<article>Tim dokumentom se, između ostalog, traži obezbeđivanje slobodnog glasanja na izborima, bez pritisaka i ucena, poboljšanje kontrole predizbornog i izbornog procesa, sprečavanje funkcionerske kampanje i osnivanje dva koordinaciona tela - za medijsko praćenje izbora i praćenje izbornog procesa.Koordinaciono telo za medijsko praćenje izbora, između ostalog, sarađivalo bi sa Regulatornim telom za elektronske medije (REM) i Savetom za štampu radi poboljšanja standarda izveštavanja i pratilo bi rad medija sa "stanovišta ostvarivanja zakona o izborima i medijskih zakona", kao i uslova dogovorenih izmedju vlasti i opozicije tokom dijaloga.To telo imalo bi sedam članova - predstavnika Fakulteta političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Fakulteta "Singidunum", jedan član bi bio iz organizacije BIRODI, dva člana iz novinarskih udruženja i jedan iz Ministarstva kulture i informisanja.Koordinaciono telo za praćenje izbornog procesa, između ostalog, bavilo bi se praćenjem svih okolnosti u vezi sa izborima, izricalo bi opomene, sugestije i zahteve za promenu ponašanja tokom izbora, sarađivalo bi sa Republičkom izbornom komisijom (RIK) i biračkim odborima zarad otklanjanja nepravilnosti.To telo bi činili predstavnici organizacija civilnog društva - Crta, Transparentnost Srbija i YUCOM, kao i predstavnici Vlade Srbije i Zaštitnika gradajna. Kandidati na izborima ne bi mogli da budu njegovi članovi.<figure><figcaption>Konferencije za medije dela opozicije nakon dogovora o platformi za međustranački dijalog Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>Potpredsednik GDF Rade Veljanovski ocenio je da se težilo da zahtevi budu maksimalno realistični, kao i da ne zahtevaju promene zakona već primene postojećih i da budu u saglasnosti sa evropskim normama i zakonima."Mi očekujemo da (predlog platforme) bude dobar osnov za razgovore", rekao je Veljanovski tokom predstavljanja tog dokumenta u centrali Nove stranke u Beogradu.Predsednik Nove stranke Aris Movsesijan istakao je da su taj dokument sačinile organizacije sa različitim političkim stavovima i dodao da je predlog poslat i drugim opozicionim organizacijama.Naveo je da dokument nije konačan i da su se javljali simpatizeri, stručnjaci i aktivisti sa željom da ga unaprede.Predsednik SDS Boris Tadić je istakao da taj deo opozicije nije uspeo da se dogovori sa drugim delom, ali se nada da će pronaći zajedničko rešenje i pred predstavnike EU izaći sa jedinstvenim predlogom."Ako vlast ne prihvati ovaj predlog platforme, onda znači da vlast ne želi da sprovodi zakone", ocenio je Tadić.Ivica Dačić, predsednik Skupštine Srbije pod čijim okriljem bi međustranačim dijalog trebalo da se odvija početkom februara razgovarao sa predsednikom spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvidom Mekalisterom, nakon čega je saopštio da je <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/22572/">načelno dogovoreno da se međustranački dijalog nastavi u martu</a>.Ko će učestvovati u dijalogu nije još obelodanjeno, a nije poznato ni da li će i na koji način učestvovati predstavnici opozicije, koji su dosad u više navrata <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/22435/">pokušali da se dogovore</a> oko jedinstvene platforme.Dijalog između vlasti i opozcije odvijao se 2019. godine na Fakultetu političkih nauka prvo uz posredovanje Fondacije za otvoreno društvo, a potom uz <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/15789/">posredovanje poslanika</a> Evropskog parlamenta.Izvor: Beta</article>

Tim dokumentom se, između ostalog, traži obezbeđivanje slobodnog glasanja na izborima, bez pritisaka i ucena, poboljšanje kontrole predizbornog i izbornog procesa, sprečavanje funkcionerske kampanje i osnivanje dva koordinaciona tela - za medijsko praćenje izbora i praćenje izbornog procesa.Koordinaciono telo za medijsko praćenje izbora, između ostalog, sarađivalo bi sa Regulatornim telom za elektronske medije (REM) i Savetom za štampu radi poboljšanja standarda izveštavanja i pratilo bi rad medija sa "stanovišta ostvarivanja zakona o izborima i medijskih zakona", kao i uslova dogovorenih izmedju vlasti i opozicije tokom dijaloga.To telo imalo bi sedam članova - predstavnika Fakulteta političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Fakulteta "Singidunum", jedan član bi bio iz organizacije BIRODI, dva člana iz novinarskih udruženja i jedan iz Ministarstva kulture i informisanja.Koordinaciono telo za praćenje izbornog procesa, između ostalog, bavilo bi se praćenjem svih okolnosti u vezi sa izborima, izricalo bi opomene, sugestije i zahteve za promenu ponašanja tokom izbora, sarađivalo bi sa Republičkom izbornom komisijom (RIK) i biračkim odborima zarad otklanjanja nepravilnosti.To telo bi činili predstavnici organizacija civilnog društva - Crta, Transparentnost Srbija i YUCOM, kao i predstavnici Vlade Srbije i Zaštitnika gradajna. Kandidati na izborima ne bi mogli da budu njegovi članovi.&nbsp;<figure>

<img src="https://insajder.net/images/17813.jpg" rel="resizable" alt="Konferencije za medije dela opozicije nakon dogovora o platformi za međustranački dijalog Foto: Srđan Ilić">

<figcaption>Konferencije za medije dela opozicije nakon dogovora o platformi za međustranački dijalog Foto: Srđan Ilić</figcaption>
</figure>
Potpredsednik GDF Rade Veljanovski ocenio je da se težilo da zahtevi budu maksimalno realistični, kao i da ne zahtevaju promene zakona već primene postojećih i da budu u saglasnosti sa evropskim normama i zakonima."Mi očekujemo da (predlog platforme) bude dobar osnov za razgovore", rekao je Veljanovski tokom predstavljanja tog dokumenta u centrali Nove stranke u Beogradu.Predsednik Nove stranke Aris Movsesijan istakao je da su taj dokument sačinile organizacije sa različitim političkim stavovima i dodao da je predlog poslat i drugim opozicionim organizacijama.Naveo je da dokument nije konačan i da su se javljali simpatizeri, stručnjaci i aktivisti sa željom da ga unaprede.Predsednik SDS Boris Tadić je istakao da taj deo opozicije nije uspeo da se dogovori sa drugim delom, ali se nada da će pronaći zajedničko rešenje i pred predstavnike EU izaći sa jedinstvenim predlogom."Ako vlast ne prihvati ovaj predlog platforme, onda znači da vlast ne želi da sprovodi zakone", ocenio je Tadić.Ivica Dačić, predsednik Skupštine Srbije pod čijim okriljem bi međustranačim dijalog trebalo da se odvija početkom februara razgovarao sa predsednikom spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvidom Mekalisterom, nakon čega je saopštio da je&nbsp;<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/22572/">načelno dogovoreno da se međustranački dijalog nastavi u martu</a>.Ko će učestvovati u dijalogu nije još obelodanjeno, a nije poznato ni da li će i na koji način učestvovati predstavnici opozicije, koji su dosad u više navrata&nbsp;<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/22435/">pokušali da se dogovore</a>&nbsp;oko jedinstvene platforme.Dijalog između vlasti i opozcije odvijao se 2019. godine na Fakultetu političkih nauka prvo uz posredovanje Fondacije za otvoreno društvo, a potom uz&nbsp;<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/15789/" target="_blank">posredovanje poslanika</a>&nbsp;Evropskog parlamenta.Izvor: Beta

Najvažnije vesti

Konferencija za medije dela opozicije nakon dogovora o platformi za međustranački dijalog Foto: Srđan Ilić

original

900x375

1250x600

Deo opozicije predstavio predlog platforme za pregovore s vlastima: Kontrola, praćenje medija, sprečavanje funkcionerske kampanje...