Gutereš: Srebrenica je najgori masovni zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata

"Dvadeset pet godina kasnije, odajemo počast hiljadama ubijenih i dajemo zavet da ih nikada nećemo zaboraviti. Saučestvujemo u patnji sa njihovim porodicama, uključujući one čiji se članovi i dalje vode kao nestali. Ponovo jako ističemo našu solidarnost sa preživelima", naveo je Gutereš za Glas Amerike.

On je dodao da su pre četvrt veka UN i međunarodna zajednica izneverili građane Srebrenice.

"Kao što je naveo bivši generalni sekretar UN Kofi Anan, taj propust će zauvek pratiti našu istoriju. Zato pozivam sve u regionu i šire da spreče govor mržnje, retoriku podela i narativ nepoverenja i straha. Sve zajednice, lideri i organizacije, uključujući medije, moraju se na ovo zavetovati", poručio je Gutereš. 

Turković naložila spuštanje zastava na pola koplja

Ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković naložila je svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima da 11. jula spuste zastave na pola koplja, u skladu sa Odlukom o proglašenju Dana žalosti povodom obeležavanja 25. godišnjice genocida u Srebrenici.

Ona je navela da Savet ministara BiH treba da donese odluku o proglašnju Dana žalosti u BiH.

Ranijih godina 11. jula Dan žalosti proglašavan je samo na teritoriji Federacije BiH, ali ne i u RS.

Kako je dodao, svi građani Bosne i Hercegovine zaslužuju jaku posvećenost svojih lidera da rade na međusobnom poštovanju, bez diskriminacije, mržnje ili podstrekivanja na nasilje.

"Na ovu mračnu godišnjicu, podsećamo se da je mir u Bosni i Hercegovini i dalje nestabilan. Ne možemo da ne nastavimo da radimo na opštem pomirenju. To dugujemo žrtvama genocida u Srebrenici, preživelima, građanima Bosne i Hercegovine i celom čovečanstvu", zaključio je Gutereš.

Juče je kolona s posmrtnim ostacima devet žrtava srebreničkog genocida iz jula 1995. godine stigla iz Visokog u Potočare. Žrtve su položene u Hali bivše Fabrike akumulatora u kompleksu Memorijalnog centra Srebrenica - Potočari gde je su se od njih oprostile porodice.

Ove godine je najmanji broj identifikovanih koji će biti ukopani na kolektivnoj dženazi 11. jula u Memorijalnom centru Srebrenica - Potočari. Najmlađa žrtva koja će ove godine biti ukopana je Salko Ibišević koji je imao 23 godine kada je ubijen. Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su u sekundarnoj masovnoj grobnici Liplje.

Ove godine će biti ukopani Salko (Ahmo) Ibišević (1972), Hasan (Alija) Pezić (1925), Sead (Huso) Hasanović (1971), Alija (Bekto) Suljić (1969), Hasib (Šaban) Hasanović (1970), Zuhdija (Suljo) Avdagić (1947), Bajro (Ramo) Salihović (1943), Ibrahim (Hamid) Zukanović (1941).

Godišnjica uz poštovanje mera zbog koronavirusa

Predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje 25. godišnjice genocida nad Bošnjacima "Sigurne zone UN-a" Srebrenica iz jula 1995. godine Hamdija Fejzić izjavio je da će četvrt veka od genocida u Srebrenici biti obeleženo nizom sadržaja, ali da će komemoraciji i ostalim dešavanjima, zbog pandemije koronavirusa, prisustvovati mnogo manji broj ljudi.

Fejzić je naveo da će sva dešavanja povodom 25. godišnjice genocida nad Bošnjacima u Srebrenici, od okupljanja preživelih, preko Marša mira i same komemoracije 11. jula, kao i kasnijeg obilaska stratiša biti organizovana uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Komemoracija će biti održana u dve hale sa po 50 ljudi, uz video link i sa čitanjem i emitovanjem video poruka svetskih državnika i drugih zvaničnika.

Organizacioni odbor za obeležavanje 25-godišnjice genocida u Srebrenici uputio je pisma na 64 adrese predsednika i šefova vlada država i raznih organizacija, sa obaveštenjem da mogu da dostave snimljene govore koji će biti emitovani u direktnom programu komemoracije 11. jula.

Stiglo je oko 35 poruka, među kojima su i američkog državnog sekretara Majka Pompea i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

U Srbiji negiranje genocida krivično delo, ali ne i u slučaju Srebrenice

Prošlo je 25 godina od kada su, prema presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu, pripadnici Vojske Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića i paravojne jedinice Škorpioni pobili oko 8.000 bosanskih muslimana i počinili genocid. Srbija je tom presudom oslobođena direktne odgovornosti, ali je utvrđeno da ništa nije preduzela da ga spreči, iako je imala uticaj na Vojsku Republike Srpske i tamošnje političare.

U Srbiji je pre 10 godina usvojen Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, ali i Deklaracija o osudi zločina u Srebrenici, koja se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde, a kojom je masakr u Srebrenici okvalifikovan kao genocid.

Ipak, u Srbiji je i dalje na delu negiranje i veličanje optuženih.

Odnos države Srbije prema Srebrenici može se videti i na primeru izmena Krivičnog zakonika iz 2016. godine. Tim izmenama predviđene su zatvorske kazne od pet meseci do šest godina za sve one koji "negiraju, minimiziraju i opravdavaju genocid i ratne zločine".

Međutim, te odredbe zakona odnose se na pravosnažne presude domaćih sudova i Međunarodnog krivičnog suda u Hagu koji je osnovan 2002. godine po Rimskom statutu, a koji je doneo samo jednu presudu, i to za zločin u državi Kongo. Izmene tog zakona se ne odnose i na presude Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala koji je osnovan za zločine počinjene na području bivše SFRJ, a koji su odlučivali i o genocidu u Srebrenici.

Za genocide i druge zločine u Srebrenici do sada je pred sudovima u Hagu, Srbiji, BiH i Hrvatskoj osuđeno 47 osoba, i to na više od 700 godina zatvora. Sudovi su izrekli pet kazni doživotnog zatvora, uključujući onu Ratku Mladiću koja još nije pravosnažna. 

U Hagu je na doživotnu kaznu zatvora osuđen Radovan Karadžić, a istu kaznu dobili su Zdravko Tolimir, Ljubiša Beara i Vujadin Popović.

Najveći broj presuda za Srebrenicu izrekao je Sud BiH, koji je osudio ukupno 25 osoba, u Hagu je osuđeno 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske, dok je srpsko pravosuđe osudilo pet osoba za zločine u Srebrenici.

U Hrvatskoj su osuđena dvojica bivših pripadnika "Škorpiona".

Izvor: Beta, Glas Amerike, Insajder