FHP: Doneta presuda za slučaj Ovčara, prvi okončan predmet za ratne zločine posle 14 godina
Fond za humanitarno pravo saopštio je danas da je posle 14 godina okončan prvi predmet za ratne zločine pokrenut pred specijalizovanim većima u Srbiji, donošenjem pravosnažne presude. Fond navodi da „suđenje u ovom predmetu predstavlja jedan od najboljih pokazatelja nedoraslosti institucija Srbije da se uhvate u koštac sa obavezom da zločinima iz prošlosti pristupe odgovorno i posvećeno“.
U saopštenju se navodi da je prva optužnica za zločin na vukovarskoj Ovčari podignuta 2003, a da je do danas pred domaćim pravosuđem optuženo ukupno 24 pojedinca.
„Svi su oni optuženi da su 20. i 21. novembra 1991. godine, kao pripadnici Teritorijalne odbrane Vukovara i dobrovoljačke jedinice „Leva supoderica” (obe u sastavu tadašnje Jugoslovenske narodne armije – JNA), na poljoprivrednom dobru Ovčara u Vukovaru streljali 200 ratnih zarobljenika iz vukovarske bolnice, koje su prethodno telesno povređivali i prema njima nečovečno postupali“, piše u saopštenju.
Fond podseća da je suđenje počelo u martu 2004, a da je poslednjom pravnosnažnom presudom Apelacionog suda, donetom 24. novembra 2017. godine potvrđena prvostepena presuda izrečene kazne između pet i 20 godina zatvora.
Fond za humanitarno pravo navodi da je „konačni epilog suđenja za zločin na Ovčari u ovom i u drugim predmetima pred domaćim pravosuđem poražavajući“.
„Od ukupno 24 optužena, pravnosnažno je osuđeno samo njih 11; dva optužena su preminula, dvojica su dobila status svedoka saradnika, a njih devet je pravnosnažno oslobođeno od optužbi. Za sve ovo vreme porodice žrtava javno su izražavale nezadovoljstvo zbog trajanja i toka suđenja, a mnogi članovi porodica nisu ni doživeli njegovo okončanje“, saopštio je Fond.
Fond napominje da je tako pravda „tek delimično zadovoljena, a nakon 14 godina dugog i iscrpljujućeg procesa nisu ispunjena očekivanja porodica žrtava da znaju punu istinu o stradanju svojih najbližih rođaka i da odgovorni za ta nedela budu adekvatno kažnjeni“.
FHP je pozivao nadležne organe Srbije da odgovorno pristupe obavezi krivičnog gonjenja odgovornih za najteža krivična dela u oružanim sukobima 1990-ih, je to nije tek jedna od obaveza Srbije u procesu pristupanja EU, već i preduslov pomirenja u regionu i izgradnje modernog evropskog društva.
Podsetimo, Srbija je polovinom 2017. godine dobila tužiteljku za ratne zločine nakon skoro godinu i po dana.
U pitanju je Snežana Stanojković.
Srbija je kritikovana zbog odugovlačenja budući da tužilac za ratne zločine jedini u Srbiji ima mandat da goni počinioce ratnih zločina. Kritiče su se čule i iz Evropske unije, kao i iz Haškog tribunala.
Izvor: Beta