Glavni inspektor Kecman: U naredbi DB-a za praćenje Ćuruvija bio proglašen za državnog neprijatelja

Dragan Kecman čak četiri sata stojao je pred govornicom u Specijalnom sudu u Beogradu u ulozi svedoka u okviru nastavka postupka na suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine. Ročište je počelo tako što ga je predsednica sudskog veća podsetila na tekst zakletve da je kao svedok dužan da govori samo istinu.

Kecman je na samom početku izneo informaciju da je policija nakon ubistva Ćuruvije sprovodila takozvani tihi rad na ovom predmetu jer je u tom trenutku, u toku bombardovanja, prioritet bila odbrana zemlje.

„Predmet Slavko Ćuruvija radio se i nije se radio prvih meseci nakon ubistva. Prosto mu se nije davao preveliki značaj pa je tek formiranjem policijske grupe Poskok u novembru 2000. inteziviran rad na ovom predmetu“ , rekao je Kecman.

Govorio je i o tome da je tek 2001. godine, nakon što je rasformiran Poskok, a formirana Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala(UBPOK), ovaj predmet dobio konkretno lice koje je zaduženo za rešavanja ovog dela.

Međutim i tada, kako je dodao, bilo je teško raditi na predmetu jer se odugovlačilo da se, nakon saznanja da je u ubistvo umešana državna služba, pripadnici ove službe i saslušaju.

„Mi smo slali zahteve za saslušanje ali nam na te zahteve nisu stizali odgovori. I onda kada smo dobili odobrenje da razgovaramo sa pripadnicima DB-a saznali smo da je u okviru ove službe već bila sprovedena interna istraga i nama su dostavljene zabeleške o slučaju Ćuruvija. Tada smo dobili na primer izjave radnika koje su bile pisane rukom i uz to prekucane izjave. Zanimljivo je da smo upoređivanjem ručno pisanih izjava i prekucanih videli da su izjave uglavnom pisane po šablonu kao i da u kucanim izjavama nedostaju detalji iz ručno pisanih izjava“ , svedočio je Kecman.

Kecman: U dnevniku službe zapisano da je Radonjić rekao da će prema Ćuruviji „primeniti druge mere“

On je takođe rekao da je uvidom u dnevnik praćenja koji je vodio dežurni operativac tajne službe za praćenje (u tom trenutku Cvjetin Milinković, koji je u međuvremenu preminuo) video da je on, svojom rukom napisao da ga je tadašnji načelnik Milan Radonjić, neposredno pre ubistva Ćuruvije 11. aprila nazvao i rekao mu da prekine sa tajnim praćenjem, jer će se prema novinaru primeniti druge mere.

Kecman je govorio i o saznanjima o belom golfu koji koristi državna bezbednost, a koji su, prema optuženici Tužilaštva, koristile ubice Ćuruvije.

„Mi smo došli do saznanja da je korišćen aparat devetog odeljenja, inače odeljenja za praćenje, aparat- beli golf i da je on predat na neobičnoj lokaciji ovde prisutnom Romiću i Kuraku. Saznali smo da nije trebalo videti kome daju ovaj automobil ali da je Pavić rekao da je na licu mesta video Ratka Romića koji je preuzeo automobil“, naveo je Kecman.  

Kecman je govorio i o listingu sa baznih stanica mobilne telefonije. Kako je rekao upravo ovaj listing pokazao je da su nekadašnji pripadnici DB Ratko Romić i Miroslav Kurak, optuženi kao neposredni izvršioci, bili "na samom mestu ubistava Ćuruvije" u vreme kada se desio zločin.

Glavni inspektor pozvan da se izjasni samo o preduzetim radnjama, ali ne i o sadržaju razgovora

Na samom početku ročišta došlo je i do reakcije predsednice sudskog veća Snežane Jovanović jer je inspektor Kecman govoreći o svemu do čega je došao govorio i o sadržini izjava koje su mu rečene.

„U toku našeg operativnog rada došli smo da saznanja, što je posle meni u razgovoru potvrdio i sam načelnik devetog odeljenja Državne bezbednosti Cvijetin Milinković, da mu je ovde optuženi Radonjić neposredno pre ubistva rekao da se prekida tajno praćenje jer će se prema Ćuruviji preduzeti druge mere“ , rekao je Kecman.

Ovde ga je predsednica suda prekinula navodeći da je njegovo da se izjasni na okolnosti koje su sve operativne radnje preduzete u istrazi za ubistvo.

„Jeste li me slušali na koju okolnost se izjašnjavate? Sadržina vaših razgovora i saslušanja ne može biti predmet vašeg svedočenja. Vi ste pozvani da govorite šta ste od radnji preduzeli“ , rekla je sudija.

Ovo znači da većinu informacija koje je Kecman danas izneo sud neće uzimati u obrzir jer je sudsko veće Kecmana pozvalo da se izjasni isključivo o načinu na koji je istraga vođena i kako su prikupljane informacije, jer je odbrana tvrdila da je tokom istrage uzimao izjave koristeći silu.

Podsetimo, sud je na prethodnom ročištu doneo odluku da Dragana Kecmana ne sasluša po pitanju svih okolnosti ovog ubistva. Ta odluka je na poslednjem pretresu protekle nedelje delimično promenjena, pa je odlučeno da se on neće izjašnjavati o svemu što zna o ubistvu Ćuruvije, već samo o tome kako je proceduralno dolazio do svojih saznanja.

„Ćuruvija praćen od 1982, u dosijeu označen kao osoba koja ruši sistem i poredak“

Odgovarajući na pitanja prvooptuženog Radomira Markovića, Dragan Kecman rekao je da je Slavko Ćuruvija bio na merama praćenja od 1982. godine.

„Bio je proglašen za državnog neprijatelja broj jedan, to je pisalo u naredbi za njegovo praćenje“ , rekao je Kecman.

Na potpitanje da li zna da je Ćuruvija primao novac od stranih ambasada, Kecman je naveo da je i to pisalo u dosijeu tajne službe. Kecman je dodao i da je prema njegovim informacija, na stadionima Partizana i Crvene zvezde tokom bombardovanja uništavana brojna dokumentacija tajne službe.

Odgovarajući na pitanja zastupnika Branke Prpe Nikole Barovića da li je otkrio razlog praćenja Ćuruvije, Kecman je naveo da je u dosijeima službe pisalo da je on okarakterisan kao osoba koja ruši sistem i poredak, da želi pad Slobodana Miloševića, da je bio blizak sa Zoranom Đinđićem, Milom Đukanovićem i Vilijamom Montgomerijem ali i da je Ćuruvija pozivao na rušenje vlasti kao u Rumuniji, kada je svrgnut Čaušesku.

Odgovarajući na pitanje tužioca da li je za vreme svog operativnog rada njegov nadređeni imao primedbe na njegovo ponašanje, kako je odbrana prethodnih meseci tvrdila da je vršio pritiske na svedoke i optužene da bi došao do potvrda, Kecman je rekao da je sve radio u skladu sa zakonom i po proceduri.

 „Čak naprotiv… mogao sam da ostanem i bez posla jer sam Ratku Romiću, van procedura, dozvolio da se čuje sa ćerkom dok je bio priveden. Nikada nije bilo torture ni nad kim“ , naglasio je Kecman.

Odbrana: Kecman svedočio za medije

Advokat Dušan Mašić, branilac Radomira Markovića, rekao je da će sve novine "sutra pisati da je Ćuruvja bio državni neprijatelj broj jedan, iako to nismo videli tokom suđenja".
"Kecman je bio ostrašćen kao svedok ali bez dokaza", ocenio je Mašić.

Optužbama da Kecman ne iznosi istinu pridružila se i advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, branilac Romića i Radonjića.

Ona je rekla da Kecman nije svojim svedočenjem davao izjavu za sud već za medije i da je ponavljao "nebuloze" pokušavajući da optuži službu i Slobodana Miloševića.

Na potpitanje novinarke Insajdera kako je moguće da tvrdi da Kecman ne govori istinu imajući u vidu da je pred sud došao u svojstvu svedoka, Zora Dobričanin je navela „apsolutno“.

Na pitanje da li će onda podneti neku prijavu, kratko je poručila:

„Ne pada mi na pamet. Ja da podnosim prijavu zbog lažnog svedočenja Dragana Kecmana“ .

Sa druge strane, advokat porodice Slavka Ćuruvija Rajko Danilović smatra da je današnje svedočenje Kecmana samo potvrdilo da je optužnica dobra.

„Svedočenje je izazvalo veliku nervozu kod odbrane i okrivljenih zato što je objasnio zbog čega je podignuta optužnica i čime se dokazuje optužnica“ , poručio je nakon suđenja Danilović.

Predsedavajuća veća sudija Jovanović zakazala je nastavak glavnog pretresa za 6. decembar, kada bi moglo, kako očekuje, da se završi sa dokaznim postupkom i  počne sa iznošenjem završnih reči.

„Ubijen zbog kritike nosilaca političke vlasti“

Novinar i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija ubijen je 11. avgusta 1999. godine u Svetogorskoj ulici u Beogradu, u haustoru zgrade u kojoj je živeo.

Do optužnice i suđenja stiglo se tek 2015, šesnaest godina od ubistva i to nakon formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Za njegovo ubistvo optuženi su tadašnji načelnik Državne bezbednost (DB) Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, bivši glavni inspektor Druge uprave DB Ratko Romić, i pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak, koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Romić, koji je, kao i Radonjić, uhapšen januara 2014. Svi optuženi negirali su učešće u ovom ubistvu.

Kako je tužilac naveo u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".