Fiskalni savet o rebalansu budžeta: Javni dug preterano visok; opravdano ulaganje u zdravstvo, ali ne u naoružanje
Fiskalni savet ocenio je da predviđeni rebelnas budžeta predstavlja zaokret u fiskalnoj politici- umesto prvobitno planiranog ulaska u mirnije vode rebalansom se predviđa povećanje deficita za više od duplo, što će Srbiju uvesti u rizičan nivo javnog duga. Neke od mera koje su razlog povećanja deficita Fiskalni savet smatra opravdanim, dok za neke ne vidi nikakvo opravdanje. U međuvremenu je nadležni Odbor Skupštine Srbije odobrio planirani rebalans, a inistar finansija Siniša Mali je, govoreći na sednici Odbora naveo da je rebalans kreiran tako kako bi se pomoglo onima koji su najugorženiji krizom izazvanom pandemijom koronavirusa.
Umesto prvobitno planiranog deficita od 2,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, što iznosi oko 1,5 milijardu evra, rebalansom je predviđen deficit od 6,9 odsto što iznosi oko 3,5 milijarde evra.
„Predloženim rebalansom planira se zaokret u fiskalnoj politici – kroz veoma snažno povećanje budžetskog deficita uz posledičan rast javnog duga“, ocenjuje Fiskalni savet.
Upozoravaju da tako planirani deficit znači povećanje ukupne zaduženosti zemlje, koja će reći granicu od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda.
„S ovako planiranim deficitom javni dug će i tokom 2021. nastaviti da raste u odnosu na BDP – s 58,2 odsto BDP-a na nivo od 61 do 62 odsto BDP-a na kraju godine – što je preterano veliko zaduženje za zemlju poput Srbije“, navodi se u oceni ove nezavisne državne institucije osnovane upravo zbog kontrole političkih mera.
Fiskalni savet ocenjuje da poslednje mere nisu jedini razlog visokog deficita i javnog duga već su tome prethodile i sporne odluke poput one o prekomernom povećanju zarada u ajvnom sektoru.
Ipak, Fiskalni savet ostavlja mogućnost da se uštedama tokom godine deficit ipak svede na manje od šest odsto.
Opravdane i neopravdane mere
Zbirna ocena Fiskalnog saveta je da je približno polovina povećanja deficita predviđenog rebalansom budžeta ekonomski utemeljena, a da se druga polovina mogla racionalnije planirati, odnosno izbeći.
Deficit je pre svega povećan zbog novog paketa antikriznih mera, dodatnih troškova zdravstva, ali i snažnog povećanja rashoda pojedinih budžetskih korisnika.
Smatraju da je ekonomski opravdano povećanja izdvajanja iz budžeta za zdravstvo i izgradnju infrastrukture, posebno one koja se tiče unapređenja životne sredine. Samo je delimično ekonomski opravdan antikrizni paket podrške privredi i stanovništvu, ocenjuje Fiskalni savet. Kako navode, pomoć jeste potrebna i stanovništvu i preivredi, ali je sporno što je ta pomoć neselektivna- predviđena je i za one koji su zaista pogođeni krizom i za one čijem je poslovanju kriza pogodovala, kao što su primera radi apoteke.
Treću celinu Fiskalni savet ocenjuje kao upitnu u vreme zdravstvene krize.
"Rebalansom se iz nepoznatog razloga gotovo dupliraju i investicije u odbrambeni sektor, mahom u nabavku naoružanja. Ova ulaganja i pre rebalansa bila su u Srbiji višestruko veća u odnosu na uporedive zemlje CIE a sad su dodatno snažno povećana. Zato bi Vlada trebalo da obrazloži zašto se država u sred zdravstvene krize i svega nekoliko meseci od usvajanja budžeta toliko dodatno zadužuje za ove namene”, navodi se u oceni Fiskalnog saveta.
Dalje se navodi da će rebalans doveti do ubrzanja rasta BDP-a koji bi u 2021. mogao da premaši 5 odsto, ali da je isti efekat mogao se ostvariti i uz mnogo manji deficit.
Ministar Mali: Pomoć najpogođenijima koronakrizom
Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio je danas da je Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Srbije za 2021. godinu, sa pratećim odlukama, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Srbije. Istu ocenu dali su za Predlog zakona o Privremenom registru punoletnih državljana Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije, izmene Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije, kao i Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme.
Govoreći na sednici Odbora, ministar finansija Siniša Mali izjavio je da se rebalans budžeta za 2021. godinu radi kako bi država nastavila borbu protiv pandemije, podstakla privredni rast i umanjila negativne posledice krize po građane i privredu.
Rebalansom je, kako je objasnio, izdvojen novac za realizaciju trećeg paketa mera podrške građanima i privredi, koji je vredan 257 milijardi dinara.
On je naveo da se država odlučila za treći paket mera podrške jer su se prethodna dva, koja su sprovedena prošle godine, dobro pokazala – sačuvana su radna mesta i proizvodni pogoni, a pad BDP-a je bio najmanji u Evropi. Prema njegovim rečima, i treći paket mera je usmeren na pomoć građanima i privredi, a posebno je fokusiran na one sektore koji su najviše pogođeni krizom.
Ministar je naveo da su neke od mera iz trećeg paketa pomoći tri puta po pola minimalca za sva mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnike, 600 evra po autobusu za prevoznike u narednih šest meseci, pomoć gradskim hotelima 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi.
Zaposleni u turističkim i rentakar agencijama, ugostiteljstvu, turistički vodiči i samostalni umetnici dobiće, ukoliko poslanici usvoje rebalans budžeta, dva puna minimalca, precizirao je on.
Kada je reč o direktnoj pomoći građanima, ponovio da je trećim paketom mera predviđena pomoć za građane na Kosovu i Metohiji, i to 100 evra za sve odrasle i decu, a 200 evra za nezaposlene punoletne građane, saopšteno je iz Vlade.
Prema njegovim rečima, pomoć će se realizovati u saradnji sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju, s tim što građani iz južne srpske pokrajine neće morati da se prijavljuju za tu pomoć.
Ministar je podsetio na to da treći paket podrazumeva i pomoć privredi kroz dve garantne šeme – jedna je produžetak prošlogodišnje, a druga je nova za ona preduzeća koja su u većim finansijskim problemima.
Izvor: Insajder