EK: Teme određuju Beograd i Priština, EU posreduje; Ambasada SAD: Neće biti neograničene slobode delovanja
Uoči nastavka briselskog dijaloga i nagađanja kakvi bi se planovi mogli naći na dnevnom redu i koji bi od njih mogli imati podršku Brisela, Evropska komisija je saopštila da Beograd i Priština određuju teme razgovora u okviru dijaloga, dok EU samo posreduje. Portparol Evropske komisije Karlos Martin rekao je u Briselu da su se predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, saglasili da intenziviraju dijalog i da se sastanu u septembru.
"Na dve strane je da postave agendu, naša uloga je da posredujemo u dijalogu", rekao je Martin na pitanje da li promena granica može biti tema razgovora u septembru ili je to kao mogućnost potpuno isključila visoka predstavnica EU Federika Mogerini.
Martin je ponovio da su tokom dijaloga na visokom nivou 24. juna Tači i Vučić imali "intenzivan i produktivan razgovor o okvirima sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa" i saglasili se da se sastanu u septembru, kao i da u narednom periodu intenziviraju rad.
"Dijalog uz posredovanje EU ima za cilj da podstakne trajnu saradnju dve strane, da im pomogne da ostvare napredak na putu ka Evropi i unaprede živote gradjana. Trajno rešenje znači moguće, održivo i realistično rešenje u skladu s međunarodnim pravom. Strane treba da definišu zajednički stav o uzajamnoj saglasnosti", naveo je portparol Komisije.
Ovim je još jednom ponovio stav Brisela o da trajno rešenje može biti samo ono koje dogovore dve strane u skladu s međunarodnim pravom.
Ambasada SAD: Beograd i Priština neće imati neograničenu slobodu delovanja
Američka ambasada na Kosovu je, povodom najava promene odnosno korekcije granica između Kosova i Srbije, ocenila da je ostavila u rukama dve države da postignu sporazum, ali "da ni Kosovo ni Srbija neće imati neograničenu slobodu delovanja".
U odgovoru na pitanje portala gazetaexpress.com Ambasada je iznela stav u vezi sa poslednjim izjavama političkih lidera oko promene odnosno korekcije granica u kojem ističe da sporazum mora da bude održiv i da ne stvara nove tenzije na Balkanu.
Skot i Vučić razgovarali o dijalogu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas sa ambasadorom SAD Kajlom Skotom o stanju dijaloga Beograda i Prištine i idejama za postizanje rešenja za pitanje Kosova i Metohije, saopštio je kabinet predsednika. Vučić je rekao da postoji potreba za postizanjem istinskog kompromisa, koji bi garantovao trajnu stabilnost i omogućio ekonomski napredak.
Dvojica sagovornika su se saglasila da je dijalog način za poboljšanje okolnosti na Kosovu i Metohiji, ukoliko mu se pristupi odgovorno i uz izbegavanje konfrontacija, navodi se u saopštenju.
Skot je pozvao Beograd i Prištinu da pokažu hrabrost, fleksibilnost i kreativnost u postizanju rešenja, koje bi doprinelo regionalnoj stabilnosti.
„Kosovo i Srbija treba da postignu sporazum koji je primenljiv, održiv i ne stvara nestabilnost u bilo kojoj državi i regionu“, kaže se u odgovoru Ambasade SAD.
Osim da ne ostavi prostor da planovi o kojima govore predsednik Kosova Hašim Tači, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar Ivica Dačić dovedu do destabilizacije, strane u dijalogu će imati neograničenu slobodu da odluče o sudbini svojih država, precizira američka ambasada.
„Mi ćemo ozbiljno i s mnogo pažnje i posmatrati ono o čemu će se strane saglasiti. To ne podrazumeva neograničenu slobodu delovanja“, kaže se u odgovoru Ambasade SAD.
Takođe ističu da će pustiti strane da se dogovore, ali da će o svakom delu konačnog sporazum između Kosova i Srbije dati svoj stav.
“Mi pozivamo strane da uzmu u svoje ruke ceo proces, da smanje negativnu retoriku i da zajedno i konstruktivno rade. U tom smislu ne želimo da budemo deo javne rasprave oko hipotetičkih elemenata rešenja koje može proizaći iz pregovora“, kažu iz Američke ambasade.
Protiv promene ili korekcije granica su se ranije izjasnili nemačka kancelarka Angela Merkel i ambasador Velike Britanije na Kosovu Ruariri O’Konel.
Istovremeno, beogradski i prištinski mediji koristeći se pojedinim izjavama, ali i spekulacijama, bez zvaničnih dokumenata i potvrda, prenose kao jednu od opcija razgraničenje koje bi podrazumevalo izvesnu razmenu teritorija severa Kosova s južnim teritorijama u centralnoj Srbiji naseljenim albanskim stanovništvom. Zbog svega toga, reakcija na spekulacije, stavova za i protiv, uočljivo je povećanje napetosti, sve češće javne izjave podrške srpskim zvaničnicima, ali i uvrede upućene onima koji iznose sumnje u takvu viziju razgraničenja kao konačnog rešenja.
Izvor: Insajder, Beta