Godina bolesti, straha i tajni
"Muškarac iz Subotice, star 43 godine, prvi registrovan slučaj koronavirusa u Srbiji", bila je udarna vest pre tačno godinu. Od prvog potvrđenog slučaja koronavirusa u Srbiji i dalje se pitamo ko vodi borbu protiv epidemije - struka ili politika. Krizni štab i dalje čini većina političara, a manjina lekara. Republičku stručnu komisiju za zarazne bolesti niko ne pominje, iako bi ona prema zakonu trebalo da bude najodgovornije telo za upravljanje epidemijom. Nakon tri talasa koja su prema zvaničnim brojkama odnela više od četiri i po hiljade života, Srbija je ušla u novi četvrti talas, a kao da smo na početku, opet se govori o zatvaranju.
Za tih godinu dana odnos prema virusu u Srbiji je prešao put od najsmešnijeg virusa do upozorenja na italijanski scenario, pa opet do jedine zemlje koja je dozvolila fudbalski derbi bez ograničenja broja gledalaca, održavanja izbora, protesta, pa ponovo do novog talasa i punih bolnica. Srbija je i od zemlje za koju su zvaničnici tvrdili da je najbolje snadbevena medicinskom opremom stigla do zemlje u kojoj su tajnom proglašene mnoge nabavke – od maski do respiratora. Danas je nepoznato i koliko su plaćene vakcine, ali je poznato da je vakcinacija dobro organizovana i da cepiva ima dovoljno. O tome pohvalno pišu i brojni svetski mediji.
Masovna vakcinacija bi trebalo da dovede do zaustavljanja širenja virusa. Bolnice su, međutim, ponovo pune. Lekari su ponovo u crvenim zonama i oblače skafandere, koje nisu ni skidali proteklih godinu dana, a njihov glas je opet najslabiji.
Početni strah od virusa i povrenje u institucije, odavno su zamenjeni nepovrenjem, jer je najveći broj javno postavljenih pitanja ostao bez odgovora. Zato je serijal Insajdera “Epidemija tajni” i danas aktuelan, kao i pre četiri meseca kada je emitovan.