Haradinaj se danas na saslušanju u Hagu branio ćutanjem
Saslušanje Ramuša Haradinaja, kosovskog premijera u ostavci, završeno je u Specijalnom tužilaštvu u Hagu. Kako je objavila Radio Slobodna Evropa, Haradinaj koji ima status osumnjičenog branio se ćutanjem.
“Danas sam se javio kao osumnjičeni kako bi obavio zakonsku obavezu na osnovu poziva Specijalizovanog tužilaštva. Dobio sam pravni savet da uopšte ne odgovaram na pitanja. Time sam završio obavezu prema sudu. Druge obaveze nemam”, rekao je Haradinaj po izlasku iz zgrade Tužilaštva, a prenosi RSE.
On je istakao da nije upoznat o određenoj materiji o čemu se radi u njegovom slučaju.
U Hagu saslušan i Krasnići
U Specijalnom tužilaštvu danas je saslušan i Jakup Krasnići, bivši predsednik kosovske skupštine i nekadašnji portparol OVK. On je nakon saslušanja izjavio da je ispunio zakonsku obavezu.
“Mi ispunjavamo zakonsku obavezu koju smo imali, verujem da ispunjavamo zadatak i obaveze koje imamo u skladu sa zakonima na snazi”, izjavio je Krasnići.
Krasinići je samo dan nakon Haradinaja obelodanio da će biti saslušan pred Tužilaštvom u Hagu, ali nije otkrio u kom svojstvu , da li kao svedok ili osumnjičeni.
“Tražili smo objašnjenje (zašto je pozvan) ali nismo dobili. Radi se o mojoj ulozi u OVK (Oslobodilačka vojska Kosova), ali ne nešto konkretno. Iskoristio sam pravo koje mi pruža zakon, da se branim ćutanjem i s ovim sam završio svoj zadatak. Nisam dobio konkretne informacije, osim toga da se priča o mojoj ulozi u OVK”, rekao je Haradinaj i dodao da “ne očekuje optužnicu jer zna svoje zakonsko stanje”.
Ramuš Haradinaj je u Hag otišao juče popodne. On je u petak, nakon što je članove svog kabineta obavestio da podnosi ostavku, izjavio da više neće obavljati funkciju premijera jer se vodi kao osumnjičeni pred Specijalnim tužilaštvom.
On je pre dva dana saopštio da će do izbora nove vlade nastaviti da vrši funkciju premijera u ostavci.
Još nije zvanično saopšteno za šta se Haradinaj konkretno sumnjiči.
O tome nisu želeli da govore u Tužilaštvu u Hagu, uz objašnjenje da te informacije ne mogu da iznose u javnost.
“Imamo obavezu da zaštitimo privatnost svakog lica, to je deo naših pravila”, rekao je Kris Benet, portparol Specijalnog tužilaštva za Insajder.
Haradinaju suđeno dva puta
Ramušu Haradinaju je dva puta suđeno u Haškom tribunalu. Nakon izbora 2004. godine imenovan je za premijera Kosova, ali se na toj poziciji zadržao 100 dana pre nego što ga je Haški tribunal optužio za ratne zločine. Tri godine kasnije, sud u Hagu je doneo oslobađajuću presudu. Suđeno mu je još jednom od 2011. do 2012. godine, kada je ponovo oslobođen.
Ta dva suđenja pratio je čitav niz kontroverzi, uključujući i smrt nekolicine svedoka, a glavni tužioci Haškog tribunala, prvo Karla del Ponte, a potom i Serž Bramerc u nekoliko navrata su, bez rezultata, upozoravali na problem zaštite svedoka u suđenju Ramušu Haradinaju.
Specijalni sud formiran je sa zadatkom da ispita zločine koje su počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, a postao je operativan 1. januara 2017. godine. Do danas nije podignuta nijedna optužnica. Dosadašnja iskustva kada je reč o procesuiranju zločina koje su počinili pripadnici OVK pokazala su da će najveći izazov biti zaštita svedoka.
Izveštaj Dika Martija doveo do formiranja Specijalnog suda za zločine OVK
Formiranje suda za zločine OVK praktično počinje nakon što je bivša haška tužiteljka Karla del Ponte u svojoj knjizi 2008. objavila da tužilaštvo Haškog tribunala ima saznanja o masovnim kidnapovanjima krajem i posle rata na Kosovu. Usledila je istraga koju je sproveo specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, čiji je rezultat bio izveštaj objavljen u decembru 2010. u kojem se navodi da je nakon razmeštanja snaga KFOR-a 1999. godine na Kosovu oteto oko 500 civila, uglavnom srpske nacionalnosti i da je jedan broj otetih prebačen u Albaniju radi trgovine ljudskim organima. Početkom 2011. godine Savet Evrope usvojio je izveštaj Dika Martija, zahtevajući punu istragu, što je na kraju dovelo do formiranja suda. U izveštaju je kao najodgovornijeg označio kosovskog predsednika Hašima Tačija, koji je negirao svoju umešanost u zločine.
Dik Marti je nekoliko puta upozorio da procesuiranje ovih zločina pre svega zavisi od sposobnosti međunarodne zajednice da zaštiti svedoke. On je prošle godine otvoreno rekao da bi svedoci mogli da budu ubijeni ako ih kosovska policija i Euleks ne zaštite.
Zastrašivanje i ubistva svedoka pratila su i jedina dva suđenja pripadnicima OVK pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu, koji je u međuvremenu prestao sa radom. Na kraju je i Ramuš Haradinaj oslobođen zbog nedostatka dokaza. Sa istim problemom suočavala su se i međunarodna sudska veća na samom Kosovu.
Izvor: RSE, Insajder