Izveštaj EK o Srbiji: Nedovoljan pomak u slobodi izražavanja; sporazum s Prištinom ključan za napredak

U sažetku Izveštaja o napretku Srbije, podvlači se da je "nužno da Srbija znatno ubrza ritam reformi u oblasti vladavine zakona".

To je, kako se navodi, "posebno važno kad je reč o nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija, kao i rešavanju slučajeva ratnih zločina i organizovanog kriminala u samoj zemlji, ako Srbija želi da održi sveukupnu ravnotežu u svojim pregovorima o članstvu s EU". Srbija je, ocenjuje EK, "u dijalogu s Prištinom, uz posredovanje EU, ostala angažovana uprkos uvođenju kosovskih carina".

Ali, dodaje, da je "nužno da Srbija učini dalje suštinske napore i doprinese, posebno kad su u pitanju njeni međunarodni odnosi, stvaranju povoljnih uslova za zaključenje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma s Kosovom".

Netransparentno finansiranje partija i funkcionerske kampanje

„Srbija nije počela da pravi razmake između izbora. Ovo obuhvata manjak transparentnosti finansiranja partija i kampanja, nejasnu granicu između državnih i stranačkih aktivnosti i nejednako medijsko izveštavanje. Srbija i dalje mora da sprovede preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava EOBS-a“, stoji u izveštaju..

Ocenjeno je da su prakse vladajuće koalicije dovele do urušavanja legislativne debate i značajno urušile nadzor izvršne vlasti. Postoji hitna potreba za kreiranjem prostora za debatu između partija i uslova pod kojima bi opozicija mogla da učestvuje u radu parlamenta. Uloga nezavisnih tela mora hitno biti zagarantovana i podržana, navodi se.

Takođe, neophodno je da se Srbija založi za obezbeđivanje prava osobama koje se suočavaju sa diskriminacijom, poput LGBT osoba, osoba sa hendikepom, HIV-om i ostalim ranjivim društvenim kategorijama.

"Taj sporazum je hitan i od bitne važnosti da Srbija i Kosovo mogu da idu napred svojim odgovarajućim evropskim putevima", navela je Evropska komisija.

U izveštaju se predočava da je "politička pozornica Srbije sve više obeležena podelom i smanjivanjem prostora za različita politička mišljenja". EK naglašava da je otud "hitno potrebno da se stvori više prostora za istinsku raspravu između partija, kako bi bio osnažen široki proevropski konsenzus, što je od životne važnosti za napredak na putu ka EU".

Takođe se navodi da "više opozicionih stranaka od marta 2019. bojkotuje parlament" i ukazuje na to da su "postupci vladajuće koalicije doveli do pogoršavanja rasprave o zakonima i zaključcima, što je podrilo uvid parlamenta u rad izvršne vlasti".

EK ističe i da antivladini protesti traju od decembra prošle godine zbog napada na jednog opozicionog lidera. I dodaje da je, "iako nije bilo napretka u slobodi izražavanja, nacrt nove vladine medijske strategije izrađen na transparentan način i uz učešće svih strana", i da sad "treba hitno da bude usvojena i sprovedena, imajući u vidu ozbiljne izazove na tom polju".

U izveštaju se kaže da su "ekonomske reforme dale neke rezultate, posebno u markoekonomskoj stabilizaciji", da su "cene zauzdane i prilike na tržištu radne snage poboljšane".

"Međutim, ključne strukturne reforme javne uprave, poreskih vlasti i državnih preduzeća sporo su napredovale, a privatni sektor trpi loše posledice manjkave vladavine zakona i loše primene pravila o poštenoj konkurenciji".

Netransparentno vlasništvo nad medijima

Srbija nije ostvarila napredak u slobodi izražavanja, iako je u izvesnoj meri u toj oblasti pripremljena za EU, i taj nedostatak napretka sada izaziva ozbiljne bojazni, navodi se u danas objavljenom godišnjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu u EU za 2019. godinu.

Kako se navodi, Srbija bi trebalo da stvori okruženje za neometanu slobodu izražavanja, obezbedi poštovanje medijskih zakona, usvoji novu medijsku strategiju i obezbedi odgovarajuće finansiranje javnih servisa i transparentnost vlasništva u medijima.

U izveštaju piše da je radna grupa sastavljena od predstavnika medijskih asocijacija i državnih funkcionera dostavila Vladi Srbije Nacrt medijske strategije u decembru 2018. i da je proces konsultacija do sada bio transparentan i inkluzivan.

Kada je reč o preporukama Evropske komisije iz prethodnog izveštaja, ukupno okruženje još ne pogoduje ostvarivanju slobode izražavanja.

I dalje su predmet zabrinutosti slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, navodi se i dodaje da je nekoliko slučajeva rešeno, da su podnete neke krivične prijave, ali da su istrage i konačne presude i dalje retke. Doneta je prva presuda za ubistvo novinara, prvostepena, u aprilu 2019.

"Srpske vlasti moraju brzo da reaguju i javno osude govor mržnje i pretnje novinarima. Zakonodavstvo u medijskom sektoru tek treba da se implementira u punoj meri", ocenila je EK.

Istovremeno, pravni okvir bi trebalo da obezbedi strože kriterijume u pogledu transparentnosti vlasništva i finansiranja medija, ukazuje se u izveštaju.

"Sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu mora da se sprovodi u skladu sa zakonskim okvirom. To zahteva transparentne i fer procedure bez mešanja državne administracije, posebno na lokalnom nivou", istakla je Komisija u delu izveštaja o slobodi izražavanja.

Navodi se i šta Srbija treba da uradi kako bi prevazišla uočene nedostatke.

Han u Evropskom parlamentu o Srbiji: Neophodna odlučnija reforma vladavine prava, Beograd i Priština da izbegavaju provokacije

Tako Srbija treba da stvori okruženje u kome sloboda izražavanja može da se ostvaruje bez ometanja i obezbedi da na pretnje, fizičke napade, podsticanje nasilja i napade na privatnost novinara i blogera brzo reaguju organi za sprovođenje zakona i pravosuđe.

Takve slučajeve bi takođe trebalo da javno osude zvaničnici Vlade, stoji u izveštaju.

Srbija bi trebalo i da obezbedi punu implementaciju medijskih zakona, da ojača nezavisnost REM i unapredi njegove kapacitete da proaktivno radi.

Isto tako, Srbija bi trebalo da usvoji i implementira novu medijsku strategiju na transparentan i inkluzivan način i da obezbedi održivo finansiranje javnih servisa, transparentno i pravično kofinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa i unapredi transparentnost medijskog vlasništva i oglašavanja.

Dijalog s Prištinom ključan

Srbija je angažovana u dijalogu sa Kosovom i uzdržano je reagovala na kosovske carinske tarife, ali treba da preduzme suštinske napore posebno u međunarodnim odnosima kako bi se stvorilo pogodno okruženje za zaključivanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji je hitan i ključan za napredovanje na evropskom putu i za Srbiju i za Kosovo.

To se navodi se u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja EU,  koji je evropski komesar Johanes Han danas predstavio u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta.

U delu koji se odnosi na normalizaciju odnosa Srbije i Kosova,  podseća se da je u okviru dijaloga održano nekoliko sastanaka na viokom nivou i navodi da je cilj te faze zaključivanje sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma Srbije i Kosova, koji bi bio u skladu s međunarodnim pravom i pravnom tekovinom EU (acquis) i prihvatljiv za države članice EU i region.

Dodaje se, međutim, da je rad na tome prekinut u novembru 2018, nakon odluke kosovske vlade da uvede carinske tarife od 100 odsto na robu uvezenu iz Srbije i BiH, na ekonomskim i političkim osnovama.

Kada je reč o primeni ranijih sporazuma, u izveštaju se konstatuje da je ostvarena "dalja konsolidacija u primeni prvog sporazuma o principima za normalizaciju odnosa iz aprila 2013, uz punu primenu sporazuma o pravosuđu", dok je primena sporazuma od 25. avgusta 2015, kako se dodaje, i dalje spora.

Nije ostvaren napredak u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom i Kosovo treba dodatno konstruktivno da se angažuje na njenom uspostavljanju, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da bez daljeg odlaganja mora biti primenjen energetski sporazum Srbije i Kosova, kako bi se izbeglo taj dugotrajni spor ostavi posledice na energetsku stabilnost i bezbednost u Srbiji, na Kosovu i zemljama širom Evrope.

U izveštaju se takođe navodi da tehnički sporazumi (2011-12) ili nisu ili su samo delimično primenjeni.

Dodaje se i da obe strane moraju da ostanu privržene daljoj primeni sporazuma o predstavljanju i učešću Kosova u regionalnim forumima, dok pitanja katastra i priznavanja univerzitetskih diploma tek treba da budu rešena kao i elementi sporazuma o slobodi kretanja vezani za registarske tablice.

Srbija bi trebalo da se pozabavi pitanjem srpskih carinskih administrativnih struktura s kosovskom denominacijom koje su premeštene u Srbiju i da prekine izdavanje dokumentacije ili stavljanje markica s denominacijom koja je u suprotnosti s odgovarajućim sporazumom, navodi se.

Vezano za upravljanje međunarodnim granicama (IBM) u izveštaju EK se navodi da su privremeni zajednički prelazi s Kosovom i dalje operativni, dok je ograničen napredak ostvaren u uspostavljanju šest stalnih IBM zajedničkih prelaza između Srbije i Kosova.

Zahtevi za uzajamnu pravnu pomoć u načelu se obrađuju, ali u nekim slučajevima Srbija još ne sarađuje u istragama na visokom nivou. Uzajamna pravna suradnja je izuzetno ograničena u slučajevima ratnih zločina, navodi se u delu Izveštaja o napretku Srbije koji se odnosi na Kosovo.

Pravosuđe: Neophodna veća nezavisnost

U predstojećoj godini, kako stoji u Izveštaju, Srbija bi trebalo da postigne značajan napredak po pitanju uvećanja nezavisnosti pravosuđa i autonomije tužilaštva, zatim obezbeđivanja toga da Visoki savet sudstva i Državni savet tužilaca i po zakonu i u praksi mogu u celosti da ostvare svoje uloge i postignu nezavisnost i efikasnu sudsku administraciju usaglašenu s evropskim standardima, kao i po pitanju usvajanja i primene strategije ljudskih resursa za čitavo pravosuđe i objavljivanje jedinstvenog i centralizovanog sistema koordinacije službi, koji bi zajedno vodili do merljivog poboljšanja u efikasnosti pravosudnog sistema.

Ocena Evropske komisije je da je pritisak na pravosuđe ostao visok. „Vladini zvaničnici, uključujući i neke na najvišim pozicijama, nastavljaju sa javnim komentarisanjem istraga ili sudskih postupaka, kao i pojedinih sudija ili tužilaca. Visoki savet sudstva uputio je nekoliko odgovora na javne komentare i reakcije na pritužbe sudija na pretnje koje su im upućivane. Poverenik za samostalnost javnog tužilaštva zabeležio je više od 40 slučajeva političkog uticaja i izdao nekoliko preporuka. Radne verzije pravilnika i instrukcija za rad komesara su gotove, ali još nisu usvojene“, stoji u izveštaju.

Izvor: Beta, Insajder