DIK: U drugom krugu izbora za predsednika Severne Makedonije Pendarovski i Siljanovska
U drugi krug izbora za predsednika Severne Makedonije prošli su kandidat vladajuće koalicije Stevo Pendarovski i makedonske opozicije Gordana Siljanovska, potvrdila je danas Državna izborna komisija (DIK).
Na sednici DIK je konstastovano da nijedan od tri kandidata u prvom krugu predsedničkih izbora nije dobio potreban broj glasaova da bude izabran i da će se u drugom krugu 5. maja glasati za dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova – Pendarovskog i Siljanovsku.
U zaključku za objavljivanje konačnih rezultata prvog kruga navedeno je da je kadidat vladajuće koalicije oko SDSM i DUI Stevo Pendarovski osvojio najviše glasova – 323.892, što je 4.528 glasova više od drugoplasirane Siljanovske, koja je dobila 319.364 glasova.
Trećeplasirani je kadidat dve albanske parmentarne opzicione partije Blerim Reka, koji je na jučerašnjim izborima dobio poverenje 79.921 glasača.
Prema podacima DIK, izlaznost u prvom krugu izbora za predsednika Severne Makedonije bila je 41,85 posto od ukupnog broja glasača, odnosno od 1.808.131 birača glasalo 755.816.
Ovo su prvi izbori nakon Prespanskog sporazuma kojim je rešen dugogodišnji spor Skoplja i Atine oko imena Makedonije.
Upravo ovo pitanje i konačno rešenje izazvalo je velike podele u drušvu, zbog čega se procenjuje da će građani na ovim izborima birati između nezadovoljstva zbog promene imena države i ulaska u evroatlantske integracije.
Izbori se smatraju ključnim testom za opstanak vlade Zorana Zaeva koja je potpisala sporazum o promeni imena sa Grčkom.
Sporazum iz Prespe predstavlja dogovor Atine i Skoplja oko promene imena Makedonije u Severna Makedonija, kojim je rešen spor dveju zemalja dug 28 godina.
Makedoniji ovaj dogovor omogućava integracije i pristup EU i NATO, što je Grčka do sada blokirala. S druge strane, Grčkoj Sporazum predstavlja garant očuvanja antičkog grčkog nasleđa i teritorijalnog integriteta najveće severne provincije u Grčkoj - Makedonije.
Međutim, dogovor je u obe zemlje izazvao brojne proteste i negodovanja.
U Grčkoj je iz nezadovoljstva povodom Prespanskog sporazuma ministar odbrane Panos Kamenos podneo ostavku, a desetine hiljada ljudi nasilno je protestovalo ispred parlamenta u Atini. Takođe, glasalo se i o poverenju vladi Aleksisa Ciprasa, koja je uz minimalno dovoljan broj glasova poslanika ipak dobila podršku za dalji rad i zalaganje za Sporazum iz Prespe.
U Makedoniji je protivljenje ovom dogovoru obeležilo izbacivanje osam poslanika iz opozicione stranke VMRO DPMNE zbog glasanja za ustavne izmene koje su se odnosile na prihvatanje Prespanskog sporazuma, protesti građana koji su tražili proglašenje ratnog stanja, kao i referendum o ovom pitanju, na kojem je bila nedovoljna izlaznost.
Izvor: Beta