Izveštaj Evropske komisije za Srbiju: Nije bilo napretka pravosuđa i izbornog sistema

U sažetku Izveštaja koji se odnosi na Srbiju, konstatuje se da, iako je uspostavljen zakonski i institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, nije obezbeđeno njegovo sprovođenje, kao ni sprovođenje usvojene medijske strategije, niti je ostvaren napredak na terenu za poboljšanje ukupnog okruženja za slobodu izražavanja.

U Srbiji postoje ozbiljni nedostaci u oblasti javne uprave, pravosuđa i rada parlamenta, a neophodno je i da srpske vlasti dijalogom s opozicijom i drugim političkim faktorima reše manjkavosti u izbornom procesu, navodi se u dokumentu.

Evropska komisija je ocenila da u oblasti pravosuđa u periodu na koji se odnosi izveštaj nije zabeležen nikakav napredak. U Izveštaju se konstatuje da je ustavna reforma pravosuđa obustavljena do posle izbora 2020. što je ozbiljno uticalo na usvajanje zakona koji bi trebalo da garantuju punu nezavisnost pravosuđa.

„Postoji ozbiljna zabrinutost zbog obima kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe koji omogućava sadašnje zakonodavstvo“, navodi se u Izveštaju.

Odsustvo transparentnosti i rukovodioci u v.d. statusu

U oblasti reforme javne uprave Srbija je umereno pripremljena, ali nije postignut nikakav napredak kada je reč o ogromnom broju visokih rukovodilaca koji posao obavljaju kao vršioci dužnosti, a ozbiljno zabrinjava i odsustvo transparentnosti i poštovanja procedure zapošljavanja viših rukovodilaca javne uprave prema zaslugama, ocenila je EK. 

„Odnosi Prištine i Beograda i dalje izazovni, nastavak dijaloga uz podršku EU u julu vrlo pozitivan korak“

Što se tiče normalizacije odnosa s Kosovom, Komisija je ocenila da je Srbija pokazala predanost i angažman u obnovljenom procesu dijaloga, ali treba da uloži dodatne značajne napore i da doprinese uspostavljanju povoljnog okruženja kako bi se omogućilo sklapanje sveobuhvatnog pravno obvezujućeg sporazuma s Kosovom. 

„Takav sporazum je hitan i presudan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju svako na svom evropskom putu“, navodi EK i dodaje da bi Srbija takođe trebalo da nastaviti da podržava i sprovodi sve prošle sporazume o dijalogu.

U Izveštaju se navodi da novi parlament Srbije karakteriše ubedljiva brojčana nadmoć vladajuće partije i odsustvo istinske opozicije, što je „situacija koja ne doprinosi političkom pluralizmu u zemlji“.

Ukazuje se da su u prethodnom sazivu učinjeni neki koraci kako bi se unapredio rad parlamenta, kao što je smanjivanje broja hitnih postupaka i opstrukcija, ali da je u debatama korišćen „zapaljivi rečnik protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji imaju drugačije političke poglede“.

U Izveštaju se ocenjuje da Srbija mora da „ojača efikasnost, nezavisnost i transparentnost parlamenta, uključujući i ulogu i prerogative parlamentarne opozicije, kako bi se obezbedili mehanizmi kontrole koji su neodvojivi deo demokratskog parlamenta“.

Komisija ocenjuje da u Srbiji novi saziv parlamenta i političke snage treba da nastave međupartijski dijalog pod vođstvom Evropskog parlamenta, kako bi unapredili parlamentarne standarde i postigli širok partijski i društveni konsenzus u reformama vezanim za put u EU.

„Volja birača bila ograničena ogromnim prednostima vladajuće partije“

EK se u Izveštaju osvrnula i na izbore u Srbiji, ocenjujući da su učesnici „imali mogućnost da vode kampanju i da su poštovane osnovne slobode“, ali da je „volja birača bila ograničena ogromnim prednostima vladajuće partije i promocijom vladine politike u većini najvećih medija“.

Ukazuje se da su bez odgovora ostale brojne preporuke OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Dodaje se i da je ključno da srpske vlasti blagovremeno pre narednih izbora povedu transparentan dijalog o izbornim uslovima sa političkim partijama i drugim zainteresovanim stranama.

Kada je reč o borbi protiv korupcije, u dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid, Evropska komisija ocenjuje da je Srbija tokom izveštajnog perioda „ostvarila ograničen napredak“ i dostigla „određeni nivo pripremljenosti“, ali da sveukupno korupcija ostaje pitanje koje zabrinjava. 

Varheji: Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan od devet milijardi evra

Preduzeti su operativni koraci za jačanje mandata i obezbeđivanje nezavisnosti Agencije za borbu protiv korupcije, kao i jačanje njenih kapaciteta u sprovođenju zakona o sprečavanju korupcije nakon stupanja na snagu u septembru 2020. godine, navodi se u tekstu.

U Izveštaju se takođe dodaje da je broj okončanih slučajeva korupcije na visokom nivou smanjen u poređenju s prethodnim godinama i da Srbija treba da poveća napore i pojača prevenciju i suzbijanje korupcije.

Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, EK je takođe ocenila da je Srbija u posmatranom periodu dostigla određeni nivo pripremljenosti i ograničeni napredak koji se odnosi pre svega na strukturalne reforme i međuagencijsku saradnju, ali da sveukupno, Srbija tek treba da uspostavi uverljive rezultate o efikasnim istragama, krivičnim progonima i pravosnažnim presudama u slučajevima teškog i organiziranog kriminala, što bi dovelo i do većeg oduzimanja imovine.

Medijska strategija na čekanju

Takođe, Srbija treba da pojača napore u demontiranju velikih i međunarodno aktivnih kriminalnih organizacija, navodi se u dokumentu.

U oblasti osnovnih prava, EK je ocenila da je u Srbija uspostavljen zakonski i institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, ali još treba obezbediti njegovo dosledno i efikasno sprovođenje, treba ojačati institucije za ljudska prava i garantovati njihovu nezavisnost, uključujući i kroz dodelu potrebnih finansijskih i ljudskih resursa.

EK u Izveštaju konstatuje i da je Srbija je usvojila novu medijsku strategiju koja je izrađena na transparentan i inkluzivan način i identifikuje glavne izazove povezane sa slobodom medija u Srbiji, ali ukazuje da sprovođenje nove strategije još nije počelo i da još nije ostvaren napredak na terenu za poboljšanje celokupnog okruženja za slobodu izražavanja.

U Izveštaju se navodi i da su slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje izvor ozbiljne zabrinutosti, kao i da tek treba da se uspostavi transparentnost vlasništva nad medijima i raspodele javnih sredstava, posebno na lokalnom nivou.

Podseća se i na ocenu ODIHR da je tokom predizborne kampanje većina novina i TV kanala s nacionalnom pokrivenošću promovisala vladinu politiku, dok je nekolicina medija koji su nudili alternativne poglede imala ograničen domet pa nisu pružili efikasnu protivtežu, što je ugrožavalo raznolikost političkih stavova dostupnih preko tradicionalnih medija, preko kojih se informiše većina birača.

Po pitanju politike prema migrantima, u Izveštaju se navodi da je Srbija nastavila značajno da doprinosi upravljanju migracijskim tokovima prema EU igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasno sarađujući sa svojim susedima i državama članicama EU.

Takođe je nastavila efikasno sprovođenje strategije integrisanog upravljanja granicama i akcionog plana.

Napredak u oblasti ekonomije

Srbija je, kada je reč o ekonomskim kriterijumima, postigla određeni napredak i umereno je pripremljena, odnosno na dobrom nivou pripremljenosti, za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije.

Takođe, EK je pozvala Srbiju da poštuje standarde i pravila EU kod ulaganja, državne pomoći, procene ekoloških uticaja investicija. 

Varheji: Za napredak Srbije ka EU potreban istinski dijalog i hitno jačanje vladavine prava

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji izjavio je danas u Briselu da je za napredak Srbije na evropskom putu neophodan istinski dijalog širom političkog spektra i hitno ubrzanje reformi u oblasti vladavine prava.

On je na sednici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET) rekao da će to omogućiti otvaranje novih poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije s EU.

„Sprovođenje reformi u Srbiji na održiv način zahteva istinski dijalog širom političkog spektra. Izveštaj ohrabruje vođstvo Srbije da hitno ubrza i produbi reforme u oblasti političkih kriterijuma i vladavine prava“, rekao je Varheji.

On je naveo da je izveštaj „ključna smernica“ novoj Vladi Srbije za nastavak reformi i dodao da se „nada da će je na taj način i koristiti“.

Varheji je rekao da je Zapadni Balkan prioritet za EK „od prvog dana“ i da je „budućnost svih zemalja u EU“.

„To je i naš strateški interes, a ne samo regiona, i radićemo na tome da približimo te zemlje Evropskoj uniji“, naveo je on.

„Sve investicione odluke treba da prate EU standarde o javnim nabavkama, državnoj pomoći, proceni uticaja na životnu sredinu i analizi troškova i koristi“, ukazuje se u Izveštaju.

U Izveštaju se dodaje da je pre krize sa koronavirusom tempo rasta BDP ubrzavao sa jačanjem domaće tražnje.

EU je ocenila da su spoljni debalansi povećani, ali da su finansije Srbije ostale „zdrave“ zahvaljujući prilivu direktnih stranih investicija, kao i da je smanjenjem budžetskog deficita i mudrom fiskalnom politikom Srbija značajno poboljšala održivost duga.

U Izveštaju se ocenjuje i da su performanse tržišta rada unapređene, sa najnižom stopom nezaposlenosti u poslednjih deset godina. Međutim, kako se dodaje, to je delom rezultat velike emigracije.

Kriza zbog kovida-19 je, međutim, veoma pogoršala ekonomske izglede za 2020, posebno kada je reč o rastu BDP, javnim finansijama i zaposlenosti.

Ukazuje se da je neki napredak ostvaren u reformama poreske službe i privatizacije državnih banaka, ali da ostale strukturne reforme javne administracije i državnih preduzeća sporo napreduju.

Navodi se da je potrebno ukloniti slabosti u budžetskom okviru i da nema napretka u jačanju fiskalnih pravila.

„Država je i dalje snažno prisutna u ekonomiji, a privatni sektor je sputan slabostima u vladavini prava“, ističe se u izveštaju.

Kako se ocenjuje, Srbija je ostvarila izvestan napredak i umereno je pripremljena da se izbori sa pritiscima konkurencije i tržišta u EU.

Navodi se da je struktura ekonomije dalje unapređena i da je ekonomska integracija sa EU i dalje velika ali da, uprkos nekom napretku, kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuka ne odgovaraju u punoj meri potrebama tržišta rada.

Investicije su, navodi se, nastavile da rastu, ali posle godina nedovoljnog investiranja, i dalje nisu dovoljne za ozbiljne infrastrukturne potrebe.

Srbija, piše dalje, mora da primenjuje ista pravila za određivanje prioriteta, izbor i kontrolu svih kapitalnih investicija bez obzira na vrstu investicija ili izvor finansiranja, uključujući za one po međuvladinim sporazumima.

„Sve investicione odluke treba da prate EU standarde o javnim nabavkama, državnoj pomoći, proceni uticaja na životnu sredinu i analizi troškova i koristi“, ukazuje se u izveštaju.

Navodi se i da se mala i srednja preduzeća, iako je cena zaduživanja u poslednje vreme smanjena, i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući nestabilno poslovno okruženje i nelojalnu konkurenciju.

Izveštaj Evropske komisije je ove godine zbog pandemije koronavirusa objavljen kasnije nego prethodnih godina. U prošlogodišnjem Izveštaju EK je takođe istakla važnost napretka vladavine prava i sređivanja odnosa s Kosovom koji, kako su naveli, određuju dalji ritam pregovora o članstvu Srbije u EU.

Izvor: Beta