Društvo sudija Srbije: Pooštravanje kazni najavljeno bez prethodne javne rasprave

"Kao posledicu takve prakse dobili smo najavu primene istih mera čija ranija primena nije dala očekivane rezultate. Mera za koje nema pouzdanih dokaza da su ostvarile očekivane rezultate, mera koje mogu biti u sukobu sa međunarodnim obavezama naše države, kao i meru kojom se sudovima nameće dužnost čije ispunjenje ne zavisi samo od postupanja suda", navodi se u saopštenju.

Izmene Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku, planirane u okviru sistemskog obračuna sa kriminalom i korupcijom, najavili su zvaničnici nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednosti 12.januara.

Kako se u saopštenju Društva sudija Srbije navodi, već tada je najavljeno da se komentari stručne javnosti i organizacija civilnog sektora neće uzeti u obzir. Društvo sudija Srbije istaklo je da takvo postupanje povodom pitanja od javnog značaja nije svojstveno demokratskom društvu.

"Ne samo da su kritiku stručne javnosti i organizacija građanskog društva ocenili kao neosnovanu bez razmatranja date argumentacije, već su to učinili na način svojstven 'borbi' protiv političkih neistomišljenika, diskreditujući organizacije i pojedince koji su je izneli", dodaje se u saopštenju.

Društvo sudija Srbije pozvalo je nadležne organe, a posebno Vrhovni kasacioni sud i Visoki savet sudstva, da razmotre najavljene mere i izjasne se o njima.

Iako su obrazložili da te mere nisu sporne sa stanovišta legaliteta, s obzirom na to da su deo zakonodavne kaznene politike u okviru opšte kaznene politike države, postavili su pitanje njihove opravdanosti.

Društvo sudija Srbije je u svom saopštenju podsetilo na iste izmene Krivičnog zakonika koje ranije nisu postigle očekivane rezultate u suzbijanju krivičnih dela. Takođe, ovo strukovno udruženje zaključilo je da nije dokazano da progresivno kažnjavanje u zemljama u kojima postoji daje bolje rezultate u borbi protiv kriminala, u odnosu na zemlje u kojima takva mera ne postoji.

"Najava uvođenja ove kazne u naš pravni sistem, sama po sebi, nije sporna. Međutim, najava da će biti isključena mogućnost za uslovni otpust lica koja su osuđena na ovu kaznu, mogu našu državu dovesti u sukob sa obavezama koje proističu iz međunarodnih konvencija koje je ratifikovala", ističe se u saopštenju.

Podsetimo, nakon pomenute sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, predsednik Aleksandar Vučić je najavio uvođenje doživotne kazne zatvora za one koji su počinili najteža krivična dela višostruko ubistvo, ubistvo u sticaju i ubistvo dece.

Tada je rekao i da će doći do “dramatičnog povećanja” minimalnih i maksimalnih kazni za krivična dela kao što su ubistva, silovanje, pedofilija, nasilje u porodici I stavljanje droge u promet, te i da će sudovi ubuduće imati rok od godinu dana za donošenje presude za teška krivična dela.

Na obraćanje predsednika Vučića reagovali su pojedinci iz struke i Komitet pravnika za ljudska prava.

Predstavnici stručne javnosti s jedne strane su naveli da je važno jačanje države u borbi protiv kriminala, ali s druge strane su upozorili da strože kazne ne moraju nužno da utiču na smanjenje učestalosti krivičnih dela, pozivajući se na rezultate prethodnih reformi.

Struka je već zahtevala javnu raspravu o predloženim rešenjima. Za buduće izmene javnost je saznala polovinom januara, ali prema navodima Ministarstva pravde, Radna grupa zadužena za izmenu Krivičnog zakonika je formirana krajem decembra 2018.

Predsednik je na kritike odgovorio da ga niko neće pokolebati.

Direktor policije Vladimir Rebić je ranije najavio kako će tokom februara izmene biti i usvojene.

Izvor: Beta