Direktor Sekretarijata Energetske zajednice: U termoelektranama Nikola Tesla i Kostolac emisije gasova veće i do 14 puta od planiranih

On je za Betu rekao da je u poređenju sa poslednjim Nacrtom nacionalnog plana za smanjenje emisije (NERP) u koji je Sekretarijat EZ imao uvid najveći problem sumpor-dioksid.

Sekretarijat EZ pokrenuo je juče preliminarnu proceduru protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima koja se odnosi na poštovanje određenih granica za emisije štetnih gasova. Direktiva je stupila na snagu 1. januara 2018. godine sa ciljem da pruži Srbiji mogućnost da u roku od dva meseca reaguje na navode da ne poštuje zakon i „dozvoli Sekretarijatu da ustanovi punu pozadinu tog slučaja”.

„U Srbiji postoji 16 velikih ložišta, a emisije prevazilaze dozvoljene standarde u termoelektranama 'Nikola Tesla' A i B, Kostolac A i B, u termoelektrani-toplani (TE-TO) Novi Sad, u Energani Pančevo i u postrojenju Atmosferska destilacija Naftne industrije Srbije”.

Na pitanje da li je video odgovor Ministarstva rudarstva i energetike da se preduzimaju sve mere utvrđene NERP-om, Kopač je rekao da taj plan nikad nije usvojen.

„Znamo da postoji nacrt tog plana i kada smo prvi put za končanu verziju zamolili Ministarstvo zaštite životne sredine rekli su nam da još rade na njemu. Kad smo drugi put zatražili konačnu verziju nisu nam ni odgovorili”, rekao je Kopač.

Na pitanje koje mere treba da se preduzmu rekao je da u termoelektrane treba ugraditi filtere.

„U termoelektrani 'Kostolac' ugrađen je filter za odsumporavanje 2017. godine ali podaci za 2018. govore da se emisije nisu smanjile. To nam nije razumljivo”, rekao je Kopač.

Na pitanje da li je teorijski moguće da se određenim merama smanji emisija štetnih gasova u kratkom roku, Kopač je rekao da to nije moguće i da ugradnja filtera traje godinama i da je veoma skupa.

„Naša procena iz 2013. godine govori da su neophodne investicije od 640 miliona evra”, rekao je Kopač i dodao da EZ želi „puno objašnjenje” i da dobije NERP.

Na pitanje kakva je moguća kazna za Srbiju ako ne primeni ono što je preporučeno, Kopač je rekao da je to uskraćivanje evropskih sredstava, ali da o tome odlučuje Ministarski savet EU.

EZ je organizacija čije su članice EU i devet ugovornih strana - Gruzija, Moldavija, Ukrajina i zemlje partneri sa Zapadnog Balkana.

U jučerašnjem saopštenju Sekretarijata Energetske zajednice navodi se da od 16 postojećih postrojenja sa velikim ložištima u Srbiji, devet ne ispunjavaju odredbe Direktive o velikim ložištima.

EZ je saopštila da za postojeća velika ložišta postoje dva načina primene te Direktive - ili da se pojedinačna postrojenja usklade sa vrednosnim granicama za emisije sumpor dioksida, azotnih oksida i prašine ili da se primeni Nacionali plan za smanjenje emisije (NERP).

Dodaje se da je Sekretarijat odobrio srpski Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP) 2016. godine i da je proteklih godina više puta pozivao srpske vlasti da se taj plan usvoji, što se nije dogodilo.

„U nedostatku pravno obavezujućeg NERP-a  postojeća velika ložišta u Srbiji moraju da primenjuju limite emisija prema Direktivi o velikim ložištima na pojedinačnoj osnovi, što devet navedenih postrojenja ne čine”, navodi Sekretarijat EZ.

Ministarstvo: Postupa se u skladu sa merama predviđenim NERP-om

Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da Elektroprivreda Srbije i ostale energetske kompanije, „apsolutno postupaju u skladu sa merama koje su predviđenje NERP-om” i da sprovode projekte koji se odnose na domen iz tog plana.

Kada je u pitanju usvajanje Nacionalnog plana za smanjenje emisija, Ministarstvo je ocenilo da odgovor na to pitanje treba tražiti od Ministarstva zaštite životne sredine, u čijoj je nadležnosti da bude predlagač tog plana prema Vladi.

„NERP je usaglašen između Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva zaštite životne sredine i svih kompanija koje posluju u energetskom sektoru Srbije”, navelo je Ministarstvo.

Izvor: Beta, Insajder