Direktor Sekretarijata Energetske zajednice za Insajder: U Evropi se od MHE uglavnom odustaje (VIDEO)
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač je na pitanja novinara Insajdera o iskustvu evropskih zemalja kada su u pitanju male hidroelektrane izjavio da se „projekti na rekama uglavnom obustavljaju“, kao i da je intenzitet izgradnje ovih postrojenja mnogo manji nego nekada. U Beogradu je pre deset dana održan protest „Ne damo reke“ kojim su građani od Vlade zatražili momentalni prestanak dalje izgradnje MHE, ali Vlada, kao ni ministarstva energetike i zaštite životne sredine nisu reagovali na ovaj zahtev. Novinari Insajdera su pre tri dana poslali pitanja Vladi u vezi s ovim zahtevom građana i organizatora protesta, ali iz ove institucije još nismo dobili odgovore.
“Obnovljivi izvori energije su danas pre svega vetar i sunce. Mi podržavamo obnovljive izvore energije, ali imamo u pravnom okviru Energetske zajednice i Direktivu o uticaju na okolinu i svaki projekat mora ići kroz procenu i ako je procena negativna, onda projekta nema. Tako da ne bih definitivno ni odbacio takve projekte, niti bih definitivno podržao”, poručio je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač za Insajder.
Na dodatno pitanje novinarke Insajdera da li se ipak postepeno odustaje od izgradnje ovih postrojenja u Evropi, Kopač je rekao: „Intenzivnost je mnogo manja nego u prošlim decenijama”.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice je naveo najsvežiji primer Albanije, koja je, kako je rekao, uvela embargo na izgradnju svih projekata na rekama u ovom momentu.
“Istina da se tamo Direktiva o uticaju na okolinu u prošlosti nije puno poštovala”, rekao je Kopač.
Na konstataciju novinarke Insajdera da je ista situacija i kod nas, Kopač je rekao da ne može da komentariše situaciju u pojedinačnim projektima.
Inače, albanska ministarka za energetiku i infrastrukturu Belinda Baluku je izjavila nedavno da će zaustaviti izgradnju novih hidroelektrana, kao i da će pokrenuti istragu o 182 dozvole izdate za izgradnju 440 postrojenja. Baluku je rekla da bi šteta koju su MHE izazvale mogla da nadmaši svaku ekonomsku dobit.
„Odlučila sam da zamrznem sve ugovore koji nisu realizovani, dok ne dobijemo detaljan izveštaj o njihovom statusu“, navela je albanska ministarka.
U Srbiji Ministarstvo rudarstva i energetike, po svemu sudeći, nema kritički stav prema izgradnji i radu malih hidroelektrana. S druge strane, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je u Insajder debati izjavio da će inicirati izradu analize uticaja svih izgrađenih malih hidroelektrana na reke i živi svet u njima.
Ministar je tada istakao da postoje dva načina da se spreči dalje ugrožavanje prirode kao posledice rada malih hidroelektrana.
„Ili da se struja proizvedena u MHE više ne otkupljuje po višim, povlašćenim cenama, ili ćemo zakonom o Zakona o zaštiti prirode zabraniti izgradnju MHE u zaštićenim područjima“, rekao je ministar.
Od ove izjave je prošlo više od dva meseca, ali Ministarstvo zaštite životne sredine u međuvremenu nije ostvarilo spomenutu inicijativu.
„Ne damo reke“
Pošto nema reakcija institucija na kritike građana koji žive u blizini malih hidroelektrana, u Beogradu je 27. januara održan prvi protest protiv izgradnje malih hidroelektrana, pod nazivom “Ne damo reke”.
Protest je premašio domete prestonice, pošto su mu se pridružili i građani iz Pirota, Raške, Bele Crkve, Kraljeva, Knjaževca, Užica, Arilja…
Svi su protestovali s jednim zahtevom – da Vlada i nadležna ministarstva zaustave izgradnju malih hidroelektrana na planinskim rekama u Srbiji. Organizatori protesta – pokret “Odbranimo reke Stare planine” su zahtevali da njihova delegacija bude primljena u Vladi, a ujedno su pozvali ministarku građevinarstva Zoranu Mihajlović i ministra energetike Aleksandra Antića da posete mesta u kojima se planira izgradnja MHE, da bi, kako kažu, videli prirodne lepote Srbije koje ne smeju biti uništene.
Istraživanje Insajdera je pokazalo da se izgradnja većine malih hidroelektrana u Srbiji pretvorila se u kršenje propisa, uništavanje reka i živog sveta u njima.
Posledice su takve jer država bez jasnog plana pokušava da ispuni uslove koje je postavila Energetska zajednica jugoistočne Evrope– da do 2020. godine 27 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora energije.
Istovremeno, dok se s jedne strane, u nedostatku jasnog plana i propisa uništava životna sredina, s druge strane zarada za investitore je sigurna, jer EPS mora od njih, kao povlašćenih proizvođača „zelene energije“ da kupuje struju po daleko višim cenama od tržišne.
Izvor: Insajder