale stalne, konkretne pretnje da će biti ubijen.

Sinđelić je bio svedok-saradnik u sudskom procesu protiv 14 optuženih za pokušaj terorizma među kojima su i lideri DF-a Milan Knežević i Andrija Mandić.

On je u jednoj beogradskoj TV-emisiji opovrgao sve što je rekao na suđenju. Na pitanje voditelja zašto, odgovorio je: „Da sam rekao bilo šta drugo, ja ne bih stigao do emisije“.

„Svi optuženi proglašeni krivim“

Viši sud u Podgorici izrekao je 9. maja prvostepenu presudu optuženima za pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2016. godine. Svi optuženi su proglašeni krivim.

“Svaki član kriminalne organizacije imao je unapred određen zadatak i ulogu, a u delovanju kriminalne organizacije postojala je spremnost za primenu nasilja i zastrašivanja, pri čemu su svi uračunljivi i svesni svoga dela hteli njegovo izvršenje i znali da je njihovo delo protivpravno", saopštila je sudija Suzana Mugoša.

Izrečene kazne su: Eduardu Šišmakovu - 15 godina zatvora, Vladimiru Popovu -12 godina, Bratislavu Dikiću - osam godina, Predragu Bogićeviću - sedam godina, Nemanji Ristiću - pet godina, Branki Milić - tri godine, Milanu Dušiću - godina i 6 meseci, Draganu Maksiću - godina i devet meseci, Mihailu Čađenoviću - godina i šest meseci, Andriji Mandiću - pet godina i Milanu Kneževiću - pet godina zatvora.

Grupa ruskih i srpskih državljana, zajedno s liderima crnogorskog opozicionog Demokratskog fronta Andrijom Mandićem i Milanom Kneževićem tereti se da je u noći poslednjih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, 16. oktobra 2016, planirala upad u Skupštinu, hapšenje ili likvidaciju tadašnjeg premijera Mila Đukanovića i nasilnu smenu vlasti, s ciljem da se Crna Gora spreči da uđe u NATO.

Kao organizatori su označeni ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov, za koje Tužilaštvo tvrdi da su agenti ruske obaveštajne službe GRU i kojima je suđeno u odsustvu. Oni su u junu prošle godine saslušani u Rusiji na zahtev crnogorskih pravosudnih vlasti i odbacili bilo kakvu umešanost u pokušaj terorizma.

Vlasti u Srbiji su nakon početnih reakcija bile vrlo uzdržane u vezi s ovim suđenjem i činjenicom da su među optuženima i državljani Srbije –  nije bilo izručenja, ali ni otvorenog interesovanja zvaničnika za osumnjičene u slučaju.

U specijalu emisije Insajder Služba u službi van službe analizirane su sve činjenice u vezi s ovim događajem u Crnoj Gori.

Izvor: Beta, Insajder