Dušan Mihajlović: Branka Prpa mi je rekla da može da prepozna ubicu Ćuruvije

Mihajlović je svedočeći u nastavku suđenja optuženima za ubistvo Ćuruvije u Specijalnom sudu rekao da je razgovor s Prpom bilo njegovo jedino saznanje o tom zločinu, a da je do ostalih podataka dolazio posredno, preko saradnika angažovanih na rešavanju ubistva.

On je rekao da je krajem 2003. razgovarao s Prpom, pošto mu je prethodno prijatelj, istoričar Miroslav Perišić, preneo da ona želi da dođe i da iznese nove podatke u vezi s tim slučajem.

"Prihvatio sam to, pozvao i ona mi je rekla da posle ubistva u policijskoj istrazi nije dala pravi iskaz jer se plašila za svoju bezbednost i nije imala poverenja u policiju", rekao je Mihajlović.

On je svedočio da mu je Prpa rekla da nije tačno da je ubica imao fantomku i da pre nego što je udarena "valjda" pištoljem u glavu, dobro videla njegovo lice.

"Prpa je rekla i da joj se taj lik urezao u pamćenje i da može s apsolutnom sigurnošću da ga prepozna", rekao je Mihajlović i dodao da je to za njega bilo "šokantno saznanje".

On je naveo i da je potom pitao Prpu da li je spremna da to kaže na zakonit način pred nadležnim organima MUP-a i da je ona to prihvatila, a potom uradila.

"Ne bih hteo da prepričavam njen iskaz, o tome postoji službena beleška, a i njen iskaz je poznat sudu", rekao je Mihajlović i dodao da je to jedina stvar u vezi s ubistvom Ćuruvije u kojoj je direktno učestvovao.

On je naveo da je kao ministar unutrašnjih poslova dobijao posredna saznanja od saradnika koji su se operativno bavili ubistvom Ćuruvije.

Mihajlović je podsetio da je početkom 2001, kada je preuzeo dužnost ministra, nasledio i ubistva s političkom pozadinom - ubistvo Ivana Stambolića, zločin na Ibarskoj magistrali - i da je njihovo rešavanje bilo najvažnije.

On je naveo da je o radu na tim slučajevima povremeno dobijao informacije od svog pomoćnika, generala Sretena Lukića.

"Ne bih mogao da iznosim šta sam zapamtio, dosta vremena je prošlo, svi podaci koje sam imao su dostupni i na raspolaganju su i sudu", rekao je Mihajlović i dodao da se tu radi o posrednim saznanjima, a da su izvori poznati sudu.

Prethodno je svedočio bivši načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala Boro Banjac.

On je rekao da je Branka Prpa, koja je s Ćuruvijom bila u momentu ubistva, "sa 75 odsto verovatnoće" na fotografijama prepoznala Luku Pejovića kao ubicu.

Banjac je naveo i da krivična prijava protiv Pejovića nije podneta jer tužilac smatra da nema dovoljno dokaza.

"Tužilac nije prihvatio jer nismo imali dovoljno materijalnih dokaza protiv osobe (Pejovića) koja tada nije bila živa", rekao je Banjac.

On je rekao i da se ubistvom Ćuruvije bavio za vreme akcije Sablja, pokrenute posle ubistva premijera Zorana Đinđića u martu 2003. i da se tada "taj predmet aktivirao".

Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici Beogradu, u haustoru zgrade u kojoj je živeo.

Za njegovo ubistvo optuženi su načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, bivši glavni inspektor Druge uprave DB-a Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak, koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Romić, koji je, kao i Radonjić, uhapšen u januaru 2014.

Izvor: Beta