Evropa nostra: Beogradska tvrđava zbog gondole među sedam najugroženijih spomenika Evrope
Organizacija Evropa nostra objavila je danas listu sedam najugroženijih spomenika Evrope, na kojoj se nalazi Beogradska tvrđava sa okruženjem zbog, kako je organizacija navela, „štetnog projekta izgradnje gondole“.
„Autentičnost i integritet ove impresivne tvrđave – koja je na okvirnoj listi Uneska kao deo najveće pan-evropske nominacije za svetsko nasleđe, Granice rimskog carstva – ugrožena je štetnim projektom izgradnje žičare (gondole)“, navodi se u saopštenju Evropa nostre.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je u novembru 2019. godine da je u budžetu glavnog grada za 2020. opredeljeno 425 miliona dinara za izgradnju gondole.
Gondola bi trebalo da povezuje obale reke Save, odnosno Beogradsku tvrđavu i park Ušće.
Ostali kulturni spomenici na listi najugroženijih u Evropi su Narodno i eksperimentalno pozorište u Albaniji, Zamak Jezeri u Češkoj, Zamak Samecano u Italiji, „Y-blok - Vladina četvrt“ u Norveškoj, Zombierki elektrana u Poljskoj i Plečnikov Stadion u Sloveniji.
Listu „7 najugroženijih 2020“ sačinili su Evropa nostra i Institut Evropske investicione banke i posetiće svaki od sedam lokaliteta zajedno sa organizacijama koje su nominovale te spomenike kulture i sastati se sa ključnim interesnim stranama.
„Timovi stručnjaka različitih disciplina ponudiće stručne savete, identifikovati moguće izvore finansiranja i pomoći u mobilizaciji široke podrške kako bi se ovi lokaliteti očuvali. Uz to, formulisaće i komunicirati niz preporuka za buduće delovanje“, dodaje se u saopštenju.
Izvršni predsednik Evropa nostre Herman Parzinger izjavio je da ta lista obuhvata raznolikost kulturnog nasleđa koje se suočava sa različitim pretnjama.
„Sva ova blaga kulturnog nasleđa pričaju evropsku priču koja je deo zajedničke kulture i istorije. Stavljajući ih na ovu listu šaljemo važnu poruku solidarnosti sa lokalinim zajednicama, građanima i aktivistima: u ovim izazovnim vremenima, vaši napori da sačuvate ova mesta podržava evropski pokret posvećen očuvanju nasleđa“, dodao je on.
Dekan Instituta Evropske investicione banke Francisko de Paula Koeljo rekao je da stavljenjem ugroženih lokaliteta pod reflektore javnosti taj program igra ključnu ulogu u očuvanju najvrednijih elemenata Evrope - kulturnu raznolikost i nasleđe.
Evropa Nostra Srbija, ogranak najreprezentativnije evropske organizacije za zaštitu kulturnog nasleđa, nominovala je Beogradsku tvrđavu za program „Sedam najugroženijih“ kulturno-istorijskih spomenika Evrope zbog planirane izgradnje gondole Kalemegdan-Ušće.
Evropa Nostra iznela je značajne kritike na račun projekta izgradnje žičare na Beogradskoj tvrđavi. U izveštaju se navodi da je projekat zakonski sporan, bez jasne svrhe i utemeljenja, nedovoljno transparentan, da bi izgradnja žičare na tom području imala „razarajuće posledice na autentičnost i integritet kulturnog nasleđa koje je simbol Beograda”, te da će tim projektom biti ugrožena nominacija Beogradske tvrđave za Uneskovu listu svetske baštine.
Upravni sud u Beogradu doneo je pre godinu dana odluku o privremenom zaustavljanju pripremnih radova za izgradnju gondole na Beogradskoj tvrđavi, do donošenja konačne odluke o zakonitosti dozvole. Sud je ovu odluku doneo nakon što je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) tužio Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja, koje je izdalo građevinsku dozvolu za pripremne radove na izgradnji žičare na jednoj parceli na Kalemegdanu.
Ministarstvo je potom podnelo tužbu Vrhovnom kasacionom sudu, ali je taj sud odvio da preispita odluku Upravnog suda. U obrazloženju odluke Vrhovnog kasacionog suda je navedeno da odluka Upravnog nije pravosnažna, odnosno da još nije odlučeno o osnovanosti tužbe RERI-a, te da se stranka u postupku može žaliti VKS samo u slučaju kada je reč o pravosnažnoj sudskoj odluci.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je 1. aprila 2019. godine izdalo građevinsku dozvolu kojom se odobravaju pripremni radovi na Beogradskoj tvrđavi za izgradnju gondole i to na katastarskoj parceli 64/17.
Gradnji gondole u Beogradu usprotivila se gotovo celokupna stručna javnost, odnosno više od dvadesetak strukovnih udruženja, naučnih instituta i obrazovnih katedri za očuvanje kulturnog nasleđa, koji su zahtevali da se projekat obustavi.
Nakon što je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture dao saglasnost za izgradnju gondole, oglasili su se konzervatori tog zavoda, koji su apelovali da se gradnja žičare na Beogradskoj tvrđavi obustavi.
Gradnji gondole usprotivilo se i Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koje je ocenilo da bi taj projekat "grubo narušio celinu jedinstvenog spomenika i viziju položaja Beogradske tvrđave na ušću dveju velikih reka kakav nema nijedan srednjovekovni grad".
Izvor: Beta, Insajder