Haški sud produžio privremenu slobodu Jovici Stanišiću
Bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić ostaće na privremenoj slobodi u Srbiji do 30. aprila 2020, odlučio je međunarodni sud u Hagu koji Stanišiću sudi po optužnici za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.
Stanišić je na privremenu slobodu zbog bolesti pušten u leto 2017, odmah pošto je počelo ponovljeno suđenje. Prema ranijim nalazima lekara u Hagu i u Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje i depresije.
U odluci objavljenoj na sajtu sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, raspravno veće predsedavajućeg Bartona Hola saopštilo je da je, prema ranijim nalazima lekara, Stanišić „privremeno nesposoban da putuje“.
Sudsko veće je, međutim, naznačilo i da je bi se u dogledno vreme „kako proizlazi iz novih izveštaja lekara, moglo očekivati da Stanišić bude u stanju da putuje, ukoliko bude imao adekvatne uslove“.
Branioci su u ranijim podnescima nagoveštavali da je Stanišić nameravao da se vrati u Hag kada počne dokazni postupak njegove odbrane.
Iako je njegova odbrana, prošlog meseca, okončala izvođenje svojih dokaza, Stanišić se, međutim, nije vratio u hašku sudnicu.
Do kraja ponovljenog suđenja Stanišiću i drugooptuženom Franku Simatoviću ostaje da se saslušaju svedoci Simatovićeve odbrane. To bi moglo značiti da će Stanišić ostati na privremenoj slobodi do kraja procesa.
Bivši načelnik SDB Srbije Stanišić (69) i operativac te službe Simatović (69) optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.
Stanišića i Simatovića uhapsile su i u Hag izručile vlasti Srbije na proleća 2003, neposredno posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića.
Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.
Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.
Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.
Na čelu zločinačkog udruženja bio je, prema tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo 13. juna 2017, poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije.
Pred Haškim tribunalom nijedan državni zvaničnik Srbije nije bio osuđen za te zločine.
Inače, bivši ambasador Velike Britanije u Srbiji ser Ajvor Roberts rekao je nedavno pred međunarodnim sudom u Hagu da je Jovica Stanišić bio “tajni agent Centralne obaveštajne agencije (CIA)” Sjedinjenih Američkih Država.
Jovica Stanišić je i posle 5. oktobra, prema mnogim svedočenjima, bio čovek koji je kontrolisao delove Službe. Još tada za Stanišića se interesuju istražitelji Haškog tribunala, a kasnije brojne policijske istrage ukazivale su na to da je on povezan, između ostalog, i sa iznošenjem novca na Kipar i švercom cigareta. Njegova imovina meri se, prema nekim svedočenjima, stotinama hiljada evra.
Insajder se bavio radom bezbednosnih službi u serijalu “Službena tajna”.
Izvor: Beta, Insajder