Evropa Nostra: Izgradnja gondole na Beogradskoj tvrđavi imala bi razarajuće posledice na simbol Beograda

Izveštaj je Evropa Nostra pripremila na osnovu posete visoke delegacije stručnjaka te organizacije Beogradu početkom maja. Kako se navodi, izveštaj je 17. jula predstavljen kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću.

U izveštaju napisanom na oko pedesetak strana, ova organizacija je iznela brojna zapažanja i zaključke, ali i ključne preporuke koje prema njihovom mišljenju nadležni treba da primene. U njemu se navode i predlozi koji bi mogli da se realizuju umesto planirane gondole. 

Beogradska tvrđava je za Beograd ono što je Akropolj za Atinu

Evropa nostra navodi da je Beogradska tvrđava nezamenljivo svedočanstvo o nasleđu i granicama brojnih carstava koje su oblikovale Beograd, Srbiju i Evropu. 

"Interakcija između Tvrđave i pejzaža kojim dominira ušće dve velike evropske reke je jedinstvena karakteristika koja je deo identiteta Beograda i razlikuje ga od drugih glavnih gradova Evrope. Beogradska tvrđava je za Beograd ono što je Akropolj za Atinu i svaki pokušaj amortizacije takvog mesta modernom infrastrukturom će nepovratno razbiti njegov integritet i jedinstvo", zaključak je ove organizacije. 

Dalje se navodi da je žičara skupo, invazivno i potencijalno destruktivno rešenje problema koji nije evidentan ili dokazan, te da verovatno neće doneti korist za transport grada i ekonomski rast. 

"Ne postoji jasna definicija i razumevanje prednosti koje proizilaze iz projekta žičara", ocenjuje Evropa Nostra.

Žičara će ugroziti nominaciju Beogradske tvrđave na listu svetske kulturne baštine UNESKO

Ova organizacija upozorava da je u slučaju da se projekat izgradnje gondole nastavi, "odbacivanje nominacije Beogradske tvrđave na listu svetske kulturne baštine Unesko  je više nego verovatno, jer bi ovaj projekat uticao i na integritet i autentičnost".

Navodi se da projekat izgradnje žičare nije u skladu sa srpskim zakonskim odredbama niti sa međunarodnom i evropskom konvencijom. Dodaje se i da postoje jasni dokazi "neopravdanih pritisaka" na ustanove nadležne za zaštitu kulturnog nasleđa, da je u procesu planiranja izgradnje žičare postojao manjak transparentnosti, javnog dijaloga i konsultacija sa strukom i građanima. Sve to, kako napominju, zabrinjava, posebno imajući u vidu da je projekat naišao na oštru i široku kritiku stručnjaka, civilnog društva, građana i medija.

"Vlada bi trebalo da uzme u obzir zabrinutost civilnih društava i nevladinih organizacija", navodi se u izveštaju i podseća da su stručne organizacije pokrenule javne peticije gde je prikupljeno 15.800 potpisa građana koji traže da se projekat prekine.

Sedam ključnih preporuka

U izveštaju organizacije Evropa Nostra dato je sedam ključnih preporuka koje bi trebalo primeniti. Kao prvu, navode da je potrebno da se preispitaju sva sporna, odnosno kako navode upitna, dokumenta, mere i dozvole. 

"Ustavni sud i Upravni sud moraju rigorozno proceniti ustavnost Plana detaljne regulacije i dozvola izdatih tokom planiranja i faza realizacije projekta žičare. Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture mora samo preispitati zakonitost Plana detaljne regulacije strogo i detaljno", navodi se u izveštaju.

Dalje se dodaje da je neophodno, nakon brojnih kritika struke, da se preispitaju odluke i mere zaštite koje je izdao Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije. 

Evropa Nostra je pozvala Ministarstvo kulture i informisanja, kao i premijerku Vlade Srbije "da se uvere u to da nacionalno i evropsko nasleđe od najvećeg značaja nije ugroženo nezakonitim ili neadekvatnim odlukama koje se donose u okviru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije".

Hitno uraditi detaljnu procenu uticaja gondole na kulturnu baštinu

U drugoj preporuci Evropa Nostra navodi da je u procesu revizije mera za zaštitu kulturne baštine, neophodno hitno uraditi i procenu uticaja.

"Procenu treba da uradi nezavisni tim stručnjaka nadležan u HIA. Morao bi da obuhvati detaljnu valorizaciju raznovrsnih slojeva baštine Beogradske tvrđave, Ušća  i okolnog istorijskog pejzaža, kao i uticaj na atribute i vrednosti nasleđa i integritet cele površine", navodi se u izveštaju.

Ova organizacija napominje da je neophodno uložiti i stručnost i resurse kako bi Beogradska tvrđava bila uvrštena na listu svetske kulturne baštine Unesko, a to prema njihovoj oceni znači da treba osigurati da se trenutno stanje Beogradske tvrđave poboljša, a ne da se ugrozi.

"Brojni putevi, kapije i arhitektonske strukture u Beogradskoj tvrđavi zahtevaju investiciju za restauraciju i održavanje kako bi se izbeglo pogoršanje stanja i poboljšala privlačnost mesta… Međutim, preventivna arheološka iskopavanja predviđena su samo na ograničenoj površini konstrukcije i deo su projekta za izgradnju žičare, koji finansira investitor. Ako bi došlo do arheoloških iskopavanja, onda bi ona bila sistemska, usmerena na sakupljanje detaljnih saznanja o istorijskim slojevima Beograske tvrđave, njihovo valorizovanje, dugoročnu zaštitu i, gde je moguće, prezentaciju javnosti”, navodi se u izveštaju.

Umesto gondole - pešačko biciklistički most ili eko čamaci

Evropa Nostra preporučuje da se umesto predviđenog projekta beogradske gondole, pronađu odgovarajuće, jeftinije i neinvazivne opcije. 

"Jedna od njih je pešački i biciklistički most koji bi se mogli vrlo dobro uklopiti u pejzaž bez ugrožavanja pogleda ili podzemnih ostatka. Prednosti su niski troškovi održavanja, moguće korišćenje i tokom vetrovitih perioda i prelaz za bicikle, skutere, rolere čime se otvaraju nove mogućnosti za zaobilaženje gužve u saobraćaju", jedan je od predloga u izveštaju.

Kao drugi se navodi sistem upotrebe eko-čamaca, brodića bez buke i bez zagađenja, kojim bi mogli da se prevoze posetioci i meštani preko reke. 

Jedna od preporuka se odnosi i na transparentnost celog procesa i projekta, pri čemu u odlučivanje, kako se navodi, moraju da budu uključene sve relevantne profesije - istoričari, arheolozi,ekolozi, urbanisti, arhitekti, saobraćajni i građevinski inženjeri, lokalni turistički vodiči, turistički stručnjaci... budući da svi oni imaju specifične perspektive koje treba razmotriti prilikom donošenja bilo kakve odluke.

Pripremne radove za gradnju gondole Upravni sud u Beogradu privremeno je zaustavio do donošenja konačne odluke o zakonitosti dozvole nakon što je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) tužio Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja, koje je nedavno izdalo građevinsku dozvolu za pripremne radove na izgradnji žičare na jednoj parceli na Kalemegdanu.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podnelo je tužbu Vrhovnom kasacionom sudu zbog odluke Upravnog suda da privremeno obustavi pripremne radove na izgradnji gondole na Kalemegdanu jer grupa građana (organizacija RERI) po čijoj tužbi je doneta odluka o privremenom obustavljanju radova “ne može biti stranka u postupku”.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je 1. aprila izdalo građevinsku dozvolu kojom se odobravaju pripremni radovi na Beogradskoj tvrđavi za izgradnju gondole i to na katastarskoj parceli 64/17. Kako navode u organizaciji RERI, reč je o području arheološkog nalazišta “Antički Singidunum”.

Gradnji gondole u Beogradu usprotivila se gotovo celokupna stručna javnost, odnosno više od dvadesetak strukovnih udruženja, naučnih instituta i obrazovnih katedri za očuvanje kulturnog nasleđa, koji su zahtevali da se projekat obustavi.

Nakon što je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture dao saglasnost za izgradnju gondole, oglasili su se konzervatori tog zavoda, koji su apelovali da se gradnja žičare na Beogradskoj tvrđavi obustavi.

Izvor: Insajder