Dan sećanja na žrtve: U Vukovaru Kolona sećanja, u Beogradu performans „Ubijanje jednog grada“

Aktivistkinje Žena u crnom u 17 sati ispisali su na podu solju "Vukovar" i zapalile sveće.

Razvile su velike transparente sa natpisom "Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru" i "Odgovornost", kao i manji transparent na kojem je pisalo "Vukovar (1991-2018), JNA je držala pod opsadom Vukovar 87 dana, ubijeno je 1.000 civila, 25.000 ranjeno, a nesrpsko stanovništvo je proterano".

Aktivistkinje su podsetile i da je na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara ubijeno više od 200 ljudi, navodeći da je "kroz logore u Srbiji prošlo  više hiljada zarobljenih i zarobljenica".

Koordinatorka Žena u crnom Staša Zajović podsetila je da je zločin u Vukovaru jedan od najvećih počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije.

"Nikada nećemo zaboraviti 19. septembar 1991. godine kada su tenkovi JNA otišli da razore Vukovar prekriveni cvećem građana Beograda. Taj čin je ostao prekriven ćutanjem i mi želimo ovim ne samo da uputimo krik protiv zaborava i protiv poricanja", kazala je Zajović.

Ona je ukazala na činjenicu da zločin u Vukovaru ne nalazi u udžbenicima, a da "osuđeni ratni zločinci poput Veselina Šljivančanina moralni i politički autoriteti sponzorisani od države".

"To jako povređuje i ponižava žrtve i zapravo pokazuje kontinuitet nekažnjivosti u Srbiji ", rekla je Zajović.

Iz organizacije Žene u crnom najavili su da će sutra, 19. novembra prisustvovati komemorativnim skupovima sa preživelim građanima Vukovara.

U Vukovaru „Kolona sećanja“ bez predstavnika Srba

U "Koloni sećanja" u Vukovaru kojom se svake godine obeležava 18. novembar, bio je ceo državni vrh Hrvatske, Udruženja branitelja, veliki broj građana. Kolona je formirana u dvorištu bolnice u Vukovaru odakle su krenuli ka memorijalnom groblju gde su odali poštu vukovarskim žrtvama. "Kolona sećanja", bila je duga pet i po kilometara, ali u njoj nije bilo predstavnika Srba.

Naime, predsednik SDSS Milorad Pupovac prvi put nije bio u koloni sećanja, on je počast žrtvama odao juče. Odluku da ode dan ranije Pupovac je doneo nakon niza provokacija i napada ekstremnih HDZ-ovaca, na prvom mestu gradonačelnka Vukovara Ivana Penave. Hrvatski premijer Andrej Plenković u Vukovaru je, konemtarišući postupak Pupovca, rekao da je dobro što je Pupovac došao u Vukovar.

"Rekao sam uoči Dana sećanja da je dobro da Pupovac dođe u Vukovar, on je odabrao da dođe juče, time je poslao poruku pijeteta, poštovanja prema žrtvi Vukovara. Svaka komemoracija treba da podseti na istinu pre svega, na poštovanje prema žrtvama ali tako treba da otvori stranice ka budućnosti", poručio je hrvatski premijer.

Pupovac je zajedno s predsednicom udruženja "Protiv zaborava" Maricom Šeatović juče bacio venac u Dunav i tako odao počast nedužnim vukovarskim žrtvama. Na obalu Dunava došao je u pratnji policije, javila je reporterka N1. Pupovac je zatim posetio Memorijalno groblje gde je položio venac, a deo branitelja i građana mu je okrenuo leđa.

Poslednje što Pupovcu najviše zameraju ektremni HDZ-ovci  jeste to što je 4. avgusta ove godine prisustvovao obeležavanju Dana sećanja na žrtve Oluje.

Borbe za Vukovar trajale su 87 dana, a jedinice JNA i pravojne formacije ušle su grad 18. novembra. Tokom tromesečne opsade poginulo je više od 3.000 ljudi, a 90 odsto grada je razrušeno.

Žene u crnom navode i da je oko 5.000 ljudi odvedeno u logore u Srbiji, a iz grada je proterano oko 22.000 Hrvata i ostalih nesrba.

Vukovarska bolnica je jedan od simbola stradanja u Vukovaru. Iz nje je JNA izvela ranjenike, među kojima su bili i civili. U noći između 20. i 21. novembra 1991. na poljoprivrednom dobru Ovčara streljeni su zarobljeni. Iz masovne grobnice na Ovčari ekshumirano je 200 osoba, a još se traga za posmrtnim ostacima njih oko 70.

Za taj zločin je tek krajem prošle godine u Beogradu doneta prevnosnažna presuda u postupku koji je trajao 14 godina, a osuđeni su pripadnici paravojne jedinice Leva supoderica. Zbog zločina u Vukovaru u Hagu su osuđeni oficiri JNA Mile Mrkšić i Veselin Šljivančanin. Mrkšić je preminuo tokom izdržavanja kazne od 20 godina zatvora, a Šljivančanin je osuđen na 10 godina, a nakon odluženih dve trećine kazne vratio seui Srbiju.