Inspekcija rada za Insajder: Bez prekršajnog postupka protiv Leonija, nepravilnosti otklonjene
Inspekcija rada utvrdila je da nemačka kompanija Leoni nije prekršila zakon kada je radnicima ponudila dokument u kom je od njih zatražila blanko saglasnost za niz stvari - od toga da im naknadno smanjuje deo zarade, menja platu, organizuje noćni rad duže od jedne nedelje mesečno, premesti na rad u drugo mesto udaljeno više od 50 km od trenutnog, pa čak i uputi na rad kod drugog poslodavca. Kako su u Inspekciji naveli za Insajder, deo odredbi je u skladu sa zakonom dok je deo odredbi u formi koja je ponuđena radnicima nedozvoljen jer mora biti vezan za konkretnu pojedinačnu situaciju i ne može biti deo blanko saglasnosti. Međutim, protiv Leonija neće biti pokrenut prekršajni postupak, jer su sve “moguće nepravilnosti otklonjene preventivnim delovanjem”, navode u Inspekciji.
Podsetimo, radnici nemačke kompanije Leoni kod Doljevca 17. januara dobili su zahtev od poslodavca da potpišu saglasnost u kojoj se navodi niz stavki koje poslodavcu omogućavaju da, u skladu sa svojom procenom, smanji deo zarade kako bi naplatio potraživanja koja navodno ima od radnika ili čak obustavi isplatu zarada, organizuje noćni rad duže od jedne nedelje mesečno ili ih premesti na rad u drugo mesto udaljeno više od 50 km od trenutnog, pa čak i kod drugog poslodavca.
Inspekcija rada u odgovoru Insajderu ističe da su tri odredbe koje su vezane za noćni i prekovremeni rad u skladu sa zakonom, dok se za ostale odredbe saglasnost od zaposlenog može tražiti samo u konkretnom slučaju.
“Napred navedena saglasnost od 17. januara 2019.godine, u stavu 1, 2 i 3 je u skladu sa Zakonom o radu, dok se za stav 4. i 5. mora tražiti za svaki pojedinačan slučaj saglasnost od zaposlenog - za svako pojedinačno dugovanje, a takođe i za upućivanje kod drugog poslodavca“, kažu u Inspekciji rada za Insajder.
Kako navode, inspektor rada je ukazao poslodavcu na manjkavosti u dokumentu, nakon čega je poslodavac izjavio da zaposlenima neće više deliti saglasnosti. Takođe, prekršajni postupak protiv Leonija neće biti pokrenut, jer je inspekcija preventivno otklonila moguće nepravilnosti.
„Inspektor rada Odeljenja inspekcije rada Niš je preventivnim delovanjem otklonio moguće nepravilnosti, te i nije bilo povrede Zakona o radu zbog kojih bi bili podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavca“, ističu u Inspekciji rada.
Saglasnost povučena nakon pisanja medija i intervencije sindikata
Podsetimo, nakon što je Leoni radnicima dostavio saglasnost, pojedini radnici su se žalili medijima, a reagovao je i sindikat Nezavisnost. Nakon intervencije sindikata i pritiska medija Leoni je povukao dokument, izjavio je prošle nedelje Milorad Panović iz sindikata Nezavisnost za Insajder.
S druge strane, Leoni je u svom saopštenju istakao da je sve po zakonu i da radnici saglasnost potpisuju dobrovoljno. Kako su naveli, odredbe iz dokumenta bile su uključene u standardni ugovor od osnivanja kompanije u Srbiji 2009. godine, ali su početkom ove godine odlučili da ih izdvoje i stave u poseban odeljak Ugovora - “Izjava o saglasnosti”.
Dokument koji je Leoni ponudio radnicima za Insajder je analizirao i profesor radnog prava Mario Reljanović koji je ocenio da takav blanko dokument „nikako ne može biti u skladu sa zakonom“, jer radnici ne mogu blanko da pristanu na odredbe za koje se saglasnost može dati samo u konkretnim slučajevima.
„Pojedinačno gledano svaka od tih stavki koje su oni naveli jeste moguća po zakonu. Osim ove o uzimanju više od dve trećine zarade. Međutim, one su zakonite samo kada postoje tačno određeni uslovi u konkretnom slučaju koji poslodavac utvrdi odlukom ili drugim aktom, a na koji zaposleni treba da pristane. Dakle, treba da se da saglasnost za svaku od stavki samo u pojedinačnim i konkretnim slučajevima, a ne blanko za sve ikada što će nastupiti - sutra ili za pet godina“, naveo je Reljanović za Insajder.
Nemačka kompanija Leoni proizvodi kablove za vozila „jaguar“ i „landrover, a u tri pogona u Srbiji u Prokuplju, Malošištu i Doljevcu upošljava oko 6.000 radnika. Ova firma u Srbiji posluje od 2009. godine i korisnik je subvencija koje dodeljuje država. Prošle godine menadžment kompanije saopštio je da su dobili 24 miliona evra subvencija iz budžeta Srbije, od najavljenih 32 miliona evra.
Saša Dragojlo