Izveštaj EK o Srbiji: Nema napretka u borbi protiv korupcije, istragama ratnih zločina i stanju u medijima
Glavni problem u napretku Srbije kada su u pitanju poglavlja 23 i 24 su reforme u pravosuđu, borba protiv korupcije, donošenje presuda za ratne zločine i poboljšanje stanja u medijima, navodi se u izveštaju Evropske komisije, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE). U dokumetu se navodi i da su oblasti u kojima je Srbija ipak ostvarila određeni napredak institucionalne reforme, prava nacionalnih manjina, sprečavanje pranja novca i pitanje azila.
Kako navodi RSE, napredak u poglavljima 23 i 24 su, pored normalizacije odnosa sa Kosovom, od ključne važnosti za otvaranje daljih poglavlja u pristupnom procesu, a otvaranje novih poglavlja u predpristupnim pregovorima EU očekuje u decembru.
“Ograničeni rezultati u istragama korupcije na visokom nivou”
RSE prenosi navode iz izveštaja da “nema vidljivih rezultata” na polju borbe protiv korupcije, kao ni napretka po pitanju usvajanja ključnih zakona i primene antikorupcijskih reformi.
Naprotiv, prema pisanju RSE, eksperti Evropske komisije navode da Srbija “ozbiljno kasni” u obezbeđivanju efikasne kontrole antikorupcijske politike.
U dokumentu se navodi i da su “ograničeni” rezultati kada su u pitanju istrage, gonjenje i presude u slučajevima korupcije na visokom nivou, posebno onih u koje su upleteni političari.
“Komentarisanje istraga – oblik političkog pritiska”
Eksperti Evropske komisije navode i da “komentarisanje tekućih istraga, optužnica ili sudskih postupaka može predstavljati oblik političkog pritiska ili uticaja na tužilaštvo i sudstvo”.
EK podseća i na to da je Visoki sudski savet nekoliko puta javno reagovao na brojne izjave koje se tiču postojećih sudskih postupaka.
Još jedna od zamerki je i da Srbija “ne pruža informacije o primeni Kodeksa ponašanja od 2016. godine za članove Vlade u vezi sa ograničavanjem komentarisanja sudskih odluka i procedura, niti kodeksa poslanika za 2017. godinu”, kao i to što nije napredovala u stvaranju Sistema za elektronsko dokumentovanje sudskih slučajeva.
Ipak, navodi se da je Srbija u ovoj godini pokazala napredak u rešavanju sudskih procesa, te da je došlo do pozitivnog rasta od 10 odsto u njihovom rešavanju.
Ratni zločini: procesuiranje “vrlo sporo”
U izveštaju koji prenosi RSE se navodi i da EK primenu Nacionalne strategije za istrage i procesuiranje ratnih zločina iz 2016. godine opisuje kao “vrlo sporu”, i dodaje da se ne poštuje princip određivanja prioriteta slučajeva.
Navedeno je da Srbiji nedostaje politika proporcionalnosti kazni za slučajeve ratnih zločina, kao i sveobuhvatan sistem zaštite žrtava i svedoka. Naglašava se odlaganje implementacije većine preporuka iz analize u Jedinici o zaštiti svedoka iz 2016. godine.
Ustavne izmene – zaoštren ambijent
EK napominje da je izmena Ustava u oblasti pravosuđa trebalo da bude okončana do kraja 2017. godine, ali da je taj procees započet tek sredinom 2017.
Iako se spominje da je Venecijanska komisija u junu 2018. izrazila zabrinutost povodom saznanja da je proces izmene Ustava “započeo javnim konsultacijama u zaoštrenom ambijentu”, u izveštaju se navodi da je Komisija ipak utvrdila da su konsultacije imale rezultate i da je došlo do pozitivnih izmena Nacrta.
Nepovoljno okruženje za ostvarivanje prava na slobodu izražavanja
U dokumentu je naglašeno i da su zabrinjavajući slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, te da su presude oko ovih pitanja “i dalje retke”. Dodaje se da po pitanju slobode izražavanja “opšte okruženje i dalje nije pogodno za ostvarivanje ovih prava”.
U tekstu se ističe neophodnost jačanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM), s obzirom na to da se “govor mržnje i diskriminatorna terminologija često toleriše u medijima”, a da se retko time bave regulatorna tela ili tužilaštvo.
Pored toga, eksperti Evropske komisije su konstatovali da su tvrdnje o korišćenju poreske inspekcije kao sredstva ekonomskog pritiska na medije.
Srbija doprinosi upravljanju migracionim tokovima u EU
U izveštaju se ističe i da Srbija, kao tranzitna zemlja “značajno doprinosi upravljanju migracionim tokovima u EU”.
Kako se navodi, Srbija je dobila pohvale o “veoma zadovoljavajućem” stepenu saradnje na readmisiji sa državama EU.
U izveštaju se prepoznaju napori Srbije da reši problem neosnovanih zahteva za azil koje su podneli srpski državljani u Šengen zoni i pridruženim zemljama, kao i intenzivna saradnja srpskih vlasti sa državama članicama EU na operativnom nivou. Međutim, isto tako je i prepoznato da je zemlja odstupila od evropskih kriterijuma uvodeći bezvizni režim za broj država čiji građani nemaju slobodu kretanja u Šengen zoni.
Izvor: RSE